Narkomanija

S A D R Ž A J

1. 

UVOD .........................................................................................................................

........... 1 

2.

POJAM

I

VREME 

NASTANKA .........................................................................................2     

3.

VRSTE 

DROGE ................................................................................................................... 3 

4.

NAJČEŠĆI

RAZLOZI

(UZROCI)

UZIMANJA 

DROGE ............................................... 4

4.1

. 

SREDINA

 ............................................................................................................................

. 5

4.2

. 

LIČNOST

 ............................................................................................................................. 

5

4.3

. 

DROGA

 ................................................................................................................................ 

6

5.

RAZVOJ

I 

DIMENZIJE ..................................................................................................... 7 

6.

ODNOS

ČOVEK

-

DROGA 

............................................................................................... 7    

7.

NARKOMANSKA

GRUPA 

................................................................................................. 8

8.

SOCIJALNA 

IZOLACIJA .................................................................................................. 9

9.

PORODICA

I 

NARKOMANIJA  ....................................................................................... 9

9.1

. 

PRVA REAKCIJA DECE NA SAZNANJE RODITELJA DA IM DETE UZIMA

DROGU .. 

9

9.2.     REAKCIJA   RODITELJA   NA   SAZNANJE   DA   IM   DECA   UZIMAJU 

DROGU ....................

10

Seminarski rad iz Sociologije : NARKOMANIJA

10.

PROBLEMI

SA 

ŠKOLOM ............................................................................................. 11

10.1.

ODNOS

ŠKOLE

PREMA 

NARKOMANIMA .........................................................................  

11

11.

STAVOVI

ADOLESCENATA

PREMA 

DROGI ......................................................... 11

12. RAZLIKE IZMEĐU DELINKVENATA I NARKOMANA ....................................... 

12

13.

PROBLEMI

NA 

POSLU ................................................................................................ 13

14.

DROGE

I

ROK 

MUZIKA .............................................................................................. 13

15.

NARKOMANIJA

I

VOJNI 

KOLEKTIV ......................................................................14

16.

DROGA

I 

ZAKON ...........................................................................................................15

17. 

PREVENCIJA ..............................................................................................................

....15

18. 

ZAKLJUČAK ...............................................................................................................

.. 17

     LITERATURA ........................................................................................................

......... 18   

1. UVOD

Narkomanija   je   reč   grčkog   porekla   i   oznčava   po   definiciji   strast   za 

uživanjem u opojnim drogama, a narkoman je samim tim onaj ko drogu uživa. 

1

Seminarski rad iz Sociologije : NARKOMANIJA

2. POJAM I VREME NASTANKA

Narkomanija je zavisnost od droga. Ova, naizgled jednostavna definicija je 

rezultat mnogih glavobolja, rasprava i nesporazuma među stručnjacima u dugim 

i   upornim   pokušajima   da   naučno   objasne   ljudsko   iskustvo   sa   drogama   od 

drevnih vremena pa do danas. U različitim delovima sveta i iskustva su bila 

različita. Vladimir Hudolin 1987. ovu vrstu zavisnosti definiše kao prekomerno, 

redovno uživanje droge, zbog  čega nastupa zavisnost.

1

Tamo gde se alkohol tradicionalno koristio kao sredstvo za opuštanje i brzo 

postizanje zadovoljstva, droga se najčešće nije koristila. U drugim delovima sveta, 

posebno   u   onim   u   kojima   su   biljke   iz   kojih   se   dobijaju   droge   bile   “domaće 

kulture” i uzgajale se kao kod nas šljiva ili pšenica, ljudi su koristili droge da bi se 

veselili,  da  bi  izdržali  naporan  rad  na  poljima  ili  kada  bi  izvodili  religiozne 

rituale. Takođe su znali da koriste droge i u samoubilačke svrhe kada bi skrhani 

bolešću i neizdrživim bolovima drogu uzimali da sve to prekrate. Kada se stvari 

tako posmatraju onda bi teško mogli reći da je droga “čisto” urbani ili moderni 

fenomen – naprotiv, ona postoji vekovima.

Reč droga, u izvornom obliku označava neprerađeni lek ili svaku materiju 

(biljnu, životinjsku ili mineralnu) koja može služiti za pravljenje lekova. Reč 

“droga” u svakodnevnom govoru najčešće vezujemo za zloupotrebu droga ili 

zavisnost od droga. Drogom se smatra svaka supstanca ili materija koja svojim 

unošenjem u organizam menja jednu ili više njegovih funkcija (fiziološke – rad 

unutrašnjih organa ili sistema; psihičke – svest, mišljenje, opažanje, ponašanje…). 

Materije koje imaju svojstva droge mogu biti prirodne i veštačke. Stari Grci 

su znali preko 500 biljnih, mineralnih i životinjskih droga. U mnogim drevnim 

kulturama  i  danas,  droga  se  koristi  kao  lek,  kao  sredstvo  kojim  se  dostizalo 

mistično   iskustvo,   vrhunski   doživljaji   i   uvidi,   proročke   vizije   najčešće   kod 

Indijanaca, Tibetanaca, Šamana i Jogina. U nekim zemljama Dalekog i Bliskog 

istoka droge su se tradicionalno koristile na isti način kao što se u Evropi koristio 

1

http://www.zcbor.org.yu

3

Seminarski rad iz Sociologije : NARKOMANIJA

alkohol. Posebno u toku religioznih ritulala da bi se postigla stanja izmenjene 

svesti za koje se verovalo da približavaju božanstvima.

Teško je odrediti tačno vreme nastanka droga. Još u sumerskim tablicama 

postoje zapisi o određenim supstancama koje kada se unose u organizam menjaju 

svest ljudi. U grobnicama faraona, u pećinama Perua, bivše civilizacije Inka, 

nađene su kuglice opijuma, a na kamenim zidovima pronađena je urezana biljka 

konoplje, kasnije identifikovana kao Kanabis. 

Kod nas prvi narkomani pojavili su se u Beogradu 1965. godine. U toj grupi 

bilo je četiri - pet učenika i nekoliko studenta. Svi su se poznavali nekoliko godina 

pre uzimanja droge i uglavnom ih je vezivala zajednička ljubav prema Bitlsima i 

Rolingstounsima, ili slične ideje o životu. Zajednički su čitali Suzukija, Froma i 

Lao Cea. Voleli su satima da meditiraju uz muziku ili da, podstakniti Heseom, 

razmišljaju o putu na istok. Jednom rečju, to je bila grupa mladih “intelektualaca” 

sa širokom sferom interesovanja, ali bez snage za akciju ili jasnih ideja vodilja u 

životu,  jedino  što  su  želeli  bila  je  neka  žudnja  za  promenom  u  jednoličnom 

životu. U to vreme vraća se nekoliko mladića iz inostranstva koji pričaju o svom 

iskustvu sa drogom, ali koji je ne donose, niti otvoreno ne nagovaraju ostale da ih 

slede. Ipak, ove priče ne ostaju bez odjeka u dušama onih koji ih slušaju. Prva 

droga u Beogradu, sa kojom je započeta epidemija narkomanije, zapravo i nije 

bila   droga   u   klasičnom   smislu.   Radilo   se   o   preludinu,   poznatom   po 

psihostimulativnim   svojstvima,   a   koji   se   koristi   u   medicini   kao   sredstvo   za 

smanjenje   apetita,   u   lečenju   gojaznosti.   Pošto   u   to   vreme   preludin   nije   bio 

označen kao  droga, mogao je da se slobodno kupuje u apotekama. Zbog svojih 

stimulativnih svojstava, preludin postaje veoma popularan među beogradskim 

narkomanima. Korisnici ove droge imali su utisak da lebde, bili su slobodniji u 

ophođenju sa drugima, bili su stalno u pokretu,... Ovaj doživljaj je bio krajnje 

primamljiv za osobe koje su do tada ispoljavale pasivnost i odsustvo bilo kakvih 

inicijativa, a i uzimanje preludina nije bilo pod udarom vlasti, pa nije bilo bojazni 

od zakonskih kazni. Iz godine u godinu su se pojavljivale novije droge i sve veći 

broj korisnika istih.

2

3. VRSTE DROGA

AMFETAMINI

Ubrzavaju fizičke i duševne procese i izazivaju osećaj uzbuđenja i 

viška energije. Kao spoljni znakovi javljaju se mršavljenje, širenje 

2

 DROGA I LJUDSKO PONAŠANJE " Peto dopunjeno izdanje; Dr Petrović P. Stevan; Partenon; Beograd, 2003

4

Seminarski rad iz Sociologije : NARKOMANIJA

LEPKOVI, SREDSTVA ZA ČIŠĆENJE I SREDSTVA SA ISPARENJIMA

Izazivaju   halucinacije,   vrtoglavicu,   euforiju,   a   ponekada   i   nesvesticu.   Spoljni 

simptomi su crvenilo u licu, širenje zenica. Konzumiranje može biti   izuzetno 

štetno  po  mozak,  jetru  i  bubrege  a  postoji opasnost od gušenja.

3

4. NAJČEŠĆI RAZLOZI (UZROCI) UZIMANJA DROGE

Najčešći   razlozi   uzimanja   droge,   naročito   kada   su   mladi   u   pitanju,   su 

radoznalost, dokolica, način da se bude "in", da se odraste, da se pripada i bude 

prihvaćen, da se izbegnu problemi ... To je donekle i u skladu sa uzrastom ovih 

maloletnih osoba, bogatih maštom ali ne i životnim iskustvom. Oni nekritično i 

bez ikakvih prethodnih znanja, uleću u ovu avanturu, punim srcem ali praznom 

glavom. Dakle, postoji ljudska težnja da se nadiđe stvarnost, da se nestane u 

3

 " NARKOMANIJA " - Seminarski rad iz Sociologije

6