hartije od vrednosti osnovna podela je na akcije i obveznice. Akcije se u ovoj podeli
smatraju   vlasničkim   a   obveznice   dužničkim   (dugovnim,   kreditnim)   hartijama   od
vrednosti. Razlike se takode vide i u prinosu od ovih hartija od vrednosti, dok dividenda
kao prinos od akcija nije izvesna i emitent nema pravne obaveze da je isplati, dotle
kamata kao prinos na obveznicu je izvesna, jer u krajnjem slučaju vlasnik obveznice
moze traziti pokretanje postupka likvidacije i stečaja ako emitent ne ispuni obaveze po
osnovu   kamate   ili   glavnice.   Akcija   u   suštini   predstavlja   potvrdu   o   vlasništvu   nad
uloženim sredstvima u kompaniju koja emituje akcije. Kompanije koje emituju akcije su
akcionarska društva, a njihovi vlasnici su svi oni koji poseduju akcije te kompanije .
Kompanije emituju akcije iz dva osnovna razloga, da bi prikupila odredena finansijska
sredstva   i   da   bi   izvršila   distribuciju   vlasništva,   ali   i   rizika.   Svaka   akcija   ima   svoju
nominalnu vrednost, i ona služi kao obračunska kategorija, da bi se izračunao srazmeran
udeo   akcionara   u   vlasništvu   kompanije,   moguće   je   da   akcija   nema   izričito   utvrđenu
nominalnu vrednost, ali se u tom slučaju udeli izračunavaju podelom kapitala na ukupan
broj emitovanih akcija.

Akcija nema vremenskog ograničenja i ona je vezana za sudbinu preduzeća, dok

je ono poslovno aktivno akcija je vazeća. Dividenda nije jedini profit koji mozemo
ostvariti ako posedujemo akcije, povećanje tržišne cene akcije naziva se kapitalni dobitak
i on je danas značajniji za vlasnike akcija. Cena akcija može da padne ispod cene po
kojoj smo kupili akciju i onda je u pitanju kapitalni gubitak. Investiranje u akcije je
isplativ ali i rizičan posao, zato kupci akcija koriste usluge firmi koje se bave procenom
rizika i trzisne vrednosti akcija.

1.1. Izgled akcije

Sertifikat (share certificate) predstavlja potvrdu o vlasništvu nad akcijama. Ova

potvrda sadrži bitne elemente kao sto su broj, vrsta i serijski broj akcija koje poseduje
akcionar, zatim pečat i potpis jednog od direktora i sekretara kompanije.   U registar
akcija koji vodi kompanija, upisuju se podaci o  vlasniku akcija (ime, prezime, adresa i
broj   akcija   koje   poseduje),   ovaj   upis   predstavlja   dokaz   o   vlasništvu   .   Zbog   stalne
tendencije dematerijalizacije poslova na berzi, sertifikati se sve ređe izdaju, jer se vrši
kompjuterska evidencija. Akcije spadaju u strogo formalne pismene izjave i one moraju
imati sve zakonom propisane elemente. U osnovi akcija se sastoji iz dva dela:

plašta akcije,

kuponskog tabaka .

Plašt akcije sadrži:

firma i sedište emitenta,

oznaka da je reč o akciji i vrsta akcije,

oznaka serije sa kontrolnim brojem akcije,

redosled emisije,

ukupan obim emisije,

nomonalna vrednosti broj akcija,

ime kupca akcije ili oznaka na koga akcija glasi,

prava koja proističu iz akcije,

mesto i datum izdavanja akcije,

faksimil potpisa ovlašćenog lica emitenta i pečat emitent.

Kuponski tabak sadrži:
-

firmu i sedište emitenta,

redni broj kupona za naplatu dividende,

oznaku serije sa kontrolnim brojem akcije po kojoj se isplaćuje
dividenda,

godina za koju se dividenda isplaćuje,

faksimil potpisa ovlašćenog lica.

1.1.1. Talon akcije

Talon akcije nije hartija od vrednosti, već se više smatra kvalifikovanim

legitimacionim   papirom.   On   nije   propisan   Zakonom   o   hartijama   od   vrednosti   kao
sastavni deo akcije. Medutim, talon se uz akciju, a pre svega uz kuponski tabak vrlo često
pojavljuje   i   njegova   je   funkcija   više   praktične   prirode,   jer   pomoću   njega,   po
iskorišćavanju svih kupona za isplatu dividendi, imalac kuponskog tabaka od izdavaoca
akcije ponovo zahteva izdavanje novog  kuponskog tabaka - sa kuponima, radi isplate
dividendi   za   naredni   vremenski   period   (od   10   do   20   godina).   Iz   napred   navedenog
posebno proizilazi da svaka akcija ne mora da ima talon i da bude pravno valjana, tj. da
proizvodi pravno dejstvo.

Talon sadrži oznaku da je talon, ima serijski broj sa kontrolnim brojem akcije na

koju se isti odnosi, izjavu emitenta da će donosiocu talona izdati novi kuponski tabak sa
novim brojem kupona za naplatu dividendi (pošto su kuponi iz ranijeg kuponskog tabaka
već, u određenom vremenskom periodu, iskorišćeni za naplatu dividende). Talon sadrži i
faksimil potpisa ovlašćenog lica - izdavaoca akcije. Postoje neka gledišta koja talon čak
smatraju ispravom, pomoću koje se ostvaruje naplata dividende.

Talon nije kupon za naplatu dividende, jer se pomoću njega samo lakše ostvaruje

pravo na izdavanje novog kuponskog tabaka, pomoću kojeg bi se ostvarila sukcesivno
(kroz više kalendarskih godina) isplata dividende. Putem njegove prezentacije se lakše
dobija kuponski tabak sa kuponima i tada on poprima karakter legitimacione isprave.
Međutim, kada imalac talona i akcije (kao glavne isprave) nisu ista lica, a imalac akcije
se protivi izdavanju kuponskog tabaka sa kuponima, tada imalac talona neće moći da
ostvari svoj cilj i dobije novi kuponski tabak sa kuponima, jer je pravo imaoca glavne
hartije -akcije jače od imaoca talona. Da bi se ovo izbeglo, u nekim državama je
predviđeno da se talon ne može samostalno prenositi, tj. da se talon može prenositi samo
uz prenos akcije ili plašta, kao osnovne isprave sa jačom pravnom snagom. Kad bude

Jedan od metoda za praćenje menadžera je i ostavljanje nadzornog odbora

kompanije, takođe se vrši i revizija finansijskih izveštaja kompanije(auditing), to rade
nezzavisne revizorske kuće i tom metodom omogućava se kontrola dali menadžeri rade u
interesu akcionara. Postoje brojni načini da se menadžment motiviše ka akcionarskim
interesima.

To su:
• Bonusi u novcu i stoku - dodeljuju se na kraju obračunskog perioda na osnovu

profita i pojedinačnih performansi. Nosi opasnost od prenaglašenog
posvećivanja kratkoročnim rezultatima .

• Odgođeni bonusi i kompenzacije - podsticaji u novcu ili stoku koji su

odgođeni do nekog budućeg perioda sa ciljem vezivanja direktora za
preduzeće.

• Stok opcije - omogućava direktorima da u budućnosti kupuju akcije po ceni

koja je važila u trenutku odobrenja ovog podsticaja tako da će menadžeri težiti
da ostvare što višu cenu akcija na dug rok.

• Akcije za uspešne performanse
• Odgođena plaćanja akcija

1.2.2. Pravo na dividendu

Osnovni prinos koji se ostvaruje vlasništvom nad akcijama naziva se dividenda.

Zavisi   od   poslovnog   rezultata   i   izražava   se   u   procentima   nominalnog   iznosa.
Akcionarima se raspoređuje jednaka dividenda na svaku akciju. Najčešće se isplaćuje
jednom godišnje nakon godišnje skupštine. Kada akcionarsko društva utvrdi dobit, najpre
se   isplaćuje   eventualno   učešće   zaposlenih   u   dobiti,zatim   se   plaća   porez   na   dobit,   a
preostala suma dobiti se deli na dividende i na deo koji se odobrava rezervama, tj. Za
internu akumulaciju. Osim što društvo plaća porez na dobit i akcionar plaća porez na
dohodak,   tako   da   se   može   reći   da   je   akcionarsko   društvo   i   njegova   dobit   dva   puta
oporezovano. Politika dividendi treba da dovede do maksimiziranja bogatstva akcionara.
Veliki akcionari imaju u interesu da se dividenda isplaćuje u što manjem procentu kako
bi izbegli plaćanje dvostrukog poreza. Ovo ukazuje na činjenicu da se vlasnici akcija
suočavaju   sa   mnogo   većim   rizikom   nego   vlasnici   obveznica   koji   dobijaju   kamatu
nezavisno   od   visine   dobiti,   jer   dividenda   zavisi   od   poslovnih   rezultata.   Međutim,   u
uslovima inflacije akcije su manje rizične od obveznica jer imaju dividendu koja varira u
zavisnosti od visine dobiti na koju se prenosi i inflacija koja je ugrađena u prihode. Ovo,
naravno, ne važi za hiperinflaciju koja anulira svako zdravo poslovanje. Kompanije koje
ostvare pozitivan poslovni rezultat, mogu da vrše raspodelu neto dobiti, i u toj raspodeli
akcionarima pripada deo srazmeran

njihovom ulogu, međutim kompanije prvenstveno moraju da izvrše obaveze

prema vlasnicima obveznica i prioritetnih akcija, čak i kada posluju sa gubitkom. Isplata
dividendi nije obaveza akcionarskih društava jer se dobit može i reinvestirafi i akcionari
tada ostaju uskraćeni za njih.