U V O D
Tržište čine svi odnosi ponude i tražnje koji se uspostavljaju radi razmene roba i usluga u
određeno vreme i na određenom mestu. Ponuda je količina određene robe koja se u
određeno vreme, na određenom mestu i po određenoj ceni nudi kupcima. Tražnja je
određena količina novca kojom se kupuje određena vrsta robe.
Finansijska tržišta predstavljaju mesta na kojima se trguje finansijskim instrumentima.
Takođe, ona se mogu definisati i kao organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i
tražnja za različitim oblicima finansijskih instrumenata (ali i aktive).
Na finansijskim tržištima preduzeća dolaze do sredstava neophodnih za svoje
finansiranje. Na njima se povezuju subjekti koji raspolažu viškovima finansijskih
sredstava i subjekti kojima nedostaje novac. Na taj način se povezuju dve značajne
makroekonomske kategorije – štednja i investicije. Ukupan obim štednje na nivou
nacionalne privrede u jednom vremenskom periodu jednak je ukupnom obimu investicija,
što se naziva
štedno-investicioni ciklus
.
Finansijsko tržište i njegova morfologija
Tržište
je institucionalno uređen ambijent u kome se odvija proces razmene
dobara i usluga. Institucionalna uređenost znači da su na njemu definisana pravila igre
po kojima se odvijaju procesi razmene. Tržišta kao mehanizma koordinacije ekonomske
aktivnosti ima sledeće osnovne funkcije: informativnu, alokativnu, distributivnu i
selektivnu.
Finansijsko tržište
se posmatra kao organizovani prostor sa svim elementima
neophodnim za njegovo funkcionisanje , tačno određeno vreme, pravila i uzanse
kupoprodaje na kome se organizovano susreću ponuda i tražnja finansijskih sredstava i na
kome se u zavisnosti od ponude i tražnje organizovano formira njihova cena.
Vrste finansijskog tržišta
Prema predmetu poslovanja finansijska tržišta dele se na:
1. Novčana tržišta
2. Investiciono tržište ili tržište kapitala
3. Devizno tržište
Novčano tržište
je kupoprodaja finansijskih sredstava na kratak rok . Na njemu se
pojavljuju dva instrumenta: 1. kupovina i prodaja hartija od vrednosti od ovlašćenih
državnih ili bonitetno sposobnih organizacija
2. kupoprodaja novca ili uzimanje kratkoročnih kredita.
Osnovni kriterijum je mogučnost brze zamene određenog instrumenta za novac.
ELEMENTI FINANSIJSKO – TRŽIŠNOG SISTEMA
FINANSIJSKA ŠTEDNJA
Štednja predstavlja deo dohodka čija se potršnja odlaže za kasnije. Ovo je sadržaj
makroekonomskog pojma štednje. Sklonost ka štednji zavisi od velikog broja faktora
(visina prihoda, životni standard, navike, stabilnost, poresko opterećenje isl.).
Ekonomske jedninice koje imaju ostvarenu štednju u obliku novaca ( suficitne
eksonomske jedinice) mogu se podeliti u tri grupe:
a) Stanovništvo
b) Privredni subjekti
c) Državni sektor
