Друмски саобраћај
2
УВОД
Растом популације у развијеним, али и у неразвијеним земљама, као и растом
потрошње, производње и животног стандарда, расте и потреба за транспортом људи,
информација, робе или сировина, а самим тим и потражња предмета који ће имати улогу
транспортера и проширење капацитета саобраћајница.
Саобраћај је смишљено и организовано кретање транспортних јединица на мрежи
саобраћајница са циљем преноса људи, робе и информација од једне до друге тачке.
Друмски саобраћај је веома важан део саобраћајног система, важан аспект
свакодневног живота, најразвијенији вид транспорта људи и нешто без чега би
свакодневни живот био незамислив.
Дефиниција
Друмски саобраћај је, као што му само име каже, саобраћај који се одвија на
друмовима тј путевима. Пут је основна јединица инфраструктуре друмског саобраћаја.
Учесници у друмском саобраћају се могу кретати пешице, јашући животиње и уз помоћ
разних возила.
Друмски саобраћај има своја правила и уређен је законима који су, по категоријама
применљиви на различите учеснике у саобраћају, као и великим бројем општих правила
која важе за све и ствар су унутардржавних и међународних конвенција, као и етике
учесника у саобраћају. Пример конвенције која уређује друмски саобраћај на глобалном
нивоу је Бечка конвенција о друмском саобраћају из 1968. године, донета како ви
поједноставила међународни друмски саобраћај и стандардизовала законе и правила која
се тичу друмског саобраћаја унутар земаља потписница. Интересантно за ову конвенцију
је да она није потписана од стране САД и Канаде, а да је потписана од стране највећег
броја европских земаља.
Друмски саобраћај
4
Ефикасна дистрибуција робе и промет путника је одувек био важан фактор за
одржавање економске стабилности, још од доба старих царства па до модерних држава у
свету. Развој саобраћаја је у тесној вежи са просторним развојем економског система.
Читав историјски развој саобраћаја могуће је пратити од преиндустријског до савремених
саобраћајних мрежа на почетку 21. века , а кроз пет великих фаза где се свака одликује
специфичним иновацијама у транспортном сектору.
Пре појаве парне машине и иновација у индустријској револуцији крајем 18. века,
нису постојале никакве форме моторизованог саобраћаја. Транспортна средства су се
махом везивала за животињску теглећу снагу. Било је ограничења у количинама робе која
се превозила, као и у брзини транспорта људи и роба. Римска империја и Кинеско царство
су током своје историје посвећивали велике напоре изградњи саобраћајне мреже,
покушавајући тако да одрже контролу над својом великом територијом. Римљани су били
познати градитељи путева и у 3. веку су имали 80 000 км одлично изграђених путева.
Много векова касније,Карл Бенц, 1885. године конструише први аутомобил са
унутрашњим сагоревањем на три точка, који се сматра претечом модерног аутомобила.
Исте године Готлиб Дајмлер конструише претечу данашњег мотоцикла, а годину дана
касније исти човек конструише први аутомобил на четири точка. Година 1913. се сматра
прекретницом у индустрији аутомобила јер се тада у Фордовим фабрикама аутомобила
уводи покретна производна трака. У периоду од 1909 – 1927. године Фордове фабрике су
произвеле 15 милиона аутомобила (чувени модел „Т“), који су преплавили америчко
Друмски саобраћај
5
тржиште. Заслуге за развој аутомобилског саобраћаја имају још и Рудолф Дизел и двојица
синова Адама Опела, потом Луи Рено, Мишелин, Милде, Доре, Порше Фредерик и Чарлс
Ројс.
Подела друмског саобраћаја
Подела према
намени
:
1.
јавни саобраћај
– саобраћај који је под једнаким условима доступан свим
корисницима превозних услуга и обавља се на основу уговора о превозу
2.
саобраћај за личне потребе
– саобраћај који се врши у циљу задовољавања потеба
везаних за обављање основне делатности која је из области производње, трговине,
услуга...
Подела према
територијалним обележјима
:
1. унутрашњи саобраћај
локални превоз,
градски превоз,
