_________________________________________________________MeĎunarodne finansije

PLATNI BILANS

1.1.

Pojam platnog bilansa

Platni bilans

(

balance of payments

) predstavlja sistematski prikaz svih ekonomskih

transakcija koje zemlja (sektor privrede, države i stanovništva) obavi sa inostranstvom u

odreĎenom vremenskom periodu. Platni bilans se najčešće sastavlja za vremenski period od
jedne kalendarske godine.

Na osnovu analize platnog bilansa dobijaju se informacije koje su od suštinskog značaja za
kreiranje makroekonomske politike zemlje, ali i za donošenje odluka na nivou preduzeća

(mikro nivo). Analiza oblika i obima ekonomskih transakcija zemlje sa inostranstvom je važan
input za kreiranje makroekonomske politike, odnosno definisanje monetarne, fiskalne politike,
politike deviznog kursa i spoljno-trgovinske politike zemlje. Podaci iz platnog bilansa ukazuju
na investicioni ambijent u zemlji i kao takvi mogu biti od značaja prilikom donošenja
investicionih odluka na nivou preduzeća.

Ekonomske transakcije

koje se registruju u platnom bilansu obuhvataju:

tokove robe,

tokove usluga,

tokove dohotka,

finansijska potraživanja iz inostranstva,

obaveze prema prema inostranstvu i

transfere, odnosno poklone i donacije.

Bitno je naglasiti da platni bilans evidentira

promene (tokove)

, a ne stanje roba, usluga,

meĎunarodnih obaveza i potraživanja.

U okviru platnog bilansa se registruje nekoliko vrsta transakcija od kojih su najznačajnije
sledeće:

tekuće i kapitalne transakcije;

jednostrane i dvostrane transakcije;

autonomne i kompenzatorne transakcije.

Sa stanovišta formiranja bruto domaćeg proizvoda (

Gross Domestic Product, GDP)

, sve

transakcije u platnom bilansu se dele na tekuće i kapitalne transakcije.

Tekuće transakcije

predstavljaju delove bruto domaćeg proizvoda (GDP) jedne zemlje koji se troše u drugoj
zemlji. Znači da tekuće transakcije utiču na stvaranje i raspodelu vrednosti, odnosno utiču na

obračun GDP. Suprotno tome,

kapitalne transakcije

ukazuju na prenos već stvorenog

dohotka iz jedne zemlje u drugu, odnosno ovde se samo evidentira preraspodela dela

postojećeg dohotka. Drugim rečima, kapitalne transakcije su oblik prenošenja štednje iz jedne
u drugu zemlju.

Sa stanovištva obaveze, sve transakcije se dele na jednostrane i dvostrane transakcije.
Jednostrane

transakcije

ne zahtevaju nikakvu protiv uslugu (pokloni), dok

dvostrane

transakcije

u osnovi podrazumevaju protivnaknadu. Na primer, izvoz robe podrazumeva s

jedne strane obavezu da se roba isporuči, a sa druge strane obavezu da se roba plati.

Sa analitičkog stanovišta, sve transakcije se dele na autonomne i kompenzatorne transakcije.

Autonomne transakcije

su ekonomski motivisane nezavisno od stanja u platnom bilansu. U

tu grupu spadaju izvoz i uvoz robe i usluga, kretanje kapitala koje je motivisano profitom i dr.
Suprotno tome,

kompenzatorne transakcije

se vrše u zavisnosti od stanja u platnom

bilansu. Kada je npr. vrednost uvoza veća od izvoza i drugih tekućih primanja, država se
zadužuje u inostranstvu da bi deficit u tekućem delu platnog bilansa pokrila. Takva transakcija

spada u grupu kompenzatornih transakcija.

Transakcije se najvećim delom odvijaju izmeĎu rezidenata i nerezidenata zemlje.

Rezidenti

jedne zemlje mogu biti fizička i pravna lica. Fizičko lice je rezident jedne zemlje ukoliko u njoj

_________________________________________________________MeĎunarodne finansije

provede godišnje minimalno 183 dana. Pravno lice je rezident ukoliko u odreĎenom

vremenskom periodu ima centar svojih ekonomskih interesa u okviru ekonomske teritorije za
koju se sastavlja platni bilans. Tako se rezidentima Srbije smatraju npr. lica koja svoje
poslove obavljaju sezonski u inostranstvu ili naši graĎani koji rade za meĎunarodne

organizacije u zemlji. S druge strane, nerezidentima Srbije se smantraju turisti iz inostranstva,
diplomate i strana lica koja su privremeno rasporeĎena po meĎunarodnim organizacijama.

Osnovno pravilo prilikom sastavljanja platnog bilansa je

pravilo dvojnog knjigovodstva

(

double entry system

). Pravilo dvojnog knjigovodstva podrazumeva da se svaka transakcija

evidentira dva puta – jednom na strani potražuje (sa pozitivnim aritmetičkim znakom) i
jednom na strani duguje (sa negativnim aritmetičkim znakom).

Kao potraživanja u platnom bilansu se evidentiraju sledeće transakcije:

izvoz roba i usluga;

dohodak, povećanje rezidentima od strane nerezidenata;

transferi, protivstavka jednostranim transakcijama koje su sa negativnim

predznakom;

smanjenje u finansijskoj aktivi ili povećanje u finansijskoj pasivi.

Na strani dugovanja sa negativnim predznakom se evidentiraju sledeće transakcije:

uvoz roba i usluga;

dohodak, povećanje nerezidentima od strane rezidenata;

transferi, protivstavka jednostranim transakcijama koje su sa pozitivnim predznakom;

povećanje u finansijskoj aktivi ili smanjenje u finansijskoj pasivi.

Suma svih transakcija sa pozitivnim znakom trebala bi da bude jednaka sumi svih transakcija
sa negativnim znakom i tada bi platni bilans bio u ravnoteži.

Pojmovi:

platni bilans

ekonomske transakcije
tekuće i kapitalne transakcije
jednostrane i dvostrane transakcije

autonomne i kompenzatorne transakcije
rezident

pravilo dvojnog knjigovodstva

_________________________________________________________MeĎunarodne finansije

Ovde treba ukazati na razliku izmeĎu doznaka i prihoda od zarada radne snage u inostranstvu

koje se evidentiraju u sklopu stavke dohodak. IMF zarade radnika zaposlenih u inostranstvu
do godinu dana tretiraju kao

dohodak

, a zarade radnika čiji je boravak u inostranstvu duži

od godinu dana kao

doznake

Kapitalni i finansijski bilans

se sastoji iz dva podbilansa – kapitalnog bilansa i finansijskog

bilansa.

U

kapitalnom bilansu

se registruju sve transakcije koje se odnose na stavku kapitalnih

transfera i stavku sticanje / otuĎenje neproizvedne nefinansijske aktive. Glavna komponenta
kapitalnih transfera je oprost duga, a u okviru stavke sticanje / otuĎenje neproizvedne

nefinansijske aktive evidentiraju se kupovine i prodaje aktive kao što su: vlasnička prava,
licence, patenti i dr.

Finansijski bilans

podrazumeva sve transakcije koje su povezane sa promenom vlasništva

nad finansijskom aktivom i pasivom. Transakcije u finasijskom bilansu se dele na:

direktne investicije;

portfolio investicije;

ostale investicije i

rezervna aktiva.

Direktne investicije

podrazumevaju ulaganja koja za posledicu imaju pravo upravljanja

shodno uloženom kapitalu. Prilikom definisanja nivoa investicija koje predstavljaju direktne

investicije, IMF predlaže pravilo po kome se kao direktne investicije podrazumevaju one koje
obuhvataju 10% i više procenata u vlasništvu akcija preduzeća. Finansijske transakcije se u

platnom  bilansu  prikazuju  po  neto  principu,  odnosno  prikazuje  se  samo  konačni  efekat
direktnog  investiranja  u  toku  vremenskog  perioda  za  koji  se  platni  bilans  sastavlja.  Ovo  je
bitno  naglasiti  jer  se  evidentira  razlika  direktnih  investicija  uloženih  u  zemlji  i  investicija

plasiranih u inostranstvu (neto efekat). Finansijske transakcije se evidentiraju u okviru stavke
akcije (

equity

), reinvestirana dobit i ostali kapital koji podrazumeva meĎukompanijske

transakcije.

Za razliku od direktnih investicija gde je pravo upravljanja primarni motiv, kod

portfolio

investicija

investitorov primarni cilj je sigurnost investicija, a zatim prinos koji ostvaruje na

osnovu svog ulaganja. Portfolio investicije obuhvataju sve transakcije vezane za promenu

finansijske aktive i pasive. U okviru portfolio investicija pravi se razlika izmeĎu

vlasničkih

ulaganja

(paket manji od 10%) i

dužničkih ulaganja

(ulaganja u obveznice, instrumente

novčanog tržišta i finansijske derivate). Kao i kod direktnog investiranja i kod portfolio

investicija sve finansijske transakcije se prikazuju po neto principu, odnosno prikazuje se
samo konačni efekat u toku vremenskog perioda za koji se platni bilans sastavlja.

Kategorija

ostale investicije

predstavlja rezidualnu kategoriju koja obuhvata sve finansijske

transakcije koje ne potpadaju pod direktne i portfolio investicije. U okviru stavke ostale
investicije, finansijske transakcije se evidentiraju u zavisnosti od dužničko-poverilačkog
odnosa prema sektorima vlade, monetarnih vlasti, banaka i ostalog sektora. U ovu kategoriju

se svrstavaju:

trgovinski krediti,

korišćenje sredstava IMF-a (krediti i zajmovi),

ostali zajmovi,

valute i depoziti i

ostala aktiva i pasiva.

Trgovinski krediti mogu biti namenjeni za pretplaćanje uvoza i kao izvozni krediti. Korišćenje
kredita i zajmova IMF-a vezano je za članstvo zemlje u IMF-u. Sa stanovišta aranžmana

izmeĎu zemlje i IMF-a, pravi se razlika izmeĎu kredita i zajmova koje odobrava IMF. Zajmovi
podrazumevaju jednostavan aranžaman, gde zemlja pozajmljuje sredstva uz obavezu da će ta
sredstva vratiti. Kod kredita zemlja prodaje svoju valutu IMF-u za devize i njene obaveze po

osnovu kredita se gase tek kada zemlja devizama otkupi svoju valutu. Ostali zajmovi mimo

_________________________________________________________MeĎunarodne finansije

zajmova IMF-a, bi uključivali zajmove za finansiranje trgovine, hipotekarne zajmove,

finansijski lizing, repo aranžmane i dr. Valute i depoziti obuhvataju papirni i kovani novac i
depozite koji rezidenti i nerezidenti imaju u svom posedu. U okviru ostale aktive najčešće se
evidentiraju investicije rezidenata u fondove životnog osiguranja i penzione fondove

nerezidentnih institucija. Pored toga, u ostalu aktivu i pasivu se evidentiraju zaostala plaćanja
u kamatama na dug, zaostala plaćanja glavnice na dug, neplaćena zarada i plate.

Rezervna aktiva

obuhvata instrumente koji stoje na raspolaganju monetarnim vlastima za

finansiranje neravnoteža u platnom bilansu. Rezervna aktiva se sastoji od:

monetarnog zlata u trezoru Narodne banke Srbije (poluge i kovani novac),

specijalnih prava vučenja (

Special Draft Rights, SDR

rezervne pozicije kod IMF-a i

deviza.

Drugim rečima, sredstva rezervi uključuju promene deviznih rezervi Narodne banke Srbije u
posmatranom periodu, Devizne rezerve obuhvataju potraživanja Narodne banke na računima

kod inostranih banaka, inostrane hartije od vrednosti, monetarno zlato, specijalna prava
vučenja i efektivu. Isključeni su uticaj meĎuvalutnih promena i promena cena zlata i hartija
od vrednosti

Optimalni nivo rezervi se odreĎuje preko odnosa deviznih rezervi i uvoza, odnosno analizira se

koliko meseci se uvoz može finansirati iz deviznih rezervi. U zavisnosti od ekonomskih
karakteristika zemlje, smatra se da je optimalan nivo deviznih rezervi koji omogućava
finanisranej uvoza u periodu od tri do šest meseci. Prema drugim procenama, optimalan nivo

deviznih rezervi treba da bude na nivou od 30-40%, ili čak 70% tekućih plaćanja u toku
godine.

Zaključujemo da optimalan iznos deviznih rezervi zavisi od brojnih faktora kao što su:

otvorenost privrede, veličina i nivo fluktuacija u neravnoteži platnog bilansa, troškovi držanja
deviznih rezervi i dr.

Stavka rezervna aktiva se prikazuje ispod crte, odnosno ispod salda ukupnog platnog bilansa

jer transakcije vezane za ovu stavku predstavljaju kompenzatorne transakcije koje

preduzimaju monetarne vlasti usled neravnoteže autonomnih transakcija platnog bilansa.

U cilju uspostavljanja ravnoteže platnog bilansa monetarne vlasti mogu sprovoditi

kompenzatorne transakcije na nekoliko načina:

direktnom upotrebom deviznih rezervi,

indirektnim merama putem zaduživanja kod meĎunarodnih finansijskih institucija
(IMF, Svetska banka), zemalja i na privatnom tržištu kapitala,

implementacijom regulatornih mera,

promenom domaće kamatne stope.

Pojmovi:

bilans tekućeg računa (tekući bilans)

trgovinski bilans (bilans robne razmene)
bilans usluga
račun dohotka

tekući transferi
doznaka vs dohodak

bilans kapitalnih transakcija
bilans finansijskih transakcija
direktne investicije

portfolio investicije
ostale investicije

rezervna aktiva
devizne rezerve

_________________________________________________________MeĎunarodne finansije

deficit u tekućem bilansu, odnosno beleži se negativan saldo tekućih transakcija sa

inostranstvom (M



X).

Da bi se sagledala

veza izmeĎu realnog i fiskalnog sektora sa jedne strane i platnog bilansa

posmatra se odnos izmeĎu štednje i investicija na tekući bilans.

Nacionalna štednja

(S) u

otvorenoj privredi predstavlja razliku izmeĎu GDP i lične budžetske potrošnje, odnosno
nacionalna štednja predstavlja deo GDP koji nije utrošen na ličnu i budžetsku potrošnju.

S = Y – C – G

(4)

Odnos štednje i investicija jednak je saldu tekućih transakcija zemlje sa inostranstvom. Ova
relacija se dobija kada se jednačina (4) stavi u jednačinu (2), odnosno

S – I = (X – M)

(5)

Štednja veća od investicija implicira suficit u tekućem bilansu, dok investicije veće od štednje

ukazuju na deficit u tekućem bilansu.

Nacionalna štednja se sastoji iz privatne štednje (privreda i stanovništvo) i štednje vlade.

Privatna štednja

(Sp) se dobija kada se od GDP oduzmu neto porezi (T) prikupljeni od

privrede i stanovništva i lična potrošnja (C), odnosno

Sp = Y – T – C

(6)

Neto porezi

(T) predstavljaju neto dohodak vlade i čine prihodnu stranu budžeta, a rashodi

stranu čini budžetska potrošnja (G).

Štednja vlade

se dobija kao razlika izmeĎu prihodne i

rashodne strane budžeta.

Sv = T – G

(7)

Odnos štednje privatnog sektora, ivesticija, štednje vlade i tekućeg bilansa možemo sagledati
na osnov sledeće jednačine:

(Sp – I) + (T – G) = (X – M)

(8)

Prošrenje prethodne jednačine sa monetarnim sektorom se vrši preko uključivanja
mehanizma deviznih rezervi. Monetarne vlasti koriste devizne rezerve u cilju otklanjanja

neravnoteže  u  platnom  bilansu  (deficit  ili  suficit),  ili  neravnoteže  na  deviznom  tržištu
(intervencije monetarnih vlasti).

Pored  uloge  vezane  za  otklanjanje  neravnoteže  u  platnom  bilansu,  devizne  rezerve  imaju  i
veoma  važnu  ulogu  u  kreiranju  primarnog  novca.

Primarni novac

(Mo) čini zbir deviznih

rezervi (R) i

domaće aktive

(H). Glavne komponente primarnog novca su gotov novac u

opticaju i rezerve banaka. Domaća aktiva se sastoji iz hartija od vrednosti i kredita domaćem
sektoru. Veza izmeĎu primarnog novca, deviznih rezervi i domaće aktive je data u sledećoj

jednačini:

Mo = H + R

(9)

odnosno,

∆R = ∆Mo - ∆H

(10)

Ukoliko se uzme u obzir direktna veza izmeĎu deviznih rezervi i salda tekućih transakcija po

kojoj je (X – M) = ∆R, zamena ove jednačine u prethodnu dovodi nas do finalne jednačine
koja obuhvata sve relacije izmeĎu platnog bilansa s jedne strane i unutrašnjeg sektora koji

čini realni, fiskalni i monetarni sektor.

(Sp – I) + (T – G) = ∆Mo - ∆H

(11)