UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA
SEMINARSKI RAD
BUDŽET EVROPSKE UNIJE
Mentor
prof. dr
Dragana
Kragulj
Autor
Miši
ć
Bojan
a
499/07
Seminarski rad
Budžet Evropske unije
2
Beograd, decembar, 2007. godine
APSTRAKT
Zajedno sa zakonom i njegovom primjenom, budžet,
budžetski prihod i rashod, spadaju među najvažnije
instrumente koje neka ekonomska ili politička
organizacija može da upotrebi da bi ispunila svoju
ulogu. Budžet treba da pokrije ne samo administrativne
troškove, već i da raspolaže sredstvima za intervenciju
u ekonomiji.
Iz ovih razloga procedura donošenja budžeta nije ni
malo jednostavna, već predstavlja veoma složenu
proceduru, u kojoj učestvuju sva relevantna tela
Evropske unije, kao što su Parlament, Savet, Komisija,
Revizorski sud i dr.
Budžet i njegova struktura kroz istoriju se menjao i
najbolje odslikavao ciljeve i promene unutar Unije
Kroz strukturu njegovih prihoda i rashoda, najbolje se
vide ekonomske prilike u kojima se stvarala Unija,
različitost interesa i težnji svih njenih članica.
Vremenom značaj budžeta je sve više rastao, da bi na
kraju» izašao» van okvira Unije i imao i veliki uticaj i
na zemlje i Vlade van područja, kako Evropske unije,
tako i Evrope.
SADRŽAJ
UVOD...............................................................................................................................................
TELA I INSTITUCIJE EVROPSKE UNIJE..............................................................................
Seminarski rad
Budžet Evropske unije
4
LITERATURA................................................................................................................................
UVOD
Budžet je dokument vlade u kojem ona iznosi podatke o
državnim prihodima i rashodima u određenom budućem
periodu, najčešće tokom jedne godine. Evropska unija
nema klasičnu vladu poput država-članica, ali ima budžet
sa strukturom prihoda i rashoda. Budžet je izbalansiran
kada se prihodi i rashodi nalaze u ravnotezi. To je stanje
bolje od deficita i suficita. Ako su rashodi veći od prihoda
onda je u pitanju budžetski deficit, a ako su rashodi manji
od prihoda onda je u pitanju budžetski suficit.
Osim budžeta, Evropska unija ima i „višegodišnji
finansijski okvir", koji predstavlja približni ili okvirni
pregled prihoda i rashoda tokom nekoliko narednih
godina. „Okvir" je od orijentacionog značaja i predstavlja
precizniji oblik budžeta. za narednu godinu. Višegodišnji
finansijski okvir se donosi za period od 6 godina.
Zahvaljujući postojanju dva finansijska okvira poznato je
kako će globalno izgledati finansiranje Unije zaključno sa
2013, azahvaljujući projekcijama mogu se steći i neke
predstave o očekivanim potezima Unije do 2025 godine.
Ovaj rad je pisan u vreme kada je finansijska perspektiva
Evropske unije za period od 2007 do 2013 godine već
dogovorena (u Aprilu 2006. godine), i to kao posledica
oređene procedure i međusobnih dogovora svih relativnih
političkih faktora, te se glavni ishod (budžet) može
smatrati rezultatom mnogobrojnih kompromisa u okviru
Evropske unije.
Seminarski rad
Budžet Evropske unije
5
TELA I INSTITUCIJE EVROPKE UNIJE
Ugovor o stvaranju Evropske ekonomske zajednice (EEZ)
i Evropske zajednice za atomsku energiju (EURATOM)
potpisan u Rimu 25.3.1957. (Rimski ugovor); stupio na
snagu 1.1.1958. Ovim ugovorom određeni su određeni
ciljevi, efekti, organi i sredstva.
Slika 1: Potpisnici Rimskog ugovora
Izvor:
http://www.ekof.bg.ac.yu
( datum pristupa
01.12.2007. godine )
Bitan temelj za razumevanje Evropske unije je poznavanje
njenog institucionalnog sastava i načina funkcionisanja.
Pregledom postojećih institucuja dobija se odgovor kako
se donose odluke na evropskom nivou. ( u ovom slučaju
budžeta ). Proučavanje procesa i postupaka odlučivanja
unutar EU , stiče se uvid u postupke pripremanja,
nastajanja, primene kontrole takvih odluka.
Zadaci koji su povereni Evropskoj uniji ispunjavaju
sledeća tela:
1.
Evropski parlament (EP)
2. Savet ministara, skraćeno: Savet
Seminarski rad
Budžet Evropske unije
7
EVROPSKISUD PRAVDE
Uloga Evropskog suda pravde je da osigura tumačenje i
primenu propisa EU i Osnivačkih ugovora u skladu sa
zakonom. Zahvajuljući toj funkciji, Evropski sud pravde
(ESP) imao je odlučujuću ulogu pri izgradnji Evropske
zajednice u pravnu zajednicu.
EVROPSKIREVIZORSKISUD
Zadaci:
- revizija računovodstva i provera zakonitosti i pravilnosti
svih transakcija u EU i njenim institucijama,
- provera da je li finansijsko upravljanje EU bilo
ekonomično.
