1
1.UVOD
Čoveku su od uvek pretile opasnosti koje su ugrožavale njegov život, zdravlje i
imovinu. Suočavajuci se sa njima on je morao organizovati neku vrstu zaštite od
posledica sopstvenih aktivnosti koje su mogle doneti štetu ne samo njemu nego i trećim
licima. Zbog toga je došlo do pojave velikog broja osiguravajućih kompanija koje se
utrkuju da svojim klijentima pruže što povoljnije uslove u pogledu osiguranja postojećih
rizika, ali i ako se ukaže potreba za tim osiguraju i nove rizike koji su karakteristični za
odredjeno vreme i društvo u kome se nalaze. Međutim, i pored velikog broja različitih
rizika za kojima postoji objektivna potreba da se lica od njih osiguraju, i dalje ljudski
život ostaje predmet osiguranja koji je od neprocenjive vrednosti i za kojim će uvek
postojati potreba za osiguranjem.
Osiguranje je jedan oblik upravljanja rizikom, prvenstveno usmeren na smanjenje
finansijskih gubitaka. Osiguranje je prenos rizika sa osiguranika na osiguravajuće
društvo, uz plaćanje premije osiguranja. Osiguranje, izbegavanje, ublažavanje i prenos
rizika, smanjuju neizvesnost pojedinca i organizacija. Osiguranjem se omogućava
inteligentno upravljanje rizikom, postizanje stabilnosti i razvoja. Osiguranje zivota
predstavlja kombinaciju osiguravajuce zastite i stednje, cime se obezbedjuje porodicna i
licna finansijska sigurnost. Osiguranje života proveren je i prihvaćen oblik osiguranja i
štednje u svim razvijenim zemljama Evrope i sveta.
Pri opisivanju načina života, uobičajeno je koristiti reči kao što su dinamičan i
nepredvidljiv . U suprotnosti sa našim načinom života jedna je od temeljnih ljudskih
potreba - potreba za sigurnošću i stabilnosću. Miran san i sigurnost svatko pokušava
ostvariti na svoj način. Niko ne želi misliti o smrti ili invalidnosti, ali realnost je da
porodici može biti potrebna finansijska podrška u situaciji kada vi ne bi bili tu da se za to
pobrinete.
Tokom celog perioda štednje vaš život je osiguran.U slučaju smrti osiguranika,
osiguranje zbrinjava članove njegove porodice i isplaćuje celokupnu osiguranu sumu a
ne samo onaj deo koji je do tada uplaćen, što predstavlja osnovnu razliku u odnosu na
štednju u bankama. Životno osiguranje je tu da se finansijski pobrine za ljude koje volite
u situaciji ako vas više nema da biste brinuli o njima. Tu je da omogući novac za život
vaše porodice u slučaju prerane smrti zbog nesreće ili bolesti. Životno osiguranje je tu
da se finansijski pobrine i za vas, tako što predstavlja dodatni izvor prihoda. Po isteku
osiguranog perioda uplaćeni novac uvećan za dobit može se podići ili pretvoriti u
doživotnu rentu i tako omogućiti bolji životni standard.
3
3. TEHNIČKE OSNOVE OSIGURANJA ŽIVOTA
Osiguranje zivota bazira se na nacelima zakona velikih brojeva, a to je osnovni
zakon u teoriji verovatnoce I statistici. Sustina ovog zakona je u tome da se, ukoliko se
posmatra veliki broj slucajeva, mogu uociti odredjene pravilnosti u nastupanju jednog
dogadjaja. Sto je broj posmatranih slucajeva veci, pravilnost u nastupanju jednog
dogadjaja je veca, a odstupanja su manja. Ako se odredjeni dogadjaj posmatra
pojedinacno, on predstavlja slucaj, dok u velikom broju posmatranja postaje zakonitost.
Stoga se zakonitost ispoljava samo u masi slucajeva, ona nije vidljiva kod pojedinacnih
jedinica od kojih je masa sastavljena, niti deluje kod nekih grupa tih jedinica. Tako,
recimo, ukoliko je od deset ljudi odredjene starosti umrlo njih pet, to ne znaci da je
verovatnoca smrti za ljude te starosti 50%.
Poznato je da svako covek mora umreti, ali se ne zna kada ce to biti, jer je smrt
nekog lica buduci neizvestan dogadjaj. Ukoliko se posmatra velika grupa ljudi, moze se
sa velikim procentom tacnosti utvrditi d ace godisnje u toj grupi umreti odredjen broj
ljudi. Zbog toga I zakon velikih rojeva ima veliki znacaj u osiguranju, jer eliminise
neizvesnost osiguravaca u pogledu ukupnog broja pokrivenih rizika I omogucava tacnije
predvidjanje nastupanja osiguranog slucaja.
Racunske osnove obacuna tarifa u osiguranju lica cine:
- Tablice smrtnosti;
- Obracunska kamatna stopa;
- Troskovi provodjenja osiguranja.
a. Tablice smrtnosti
Tablice smrtnosti sadrze niz pokazatelja od kojih je osnovni izravnata
verovatnoca smrtnosti na osnovu kojih se izracunavaju sve ostale biometrijske funkcije:
verovatnoca dozivljenja, kretanje broja zivih I broja umrlih u okviru odredjenog skupa,
izracunatog na osnovu verovatnoce smrti. Pomocu ovako dobijenoh vrednosti broja
