1
UVOD
Prvi štampač je nastao davne 1938 godine, i osmislio ga je Čester Karlson. Bio je
baziran na procesu suve štampe zvanom elektrofotografija, poznatiji pod nazivom Zeroks
(Xerox). Posle toga prvi brzi printer je osmišljen 1953. i koristio se na takozvanom UNIVAC
računaru. Prvi pravi laserski štampač zvani EARS razvijen je u Xerox-ovim labaratorijama
1969. a kompletiran je 1971.
U 1980-im godinama preovladavali su matricni i laserski
štampaci, dok se ink-jet tehnologija nije znacajnije pojavljivala sve do 1990-ih. Laserski
štampac je uvela firma Hewlett Packard 1984. godine, na osnovu tehnologije koju je razvila
firma Canon. Radio je na nacin slican onom kod aparata za fotokopiranje, s tim što je razlika
u izvoru svetlosti. Kod aparata za fotokopiranje stranica se skenira sa sjajnom svetlošcu, dok
je kod laserskog štampaca izvor svetlosti laser. Posle toga proces je manje-više isti: svetlost
stvara elektrostaticku sliku stranice na naelektrisanom fotoreceptoru, koji sa svoje strane
privlaci toner u obliku elektrostatickog naelektrisanja. Laserski štampaci su brzo postali
popularni zahvaljujuci visokom kvalitetu svoje štampe, gde je rezolucija od 600 tacaka po
incu postala standardna.
Laserski štampaci imaju brojne prednosti u odnosu na konkurentsku ink-jet
tehnologiju. Oni proizvode mnogo kvalitetnije tekstualne crno-bele dokumente od ink-jet
štampaca i teže da budu projektovani za naporniji rad - što znaci da izbacuju više stranica
mesecno, po manjoj ceni po stranici od ink-jetova. Dakle, za kancelarijske poslove laserski
štampac može da bude najbolji izbor. Drugi značajan činilac, za kucnog kao i za poslovnog
korisnika je rad sa kovertama, karticama i drugim neuobicajenim medijumima, gde laserski
štampaci opet nadmašuju ink-jet štampace.
Slika 1. – HP LaserJet 1020
OSNOVNI DELOVI LASERSKOG ŠTAMPAČA
2
Osnovni delovi laserskog štampača su:
- Mikroprocesor,
- ROM memorija sa definisanim znacima – fontovima ,
- RAM memorija u koju se smešta čitav sadrţaj stranice koju treba odštampati,
- aluminijumski valjak presvučen elektro-osetljivim materijalom
- laserska dioda koja emituje laserski zrak,
- ogledala koja usmeravaju laserski zrak na valjak,
- šestougaona prizma koja pomera laserski zrak po celoj duţini valjka,
- sočiva koja fokusiraju laserski zrak,
- magacin sa elektro-osetljivom bojom u prahu – toner,
- kaseta za papir koja prihvata oko 100 listova,
- sistem za prihvatanje i transport papira,
- sistem za zagrevanje i sušenje boje otisnute na papir.
Slika 2. – Šematski prikaz osnovnih delova laserskog štampača
KOMUNIKACIJA
