1.POJAM, NASTANAK, RAZVOJ NOVCA
METALNI NOVAC
Na pocetku civilizacije novac je bio nepoznat, ali vremenom potrebe ljudi za odredjenim proizvodima zadovoljavane
su trampom. Sa razvojem robno novcanih odnosa nastupio je period upotrebe metalnog novca kao sredstva
razmene. Metali su postali opste sredstvo razmene jer su lako prenosivi, trajni, delji i moguce ih je topiti. Razvojem
metalnog novca, a samim tim i razvojem novcanih znakova, nominalne vrednosti nisu zavisile od unutrasnje vrednosti
(kao kod zlata). Uvodjenje kovanog novca olaksalo je kupoprodajne transakcije, a drzava je preuzela na sebe
izdavanje kovanog novca, sto je znacilo garanciju drzave u vezi oblika, tezine i kvaliteta. U XIII veku raspolozive
koliceine novca i srebra nisu mogle da prate industrijsku revoluciju te je doslo do sloma „metalizma“.
PAPIRNI NOVAC Nakon sloma metalizma stvorena je papirna novcanica. I ako od papira, papirne novcanice u
prometu su bile zamenjive za zlato, medjutim vremenom je doslo do sve veceg odstupanja izmedju vrednosti papirnih
novcanica u opticaju i zlatnog pokrica. Sistem zlatnog standarda je povezivao nacionalne privrede i njihove valute u
jedinstven medjunarodni ekonomski sistem. Utvrdjen je odnos vrednosti papirnih novcanica i zlata. Razlika u
vrednosti novcanica i novca se najvise osetila u medjunarodnim ekonomskim odnosima, sto je uslovilo osnivanje
berzi i valutnog kursa.
KREDITNI NOVAC Pored metalnog i papirnog novca, treci oblik predstavlja kreditni novac. U nedostatku novca doslo
se do iznalazenja dopunskih sredstava placanja. Kako novcanice nisu bile dovoljne za pokrice potreba robnog
prometa, kao dopunsko sredstvo placanja javlja se kreditini novac kao sto je papirne novcanice, menice, cekovi i dr.
Novcani surogati u obliku razlicitih vrsta kreditnog novca prethodili su pojavi papirne novcanice koju je trebalo
prihvatiti bez njene unutrasnje vrednosti. Pojavom papirnog novca otklonjen je problem nedostatka novca. U sistemu
papirne valute dosla je do izrazaja sposobnost banaka da emituju
- proizvode novac. Odobravanjem kredita od depozita banke nisu povecavale kolicinu novca u opticaju. Sa
razvojem bezgotovinskog placanja sve je manje isplate kredita u gotovini, a sve vise upisom u knjige te tako sebi
stvaraju vece depozite, a veca upisana depozitna sredstva banke omogucavaju dalju ekspanziju kreditne aktivnosti
banke. U savremenoj ekonomiji drzava regulise proizvodnju novca od strane banaka i kreditnu aktivnost posebnim
mehanizmima.
FUNKCIJE NOVCA Za sustinu funkcija novca znacajna je cinjenica da je to roba koja sluzi kao opste sredstvo
razmene, odnosno da je pre svega roba kao i svaka druga. Razlika od drugih roba ogleda se u tome da novac ima i
jednu posebnu upotrebnu vrednost. Funkcije novca su : mera vrednosti, sredstvo prometa, blago, sredstvo placanja,
svetski novac.
Novac u funkciji mere vrednosti predstavlja osnovnu funkciju novca koja se sastoji u tome da svojom upotrebnom
vrednoscu izrazava vrednost svih drugih roba.
Novac u funkciji sredstva prometa predstavlj razmenu posredstvom novca, roba se prodaje za novac da bi se za
movac kupila druga roba.
Novac kao blago predstavlja kada se prodaja robe nije pracena kupovinom te se novac povlaci iz prometa odnosno
akumulira te pocinje da predstavlja predmet bogatstva i moci.
Novac u funkciji sredstva placanja predstavlja funkciju novca kada prodavac prihvata prodaju na odlozeno placanje te
novac u placanju nije prisutan, ali se podrazumeva kao pretpostavljeni novac, te tada funkcija novca nije kao kupovno
sredstvo vec kao sredstvo placanja.
Svetski novac bi u medjunarodnom robnom prometu moglo predstavljati zlato ili srebro. Funkscije svetskog novca su
iste kao i funkcije novca u unutrasnjem robnonovcanom prometu, odnosno funkcija mere vrednosti, sredstvo
prometa, sredstvo placanja, sredstvo za sticanje blaga.
2.MONETARNA EKONOMIJA, FINANSIJE I NOVAC
FENOMEN MONETARNE EKONOMIJE U monetarnoj ekonomiji novac utice na privredna kretanja, dok u
nemonetarnoj ekonomiji novac ima neutralnu ulogu. Klasicna ekonomska teorija je predstavnik nemonetarne
ekonomije, ali takvo shvatanje novca je davno napusteno, jer novac ipak ima uticaj na privredna kretanja.Traznja
novca se definise kao zelja ekonomskih subjekata da drze odredjenu kolicinu novca, i ova traznja odredjuje koliko
treba da se poveca kolicina novca u opticaju. Postoje dve grupe procesa proces priblizavanja postojece kolicine
novca traznji novca i proces priblizavanja traznje novca postojecoj kolicini novca. Moze se reci da je svaka privreda u
kojoj postoji novac u savremenom obliku monetarna.
NOVAC I PRIVREDNA AKTIVNOST U trzisnim privredama monetarna politika je bitan deo ekonomske politike.
Predmet monetarne politike je regulisanje kolicine novca i obima i strukture kredita, sa ciljem da se obezbedi
1
potrebna kolicina novca i deluje u odredjenom pravcu na realna privredna kretanja. Monetarna politika predstavlja
sintezu monetarne teortije i monetrane prakse. U ekonomskoj literaturi postoje ekonomisti koji smatraju da novac ne
utice na privredu vec da je novac pasivan element a da su druge promenjive te koje uticu na privredne poremecaje
(monetaristi) i ekonomisti koji smatraju da je novac znacajan faktor u privredi (nemonetaristi, neokejnzijanci).
Nemonetaristi smatraju da promene kolicine novca mogu da proizvedu snazne oscilacije u privrednoj aktivnosti,
odnos novca prema ostaloj aktivi privrednih subjekata je vrlo stabilan i pouzdan tako da promene novcane mase
mogu imati predvidive tokove, i kolicina novca je takav monetarni agregat koji moze da se kontrolise sa
zadovoljavajucom tacnoscu merama monetarne politike centralne banke. Neokejnzijanci smatraju da je novac
znacajan koliko i drugi oblici imovine i odnosu traznje novca prema postojecoj kolicini novca ne pridaju neki znacaj,
dok monetraristi novcu kao delu imovine pridaju posebanu vaznost, smatrajuci traznju novca i odnos postojece
kolicine novca i traznje novca vrlo znacajnim elementom procesa uskladjivanja stvarnog obima i strukture imovine
pojedinca za zeljenim vrednostima.
TEORIJE VREDNOSTI NOVCA Istrazivanje sustine vrednosti i funkcija novca bazira se na dva pitanja i to priroda i
oblici vrednosti novca, i odnosi novca i cena, odnosno delovanje i uloga novca u savremenoj privredi. U razmatranju
ovih pitanja mogu se svesti na tri osnovne teorije i to metalisticku teoriju novca, nominalisticku teoriju, i bankarsku
teoriju.
Metalisticka teorija vrednosti novca se bazira na tome da novac mora imati svoju unutrasnju, materijalnu vrednost.
Vrednost potice od materijala od kojeg je novac napravljen. Po tome svi metali mogu biti novac a ne samo zlato i
srebro. Vrednost papirnog novca se temelji na metalnom novcu, odnosno mogucnosti potpune zamene za metalni
novac. Da bi papirni novac bio stabilan potrebno je vezati ga za metal odnosno zlato. Na osnovu metalisticke teorije
razvila se novcana teorija prema kojoj se emisija novcanica morala striktno vezati za zlatno pokrice.
Nominalisticka teorija novca polazi od toga da vrednost novca potice ne od materijalne sadrzine vec od njegove
nominalne vrednosti koja je odredjena od drzave. Po ovoj teoriji moze da postoji samo novac sa utvrdjenim kursom
kojeg u prometu prima svako jer iza njega stoji drzava, a zlato i srebro nisu novac osim ako ih drzava kao takve ne
odredi za novac. Nominalisticka teorija priznaje da je u metalistickoj teoriji vlasnici novca mogu lakse da predocavaju
vrednost novca jer je opipljiva, ali da papirni novac bolje vrsi funkciju od metalnog novca, jedino je potrebno da se iza
takvog novca nalazi drzava koja odredjuje sta je novac, kolicinu, vrednost, te se ova teorija naziva drzavna teorija
novca.
Pod neposrednim uticajem nominalisticke teorije razvila se bankarska teorija novca koja polazi od toga da povecanje
ili smanjenje opticaja banknota ne zavisi od emisione banke vec od stvarne potrebe privrede za sredstvima placanja.
Ukoliko se ubaci veca masa prometnih znakova od potrebe proizvodnje i cena imace za posledicu njihovo povlacenje
iz prometa. Medjutim ukoliko se emisija banknota preterano ogranicava zakonom, nedostatak sredstava ce se
nadoknaditi drugim oblicima kreditnih sredstava u opticaju.
NOVCANA MASA I DRUGI MONETARNI AGREGATI
POJAM MONETARNIH AREGATA Savremena praksa je prihvatila izraz novcana masa kao jedinstven termin koji sa
monetarnog stanovista oznacava novac, kako klasicne oblike tako i druge finansijske oblike. Potreba za terminom
novcane mase pojavila se kada su i drugi finansijski oblici poceli da obavljaju neke ili sve funkcije novca. Novcana
masa znaci zbir svih finansijskih oblika koji se smatraju novcem u privredi jedne zemlje. Pojam novcane mase nije
dovoljan da izrazi svu slozenost odnosa izmedju finansijskih i realnih privrednih kretanja, te je doslo do selekcije
finansijskih instrumenata i pojave termina monetarni agregati kao pojam za razlicite grupe finansijskih instrumenata,
odnosno novac i druga finansijska sredstva slicna novcu. Novcana masa predstavlja najlikvidniji deo finansijskih
instrumenata, a novac ima pun stepen likvidnosti, dok ostali finansijski oblici mogu da se poredjaju po stepenu
likvidnosti.
KONCEPCIJE NOVCANE MASE Tesko je odrediti koji skup finansijskih oblika moze da se oznaci terminom novcane
mase. Pokusaji da se definise sta treba podrzumevati pod novcanom masom mogu se svesti u dve kategorije i to
teorijski pristup, i empirijski pristup.Teorijska definicija novca istice funkcije koje novac moze da obavlja, dok se
empirijska definicija usredredjuje na one ciljeve na planu realnih privrednih kretanja koje je moguce ostvariti
iskoriscavanjem razlicitih funkcija novca.
Teorijski pristup ima nekoliko koncepcija novcane mase i to – teziste treba staviti na funkciju novca kao prometnog i
plateznog sredstva, sto uslovljava definisanje novcane mase kao zbira gotovog novca u opticaju i depozitnog novca.
– novac je privremeni pojavni oblik kupovne snage, gde je novcana masa novac u opticaju, depoziti po vidjenju i
oroceni depoziti. – novcana masa predstavlja gotov novac, depozite po vidjenju, orocene depozite i likvidne
finansijske oblike koja predstavljaju potrazivanaj prema nebankarskim finansijskim institucijama. – novcana masa
2
