U Beogradu, Decembar 2011
Seminarski rad
NEVERBALNA KOMUNIKACIJA
Dr. Radmila Vukić, prof.
Dušan Radosavljević
Neverbalna komunikacija
4
2 OBLICI NEVERBALNE KOMUNIKACIJE
Kao što verbalna komunikacija poseduje sopstvene gramatičke strukture, tako i neverbalna
komunikacija ima svoj oblik, funkciju i značenje sa različitim varijacijama koje su kulturno
determinisane. Oblici neverbalne komunikacije se obično pojedinačno proučavaju radi lakšeg
razumevanja, iako se oni u svakodnevnom životu pojavljaju istovremeno. Mada se u literaturi
može pronaći da postoji preko 500.000 formi neverbalne komunikacije, one se mogu grupisati
u nekoliko generalnih kategorija. Jedna od mogućih podela je na:
•
Kontakt očima
•
Ekspresija lica
•
Gestovi i govor tela
•
Paralingvistika
•
Proksemika
2.1 Kontakt očima:
Kontakt očima je vrlo važan u svakodnevnoj komunikaciji i smatra se najsnažnijim sredstvom
neverbalne komunikacije. Moć očiju je najveća u neposrednom uzajamnom pogledu kada se
dvoje ljudi gledaju u oči. Kontakt očima može biti dugotrajan ili kratkotrajan, direktan ili
indirektan, isprekidan ili neprekidan. Kontakt očima, možda više nego bilo koji drugi element,
odražava naše interesovanje za slušaoce i određuje nivo našeg dodira s njima.
To je izuzetno moćno sredstvo komunikacije koje se koristi kada:
•
tražimo informaciju,
•
pokazujemo pažnju i interesovanje,
•
tražimo i kontrolišemo interakciju,
•
dominiramo, pretimo ili utičemo na druge,
•
pružamo priliku za reakciju onih koji slušaju dok govorimo,
•
otkrivamo stavove, raspoloženja i emocije.
Informacije koje dobijamo kroz kontakt očima odnose se na to da li naš sagovornik govori
istinu, da li nas razume, da li nas prepoznaje i dr. Takođe, ovaj vid komunikacije ima vitalnu
ulogu u pokazivanju pažnje i interesa. Kada pogledamo nekoga mi ga pozivamo da
komunicira sa nama. Čim ga pogledamo postaje mu jasno da je zadobio našu pažnju, ako ga
gledamo duže od dve sekunde zaključiće da je zadobio naše interesovanje. Ukoliko dođe do
interakcije, kontakt očima je presudan u kontrolisanju njene prirode i trajanja. Najčešće
sagovornika mnogo više gledamo dok ga slušamo, nego dok mu govorimo, a kontakt očima
takođe daje znak osobi koja sluša da je govornik završio i da mu predaje reč.
