Bankarstvo

H

H

H

5

5

5

Б

Б

А

А

Н

Н

К

К

А

А

Р

Р

С

С

Т

Т

В

В

О

О

Према

скрипти

Проф

. 

мр

Наташа

Симић

за

МЕГАТРЕНД

УНИВЕРЗИТЕТ

ПРИМЕЊЕНИХ

НАУКА

Београд

, 2005. 

H

H

H

5

5

5

1

БАНКАРСТВО

БАНКАРСТВО

КАО

НАУКА

Наука

о

банкарству

је

дисциплина

која

научном

методом

објашњава

посебан

аспект

монетарних

фактора

и

монетарних

трансакција

. 

Банкарство

се

бави

истраживањем

улоге

, 

значаја

и

пословања

банака

као

значајних

институција

финансијског

и

економског

система

земље

. 

Она

има

задатак

да

испитује

и

прати

општа

економска

кретања

која

се

испољавају

функционисањем

банака

у

банкарском

систему

. 

Проучава

функције

и

улоге

банкарског

система

, 

банкарско

пословање

, 

а

нарочито

односе

, 

процесе

и

пословне

трансакције

које

се

јављају

по

основу

стварања

и

коришћења

новца

преко

банака

. 

Банкарство

као

научна

дисциплина

развила

се

у

другој

половини

 XIX 

века

. 

Савремена

схватања

посматрају

банку

као

специфично

предузеће

које

послује

новцем

, 

због

чега

има

већи

друштвени

значај

у

односу

на

друга

’’

обична

’’ 

предузећа

. 

Осим

овог

приступа

 (

микроекономског

), 

банкарско

пословање

се

третира

као

целина

економских

, 

финансијских

и

монетарних

мера

којима

се

банкарски

систем

ставља

у

функцију

очувања

стабилности

националне

валуте

, 

снабдевања

потребном

количином

новца

и

кредита

, 

ефикасног

платног

промета

и

др

. (

макроекономски

приступ

). 

НАСТАНАК

И

РАЗВОЈ

БАНАКА

Стварање

и

развој

банака

омогућила

је

појава

кованог

новца

. 

Међутим

, 

како

је

ковани

новац

постојао

и

пре

нове

ере

, 

ипак

се

може

рећи

да

су

банке

у

данашњем

смислу

рачи

одувек

постојале

. 

Оне

су

се

развијале

кроз

неколико

фаза

.  

-

Прва

фаза

почиње

појавом

кованог

новца

током

робовласничког

периода

 (

између

 VII 

и

 V 

века

п

.

н

.

е

.) 

и

траје

све

до

краја

 XIV 

века

. 

Карактеристични

послови

су

: 

мењачки

, 

заложни

и

др

. 

У

античкој

Грчкој

се

развија

 ''

сефарски

'' (

мењчки

) 

посао

. 

Тако

настају

трапезари

, 

банкари

старог

јелинског

доба

, 

названи

по

столовима

на

којима

су

обављали

свој

посао

 (

trapeza

 – 

клупа

, 

банк

, 

трпеза

). 

Већ

тада

се

развија

задуживање

на

хипотеку

, 

што

је

касније

омогућило

појаву

комерцијалних

кредита

. 

-

Другу

фазу

, 

од

 XIV 

до

краја

 XVIII 

века

, 

обележавају

је

специјализоване

новчане

установе

. 

Почетком

XVII 

века

у

Амстердаму

се

дешавају

значајни

догађаји

у

развоју

банкарства

. 

Јављају

се

први

проблеми

квалитета

кованог

новца

  (

кривотворење

). 

Појава

и

развој

“Bank of England”

и

“Banque 

Rojale”

у

Енглеској

и

Француској

 (XVII 

и

 XVIII 

веку

) 

показују

значај

поверења

у

банкарском

пословању

. 

-

Трећа

фаза

настаје

почетком

 XIX 

века

, 

најпре

у

Енглеској

, 

а

затим

и

у

другим

земљама

, 

када

се

банке

оснивају

као

акционарска

друштва

или

командитна

друштва

са

великим

сопственим

капиталом

. 

У

то

време

почиње

и

са

развојем

научног

  (

теоријско

-

методолошког

) 

истраживања

суштине

банкарског

пословања

. 

Анализирају

се

основни

принципи

и

утврђују

одређене

законитости

, 

на

основу

којих

се

формулишу

банкарске

стратегије

. 

ПОЈАМ

И

УЛОГА

БАНАКА

Појам

банка

потиче

од

латинске

речи

banco

, 

која

означава

клупу

  (

тезгу

, 

у

данашњем

смислу

шалтер

), 

постављену

на

улици

, 

тргу

, 

вашару

или

сајму

, 

на

којој

се

вршила

размена

различитих

облика

и

врста

новца

, 

као

новчане

трансакције

наплате

и

плаћања

у

вези

са

обављеним

трговинским

прометом

. 

Савремено

светско

банкарство

, 

кроз

израз

 ’’

банкарска

револуција

’’, 

указује

на

могућност

реорганизације

банака

њиховим

међусобним

спајањем

и

преузимањима

, 

развоју

и

примени

технологије

у

банкарском

пословању

, 

улози

и

значају

информација

. 

Банка

је

: 

-

самостални

привредни

и

тржишни

субјект

; 

-

посредничка

институција

у

трансферисању

средстава

између

финансијских

суфицитарних

и

дефицитарних

трансактора

; 

-

институција

која

обавља

све

новчане

, 

депозитне

и

кредитне

трансакције

својих

комитената

; 

-

институција

која

обавља

своје

функције

професионално

, 

организовано

и

адаптирано

. 

ПОЈАМ

МИСИЈЕ

ИЛИ

СВРХЕ

ПОСТОЈАЊА

БАНКЕ

Мисија

банке

не

само

да

је

повезана

са

планирањем

, 

већ

је

она

основа

за

пословну

филозофију

и

стил

пословања

банке

, 

мобилизацију

и

кохезиону

снагу

понашања

запослених

у

једном

истом

циљу

 – 

успешном

пословању

банке

. 

Реч

мисија

потиче

од

латинске

речи

missio

, 

што

значи

одашиљање

. 

Уско

са

речи

мисија

, 

повезани

су

и

изрази

мисионарска

активност

и

мисионар

. 

Мисија

схваћена

у

таквом

смислу

је

: 

-

јасна

и

усмерена

, 

тако

да

се

чланови

организације

са

њом

могу

лако

идентификовати

, 

а

самим

тим

и

са

организацијом

у

целини

;  

-

надахнујућа

и

инспиришућа

, 

тако

да

чланови

организације

могу

даље

да

развијају

и

учвршћују

ту

идентификацију

; 

-

јединствена

, 

тако

да

се

њени

чланови

могу

разликовати

од

других

организација

и

њихових

припадника

. 

ДЕФИНИСАЊЕ

И

РАЗЛИЧИТА

СХВАТАЊА

МИСИЈЕ

БАНКЕ

Мисија

је

разлог

, 

сврха

или

суштина

постојања

банке

у

привредној

и

друштвеној

средини

. 

Уствари

, 

мисија

је

детерминанта

у

оквиру

сопствених

циљева

и

задатака

банке

у

најопштијем

изразу

те

речи

. 

Она

је

израз

филозофије

једне

банке

, 

то

је

рефлексија

онога

у

шта

банка

верује

и

какву

је

деоничари

желе

, 

као

финансијску

институцију

. 

Без

јасно

дефинисане

мисије

банка

нема

основа

и

могућности

за

успешно

дугорочно

стратегијско

планирање

. 

Менаџмент

тим

банке

мора

имати

у

виду

следећих

пет

елемената

:  

H

H

H

5

5

5

3

БАНКАРСКИ

ПОСЛОВИ

И

ЊИХОВА

ПОДЕЛА

Најважнији

критеријуми

за

њихову

поделу

су

: 

-

билансни

,  

-

функционални

и

-

временски

критеријуми

или

рочност

. 

Према

билансном

критеријуму

, 

банкарски

послови

могу

бити

: 

-

пасивни

, 

-

активни

, 

-

неутрални

и

-

сопствени

. 

Према

функционалном

критеријуму

банкарски

послови

се

деле

на

:  

-

послове

мобилизације

и

концентрације

средстава

, 

-

кредитне

, 

-

комисионе

и

-

сопствене

 (

властите

) 

послове

. 

Према

временском

критеријуму

  (

рочности

), 

тј

. 

анализи

извора

и

пласмана

, 

банкарски

послови

могу

бити

: 

-

краткорочни

, 

-

средњорочни

и

-

дугорочни

. 

ОСНИВАЊЕ

БАНКЕ

И

ПОСТУПАК

ИЗДАВАЊА

ДОЗВОЛЕ

ЗА

ЊЕН

РАД

Банка

се

као

акционарско

друштво

оснива

уговором

о

оснивању

и

обезбеђењем

средстава

за

оснивачки

капитал

банке

. 

Банку

могу

основати

најмање

два

акционара

, 

који

могу

бити

домаћа

или

страна

правна

или

физичка

лица

. 

Акционарски

капитал

банке

се

може

састојати

из

новчаног

и

неновчаног

дела

. 

Новчани

део

оснивачког

капитала

банке

не

може

бити

мањи

од

 10.000.000 

евра

у

динарској

противвредности

. 

Нема

ограничења

на

износ

капитала

који

странац

може

да

инвестира

у

акционарски

капитал

банке

. 

ПОСТУПАК

ИЗДАВАЊА

ДОЗВОЛЕ

ЗА

РАД

БАНКЕ

Потенцијални

акционари

банке

подносе

Народној

Банци

Србије

захтев

за

издавање

дозволе

за

рад

уз

који

се

прилаже

следеће

: 

-

овлашчење

за

лице

са

којим

ће

Народна

Банка

Србије

сарађивати

у

поступку

по

захтеву

за

издавање

дозволе

за

рад

; 

-

уговор

о

оснивању

банке

; 

-

изјава

да

ће

се

новчана

средства

на

име

оснивачког

капитала

уплатити

на

рачун

Народне

Банке

Србије

; 

-

податке

неопходне

за

утврђивање

бонитета

акционара

; 

-

програм

рада

банке

за

период

од

 5 

година

и

предлог

њене

пословне

политике

; 

-

предлог

статута

банке

; 

-

доказ

о

постојању

узајамности

; 

-

податке

о

кадровској

и

техничкој

оспособљености

банке

за

обављање

послова

из

уговора

; 

-

имена

и

препоруке

за

предложена

лица

са

посебним

овлашћењима

и

уговореностима

; 

-

доказ

о

уплати

прописане

накнаде

. 

Народна

Банка

Србије

је

дужна

да

на

основу

захтева

оцени

испуњеност

законских

услова

и

оправданост

оснивања

банке

. 

Банка

стиче

својство

правног

лица

уписом

у

судски

регистар

. 

Пријава

за

упис

у

судски

регистар

се

подноси

у

року

од

 45 

дана

од

дана

пријема

решења

о

издавању

дозволе

за

рад

. 

ДЕПОЗИТНЕ

БАНКЕ

Депозитне

банке

представљају

најраспрострањенији

облик

банкарског

организовања

. 

Њихов

примарни

посао

је

прибављање

средстава

из

улога

на

штедњу

и

депозита

. 

Депозитне

банке

усмеравају

прикупљена

средства

за

одређене

комерцијалне

аранжмане

привредних

субјеката

, 

па

се

називају

и

комерцијалним

банкама

. 

У

Србији

и

Црној

Гори

депозитне

банке

су

најчешће

организоване

као

самосталне

, 

или

у

мањем

броју

, 

обједињене

као

 ’’

ћерке

банке

” 

у

саставу

банкарских

асоцијација

холдинг

банака

. 

Депозитна

банка

је

основни

субјект

преко

којег

централна

банка

остварује

предузете

мере

кредитно

-

монетарног

регулисања

из

домена

емисионе

, 

кредитне

, 

монетарне

и

девизне

политике

. 

Депозитне

банке

имају

значајан

утицај

на

финансијском

тржишту

, 

а

посебно

на

тржишту

новца

, 

јер

располажу

одговарајућим

вишковима

ликвидних

новчаних

средстава

. 

Осим

ових

, 

баве

се

и

другим

пословима

: 

пословањем

хартијама

од

вредности

, 

комисионим

пословима

и

сл

. 

Зато

што

је

блиска

потребама

њених

чланова

оснивача

и

комитената

, 

широког

броја

штедиша

и

депозитара

, 

депозитна

банка

, 

посредно

је

утицала

на

настајање

општих

или

универзалних

банака

, 

које

се

баве

свим

банкарским

пословима

, 

при

чему

им

основну

подлогу

за

то

пружа

депозитни

посао

. 

УНИВЕРЗАЛНЕ

БАНКЕ

 (

БАНКЕ

ОПШТЕГ

ТИПА

) 

Универзалне

банке

се

баве

свим

пословима

из

номенклатуре

банкарске

регистрације

. 

Обим

и

ширина

послова

код

ових

банака

је

утврђена

величином

банке

  (

њеним

потенцијалом

). 

Потреба

за

формирањем

универзалних

банака

проистиче

из

потребе

привредних

субјеката

у

материјалној

производњи

, 

који

целину

својих

финансијских

потреба

у

репродукцији

презентирају

универзалној

банкарској

институцији

. 

Депозитни

послови

су

уствари

примарни

банкарски

послови

универзалних

банака

, 

а

за

њих

се

везују

и

сви

други

банкарски

послови

. 

H

H

H

5

5

5

4 

ПОСЛОВНЕ

БАНКЕ

Пословне

банке

су

врста

банкарских

организација

која

се

битно

разликује

од

комерцијалних

банака

. 

У

земљама

развијених

тржишних

економија

ове

банке

се

баве

финансирањем

крупних

производних

и

трговинских

корпорација

. 

Најчешће

се

баве

дугорочним

банкарским

пословима

 (

кредитирањем

развоја

). 

СПЕЦИЈАЛИЗОВАНЕ

И

ГРАНСКЕ

БАНКЕ

Специјализоване

и

гранске

банке

се

баве

само

појединим

врстама

банкарских

послова

. 

Могу

имати

ужи

или

шири

репертоар

банкарских

послова

што

указује

да

је

реч

о

одређеном

виду

уског

пословног

усмеравања

у

подели

рада

између

банака

. 

Према

појединим

обележјима

пословне

специјализације

можемо

посебно

разликовати

банке

које

се

баве

: 

-

инвестиционим

пословима

, 

-

извозним

пословима

, 

-

увозним

пословима

, 

-

девизним

пословима

, 

-

есконтним

пословима

, 

-

пословима

са

хартијама

од

вредности

. 

Посебним

видом

специјализованих

банака

могу

се

такође

сматрати

ломбардне

и

хипотекарне

банке

, 

које

се

баве

пословима

одобравања

кредита

на

основу

залога

покретних

или

непокретних

добара

. 

Специјализованим

банкама

се

могу

сматрати

и

гранске

банке

, 

које

нису

специјализоване

према

врстама

банкарских

послова

, 

већ

обављају

само

неке

банкарске

послове

за

потребе

појединих

делатности

, 

грана

, 

итд

. 

Тако

су

поједине

банке

, 

до

скоро

, 

у

свом

називу

имале

атрибуте

: ”

извозна

”, “

кредитна

”, 

“

комерцијална

”, “

инвестициона

”, ”

пољопривредна

”, “

индустријска

”, “

прометна

”, “

привредна

” 

и

сл

. 

ПАРАБАНКАРСКИ

ФИНАНСИЈСКИ

ПОСРЕДНИЦИ

У

парабанкарске

финансијске

посреднике

спадају

: 

-

Штедно

-

кредитне

организације

, 

-

Поштанска

штедионица

, 

-

Банкарски

конзорцијум

, 

-

Кредитне

установе

за

кредитну

подршку

извозу

, 

-

Остале

финансијске

институције

. 

ШТЕДНО

-

КРЕДИТНЕ

ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Штедно

-

кредитне

организације

не

могу

да

врше

мултипликацију

расположивих

новчаних

средстава

и

немају

право

да

креирају

новчана

средства

. 

Баве

се

прикупљањем

средстава

у

виду

штедних

улога

становништва

, 

депозита

по

текућим

рачунима

и

жиро

-

рачунима

. 

Расположиве

вишкове

својих

средстава

усмеравају

ка

финансијском

тржишту

посредством

банака

ПОШТАНСКА

ШТЕДИОНИЦА

Поштанска

штедионица

је

основана

 1921. 

године

. 

Од

 1961. 

године

послује

као

самостална

финансијска

организација

. 

Основне

делатности

Поштанске

штедионице

су

: 

прикупљање

штедних

улога

становништва

, 

вођење

текућих

и

жиро

-

рачуна

грађана

и

обављање

послова

платног

промета

, 

послови

упутничке

службе

са

другим

земљама

и

остали

послови

. 

БАНКАРСКИ

КОНЗОРЦИЈУМ

Банкарски

конзорцијум

пружа

нове

институционалне

могућности

за

сарадњу

између

банака

у

земљи

и

страних

банака

. 

Може

се

оснивати

на

трајнијој

основи

, 

или

према

природи

трајању

конкретног

посла

, 

или

када

као

дужници

преузимају

одређене

кредитне

аранжмане

за

своје

комитенте

према

повериоцима

из

земље

и

из

иностранства

. 

КРЕДИТНЕ

УСТАНОВЕ

ЗА

КРЕДИТНУ

ПОДРШКУ

ИЗВОЗУ

Ради

унапређивања

економских

односа

у

међународној

размени

, 

формирају

се

посебне

кредитне

установе

које

обезбеђују

привреди

финансијску

подршку

рефинансирањем

и

осигурањем

извозних

кредита

. 

Оснивачи

ових

институција

могу

бити

саме

државе

, 

али

и

други

привредни

субјекти

  (

банке

, 

осигурања

, 

спољна

трговина

, 

шпедиција

). 

ОСТАЛЕ

ФИНАНСИЈСКЕ

ИНСТИТУЦИЈЕ

Постоје

многобројне

небанкарске

и

помоћне

финансијске

институције

: 

-

Финансијске

институције

које

се

баве

пословима

осигурања

и

реосигурања

; 

-

Фондови

пензијског

и

социјалног

осигурања

; 

-

Финансијски

посредници

за

пласирање

новца

и

капитала

; 

-

Трговинске

и

друге

организације

за

финансирање

потрошачких

кредита

; 

-

Новчане

и

робне

берзе

; 

-

Стамбене

и

друге

задруге

; 

-

Финансијски

посредници

: 

брокери

, 

дилери

и

др

.; 

-

Остали

бирои

, 

агенције

, 

мењачи

, 

посредничке

установе

, 

комисионари

. 

Њихова

заједничка

карактеристика

је

да

располажу

, 

користе

и

усмеравају

знатна

финансијска

средства

са

којима

се

појављују

на

тржишту

. 

Све

наведене

парабанкарске

и

друге

институције

, 

иако

немају

одлучујућу

функцију

у

финансијском

механизму

, 

ипак

допуњују

целину

финансијске

инфраструктуре

.