Beograd, januar 2014.
Univerzitet u Beogradu
Fakultet organizacionih nauka
Laboratorija za elektonsko poslovanje
Projektovanje pametnih gradova
Seminarski rad iz Elektronskog poslovanja
Nastavnik:
Saradnik:
Studenti:
2
Sadržaj
1. UVOD
........................................................................................... 4
Izazovi sa kojima se suočavaju gradovi i zajednice današnjice...........5
Koncept pametnih gradova
................................................................6
Kako prevazići izazove uz pomoć IT tehnologije...............................7
2. POJAM I KARAKTERISTIKE PAMETNIH GRADOVA
..................................8
3. FAKTORI USPEHA KOD PROJEKTOVANJA PAMETNIH
GRADOVA......................................................................................
..8
1) Menadzment i organizacija
...........................................................10
2) Tehnologija
..............................................................................10
3) Vlada
..................................................................................... 11
4) Politika
...................................................................................12
5) Ljudi zajednica
.........................................................................13
6) Ekonomija
...............................................................................13
7) Izgradnja i Infrastruktura
..............................................................14
8) Prirodno okruzenje
.....................................................................15
4.OKVIR ZA PROJEKTOVANJE PAMETNOG GRADA – PRECI SA RECI NA
DELA.............................................................................................16
1)
Ciljevi: Unapredjenje socijalne, ekoloske i ekonomske platform
................17
2)
Indikatori uspeha
.......................................................................17
3)
Komponente
.............................................................................17
4) Pronalazenje ciljeva koji vode do najbolje politike i prakse (kako sprovesti
cljeve)
.......................................................................................18
KLJUCNE PREDNOSTI I REZULTATI
.................................................19
STVARANJE SVESTI O NEOPHODNOSTI PAMETNIH GRADOVA U
BUDUCNOSTI.............................................................................20
2) Privatni sector
........................................................................21
4
1. UVOD
Performanse jednog urbanog okruženja ne zavise samo od materijalnog nasleđa
već i od dimenzije koja je vezana za intelektualni i socijalni kapital. Upravo ta
dimenzija je odlučujući faktor za konkurentnost jedne urbane sredine. Koncept
pametnih gradova uveden je kao strategija koja teži da obuhvati savremene,
urbane faktore proizvodnje u jedan zajednički okvir i da ukaže na sve veći značaj
informaciono – komunikacionih tehnologija (IKT), socijalnog i ekološkog nasleđa u
profilisanju konkurentnosti savremenih gradova.
Više od polovine svetske populacije danas živi u gradovima i pomak iz pretežno
ruralnih ka urbanim sredinama biće posebno izražen u narednih nekoliko dekada.
Samim ti, to dovodi do nastajanja novih vrsta problema sa kojima se treba
pozabaviti. Teškoće u upravljanju, manjak resursa, zagađenja vazduha i životne
sredine, zdravstveni problemi, otežan saobraćaj i neadekvatna, loša infrastruktura
su osnovni tehnički, fizički i materijalni problemi sa kojima se susreću urbane
sredine. Međutim, postoji i druga dimenzija problema koja pridobija sve veći
značaj i sa kojom se treba pozabaviti usled sve veće naseljenosti urbanih sredina.
Ta dimenzija obuhvata probleme socijalne i organizacione prirode. Oni su vezani
za višestruki broj interesnih grupa koje gledaju svoje interese, za visok nivo
međuzavisnosti, konkurenciju, kao i socijalnu i političku složenost.
Obezbeđenje uslova za život, usled naglog porasta populacije širom sveta,
zahteva dublje razumevanje koncepta pametnih gradova. Hitnost rešavanja ovih
izazova podstakla je mnoge gradove širom sveta da nađu pametnije načine da se
njima upravlja. Takvi gradovi dobijaju etiketu pametnh gradova. I pored sve veće
rasprostranjenosti termina „pametni gradovi“, još uvek nije jasno utvrđena
definicija za ovaj pojam i autori širom sveta je tumače na različite načine. Samo
ograničen broj studija iz ove oblasti bavi se, istražuje i počinje na sistematičan
način da razmatra pitanja vezana za ovaj novi urbani fenomen pametnih gradova.
Nije sporno da će se svaka sledeća generacija koja dolazi sve više baviti ovim
fenomenom i biti primorana da razmatra i pronalazi sve bolja i bolja rešenja kako
da na sistematičan način identifikuje trendove koji dolaze i vrši istraživanja o
upravljanu gradovima i načinima investiranja u iste kako bi na nov način pridobijali
epitet “pametnih” gradova. Istraživanjem literarture iz različitih oblasti kao što su e-
uprava, informacione tehnologije, studije urbanog razvoja i javne administracije
objsnićemo fenomen “pametnih gradova” kroz izazove sa kojima se susreću,
faktore uspeha i uticaje vlade. Identigikovali smo osam najbitnijih komponenti koje
čine okvir za izgradnju pametnih gradova.
5
Izazovi sa kojima se suočavaju gradovi i zajednice današnjice
Gradovi i zajednice širom sveta suočavanju se sa stalnim izazovima među kojima
su:
Sve veći broj stanovništva
– više od polovine svetske populacije danas živi
u gradovima, što dovodi do velikog pritiska na infrastrukturu gradova
(transport, električnu energiju, vodu, stambenu gradnju i javne servise) i
zahteva redizajn infrastrukture i velike kapitalne izdatke
Polarizovan privredni rast
– 600 najvećih gradova širom sveta će
ostvarivati 65% bruto društvenog proizvoda u periodu od 2010. do 2025.
godine
Povećan efekat “staklene bašte”
– koji primorava gradove da razvijaju
održive strategije za poroizvodnju i distribuciju energije, transport,
menadžment vode, urbano planiranje i ekološke zgrade
Smanjeni budžeti
– ekonomska klima postavlja velika budžetska
ograničenja gradovima što im ne dopušta sposobnost da odgovore na sve
ove izazove i pritiske
Ova pitanja, kao i mnoga druga mogu se uspešno rešiti putem usvajanja
mnogobrojnih prednosti koje omogućavaju informaciono – komunikacione
tehnologije (IKT), što dovodi do povećanja efikasnosti, smanjenja troškova i pre
svega do povećanja kvaliteta života stanovništva. Gradovi koji usvajaju ovaj
pristup se zajedničkim imenom nazivaju pametni gradovi ili Pametne + Povezane
zajednice (S+CC)
3
, što je koncept visoko razmatran i često pominjan u urbanom
planiranju i političkim krugovima gradova širom sveta.
Interesovanje za pametne gradove izazvalo je mnoge teoretske i led – tehnološke
diskusije, ali nije postignut veliki napredak u sprovođenju i ostvarenju takvih
inicijativa. Pored toga, postoji niz faktora koji ometaju usvajanje rešenja pametnih
gradova, kao na primer to što su brojne nove tehnologije su još uvek neproverene
i mnogi drugi.
Glavna barijera za usvanje rešenja pametnih gradova je, ipak, kompleksnost
načina za upravljanje gradovima, finansiranje, njihove regulative i planiranja. Na
primer, način na kojim se upravlja gradovima je multidimenzionalan i sastoji se od
više aktera tj. zainteresovanih strana čije zavisnosti i međuzavisnosti utiču i pre
svega određuju razvoj okruženja. Pametni gradovi, međutim, predstavljaju priliku
da se integriše fizička strana infrastrukture, od gradske komunalne usluge, preko
transporta i nekretnina do gradskih službi.
Okvir za projektovanje pametnih gradova koji ćemo izložiti u ovom radu opisuje
proces koji može da pomogne svim zainteresovanim stranama i onima u gradskoj
upravi kako da zajedno:
7
Kako prevazići izazove uz pomoć IT tehnologije
Da bi započele promene i uvođenje inovacija u gradovima, potrebno je da lideri i
nadležni budu nezadovoljni postojećim stanjem i situacijom i da budu sposobni da
sprovedu viziju bolje budućnosti, u ovom slučaju da stvore sve uslove za
implementaciju pametne tehnologije.
Na osnovu konsultovanja sa gradskim liderima širom sveta, utvrđeno je da
složenost gradova (razne partije, interesne grupe i pojedinci, mnoštvo procesa,
itd.) ostaje najznačajnija prepreka u usvajanju rešenja pametnih gradova. Ta
složenost se ogleda i ispoljava u mnogim oblastima lokalne samouprave,
regulative, ekonomije, politike i organizacija. Suočeni sa ovom složenosti, gradski
čelnici i interesne grupe se bore kako da se dogovore o metodologijama za
sprovođenje rešenja pametni gradova. Način razmatranja ovih problema treba da
je sledeći:
1. Zašto je inicijativa pametnih gradova dobra za grad?
a) u kolikoj meri je značajno sprovesti inicijativu i inovacije?
2. Šta treba da se uradi?
a) Koja rešenja primeniti?
b) Koje akcije preduzeti?
c) Koji projekti i komponente inicijative su presudni?
3. Kako implementirati rešenja
a) Koju politiku i modele poslovanja mora da sadrži?
Osim toga, privatni i javni sektor ne razumeju način na koji ovaj drugi radi u okviru
konteksta razvoja grada. Teško je, u najmanju ruku, da formiraju javno – privatna
partnerstva (JPP) koja bi bila rešenje za pametne gradove, ali ih nije moguće
sprovesti ukoliko oba sektora ne počnu da govore istim jezikom. Konkretno,
privatni sektor ne shvata kako se tehnologije koje on poseduje uklapaju u ovo
kompleksno okruženje pametnih gradova jer ima tendenciju da posmatra gradove
samo kao čisto fizičku strukturu na koju su dodate informaciono – komunikacione
tehnologije. Isto tako, ovaj sektor ne razume koje interesne grupe su odgovorne za
koja rešenja.
Nažalost, fokus različitih grupa u okviru pokreta pametnih gradova je takođe
međusobno podeljen. Urbani stručnjaci i naučnici nadugačko razmatraju ono
“zašto”, dok kompanije i njihovi konsultanti fokus stavljaju na “šta”. Sve u svemu,
najmanje pažnje i vremena se posvećuje onom “kako” oko čega gradskim
čelnicima treba najviše pomoći.
