U savremenom poslovanju, koje karakterišu velike i ubrzane promene, neophodno je da se organizacije konstantno prilagođavaju i pronalaze nove načine za postizanje uspešnosti, opstanak i dalji razvoj. Osnovni način da se ovo postigne jeste stvaranje i održavanje konkurentske prednosti, koja se danas ostvaruje preko ljudi. U poslovnom okruženju osnovni resurs svake organizacije čine ljudi i njihove sposobnosti, koji doprinose ostvarenju organizacionih ciljeva. Oni sa svojim znanjima, veštinama, razvojnim potencijalima i kreativnim sposobnostima predstavljaju najznačajniji resurs organizacije. Njihova kreativnost, inovativnost, motivisanost, informisanost, su upravo osobine koje ih čine drugačijim od ostalih resursa u preduzeću. Prema tome, zaposleni predstavljaju najvažniji resurs u kreiranju dodatnih vredosti preduzeća. Osim što su najznačajniji, oni su istovremeno najskuplji i najproblematičniji resurs. Njima treba upravljati na mudar, racionalan i human način. Upravo način na koji se upravlja ljudskim
2
Važnost ljudskog kapitala raste, tako da ljudi poseduju sve više znanja i informacija pa je i upravljanje ljudskim resursima sve teže. Potrebno je znanje kako uspešno upravljati ljudskim kapitalom, kako pridobiti, razviti, zadržati i nagraditi prave ljude koji će postići postavljene ciljeve i slediti strategiju preduzeća. Kvalitetno upravljanje ljudskim resursima je najznačajnija poslovna aktivnost svake oragnizacije.
Predmet
ovog rada je istraživanje i razmatranje menadžmenta ljudskih resursa
na konkretnom primeru preduzeća za telekomunikacije a.d. „Telekom Srbija“.
Cilj
rada je da se kako teorijski, tako i praktično ukaže na značaj menadžmenta
ljudskih resursa koji on ima u poslovanju organizacije i postizanju njene uspešnosti.
4
2. LJUDSKI RESURSKI KAO SAVREMENI MENADŽMENT KONCEPT
2.1. Osnovni pojmovi
Da bi postigli što bolje rezultate poslovanja, neophodno je dobro organizovanje i upravljanje ljudskim resursima u preduzeću a upravo tome služi menadžment ljudskih resursa. Konkretne definicije se uglavnom baziraju na njegovoj funkciji upravljanja ljudskim resursima radi uspešnijeg ostvarenja organizacionih ciljeva, jer i sama reč
managment
znači voditi.
„Menadžment ljudskih resursa možemo definisati kao upravljačku aktivnost koja podrazumeva obezbeđivanje, razvoj, odžavanje, prilagođavanje, usmeravanje i korišćenje ljudskih potencijala u skladu sa ciljevima preduzeća, uz istovremeno respektovanje individualnih potreba i ciljeva zaposlenih“.
Termin “ljudski resursi” govori nam o ljudima u organizaciji, o njihovom potencijalu, kao i svim sposobnostima koje mogu da pruže organizaciji u cilju ostvarenja njenih potreba. Ranije se smatralo da je ovaj pojam previše grub da bi se njime označavali ljudi kao živa bića, jer se polazilo od toga da je sama reč resurs nešto što bi pre označavalo opremu u organizaciji ali nikako i ljudski potencijal. Međutim, ispostavilo se da samim pojmom “resurs” ljudi upravo dobijaju veoma važno mesto, jer ga time stavljaju u ravnopravan položaj sa ostalim
resursi doprinose na različite načine uspehu organizacije, ali se moraju pridržavati strategije kompanije. Globalna konkurencija podstiče organizacije na stalni razvoj i napredak, kako bi uspele da opstanu pred novim zahtevima koje postavlja globalizacija. Ukoliko posedujemo dobar ljudski potencijal, tj. kvalitetne i obrazovane ljudske resurse, moguće je odgovoriti na izazove i zahteve sa kojima se stalno suočavamo. Obrazovanje ljudskih resursa u organizacije od velikog je značaja za njen razvoj i napredak.
Savremeni menadžment koncept, kojim se upravlja ljudskim resursima bavi se strategijskim, individualnim i društvenim aspektima ljudi u organizaciji. Osim toga, i ovaj aspekt upravljanja vodi računa o konkurentnosti – obuhvata sve odluke i akcije uvođenja ljudi, koje kreiraju ili podržavaju konkurentsku prednost.
2.2. Upravljanje ljudskim resursima
Upravljanje ljudskim resursima (Human Resource Management) se u organizacionoj teoriji i praksi javlja s početka 90-tih godina, kada se ljudski faktor počinje posmatrati kao predmet upravljanja. Upravljanje ljudskim resursima se pozicionira u sferi vođenja, odnosno usmeravanja ljudi u organizaciji, a zasniva se naključnim kategorijama organizacionog ponašanja kao što su: motivisanje, odnosi pojedinaca i grupa, organizaciona socijalizacija, organizaciona kultura itd.
Za efikasno upravljanje ovim resursom neophodna su određena teorijska znanja, kao i specifične metode, procesi i postupci da bi se ljudski potencijal iskoristio, odnosno da bi se usmerio njegov razvoj. Upotreba i razvoj ljudskih resursa treba da budu usmereni ka realizaciji krajnjih ciljeva preduzeća, tj. njegove razvojne i poslovne politike.
