ЗАКОН
О ПОРЕЗУ НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ
("Службени гласник РС", 84/04 , 86/04 - исправка, 61/05 , 61/07 , 93/12 , 108/13 )
I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим законом уводи се порез на додату вредност (у даљем тексту: ПДВ) у
Републици Србији (у даљем тексту: Република).
ПДВ је општи порез на потрошњу који се обрачунава и плаћа на испоруку
добара и пружање услуга, у свим фазама производње и промета добара и услуга, као и
на увоз добара, осим ако овим законом није друкчије прописано.
Члан 2.
Приход од ПДВ припада буџету Републике.
II. ПРЕДМЕТ ОПОРЕЗИВАЊА
Члан 3.
Предмет опорезивања ПДВ су:
1) испорука добара и пружање услуга (у даљем тексту: промет добара и услуга)
које порески обвезник изврши у Републици уз накнаду, у оквиру обављања делатности;
2) увоз добара у Републику.
Промет добара и услуга
Члан 4.
Промет добара, у смислу овог закона, је пренос права располагања на телесним
стварима (у даљем тексту: добра) лицу које тим добрима може располагати као
власник, ако овим законом није друкчије одређено.
Добрима се сматрају и вода, електрична енергија, гас и топлотна енергија.
Прометом добара, у смислу овог закона, сматра се и:
1) пренос права располагања на добрима уз накнаду на основу прописа или
другог акта државног органа, органа територијалне аутономије или локалне
самоуправе;
2) предаја добара на основу уговора о продаји са одложеним плаћањем којим је
уговорено да се право располагања преноси најкасније отплатом последње рате;
2а) предаја добара на основу уговора о лизингу, односно закупу, закљученог на
одређени период, за покретне или непокретне ствари, када ниједна од уговорних страна
не може раскинути уговор ако се стране придржавају уговорних обавеза;
3) пренос добара од стране власника комисионару и од стране комисионара
примаоцу;
4) испорука добара по уговору на основу којег се плаћа провизија при продаји;
5) пренос добара од стране власника консигнатеру и од консигнатера примаоцу
добара;
6) испорука добара произведених или састављених по налогу наручиоца, од
материјала испоручиоца, ако се не ради само о додацима или другим споредним
материјалима;
7) пренос права располагања на грађевинским објектима или економски
дељивим целинама у оквиру тих објеката;
7а) пренос власничког удела на грађевинским објектима или економски
дељивим целинама у оквиру тих објеката;
8) размена добара за друга добра или услуге.
Са прометом добара уз накнаду изједначава се:
1) узимање добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне
потребе оснивача, власника, запослених или других лица;
2) сваки други промет добара без накнаде;
3) исказани расход (кало, растур, квар и лом) изнад количине утврђене актом
који доноси Влада Републике Србије.
Узимање добара, односно сваки други промет добара из става 4. овог члана
сматра се прометом добара уз накнаду под условом да се ПДВ обрачунат у претходној
фази промета на та добра или њихове саставне делове може одбити у потпуности или
сразмерно, независно од тога да ли је остварено право на одбитак претходног пореза.
Ако се уз испоруку добара врши споредна испорука добара или споредно
пружање услуга, сматра се да је извршена једна испорука добара.
Споредном испоруком добара из става 6. овог члана не сматра се пренос права
располагања на грађевинском објекту или економски дељивој целини у оквиру
грађевинског објекта која се сматра непокретношћу у смислу закона којим се уређује
промет непокретности.
Код преноса целокупне или дела имовине, са или без накнаде, или као улог,
испорука сваког добра у имовини која се преноси сматра се посебним прометом.
Код испоруке у низу једног истог добра, код које први испоручилац преноси
право располагања непосредно последњем примаоцу добра, свака испорука добра у
низу сматра се посебном испоруком.
Министар надлежан за послове финансија (у даљем тексту: министар) ближе
уређује критеријуме на основу којих се одређује када се предаја добара на основу
уговора о лизингу, односно закупу сматра прометом добара из става 3. тачка 2а) овог
члана, као и шта се сматра узимањем добара која су део пословне имовине пореског
обвезника и сваким другим прометом без накнаде из става 4. овог члана.
Члан 5.
Промет услуга, у смислу овог закона, су сви послови и радње у оквиру обављања
делатности који нису промет добара из члана 4. овог закона.
Промет услуга је и свако нечињење и трпљење.
Прометом услуга, у смислу овог закона, сматра се и:
1) пренос, уступање и давање на коришћење ауторских и сродних права,
патената, лиценци, заштитних знакова, као и других права интелектуалне својине;
2) пружање услуга уз накнаду на основу прописа или другог акта државних
органа, органа територијалне аутономије или локалне самоуправе;
3) предаја добара произведених или састављених по налогу наручиоца, од
материјала наручиоца;
4) размена услуга за добра или услуге;
5) предаја јела и пића за конзумацију на лицу места;
6) брисана ("Сл. гласник РС", бр. 61/05) ;
7) уступање удела или права.
Делатност из става 1. овог члана је трајна активност произвођача, трговца или
пружаоца услуга у циљу остваривања прихода, укључујући и делатности експлоатације
природних богатстава, пољопривреде, шумарства и самосталних занимања.
Сматра се да обвезник обавља делатност и када је врши у оквиру пословне
јединице.
Обвезник је лице у чије име и за чији рачун се врши испорука добара или
пружање услуга.
Обвезник је лице које врши испоруку добара, односно пружање услуга у своје
име, а за рачун другог лица.
Члан 9.
Република и њени органи, органи територијалне аутономије и локалне
самоуправе, као и правна лица основана законом, односно актом органа Републике,
територијалне аутономије или локалне самоуправе у циљу обављања послова државне
управе или локалне самоуправе (у даљем тексту: Република, органи и правна лица),
нису обвезници у смислу овог закона ако обављају промет добара и услуга из делокруга
органа, односно у циљу обављања послова државне управе или локалне самоуправе.
Република, органи и правна лица обвезници су за промет добара и услуга из
става 1. овог члана за који би изузимање од обавезе у смислу става 1. овог члана могло
да доведе до нарушавања конкуренције, као и за промет добара и услуга изван
делокруга органа, односно ван обављања послова државне управе или локалне
самоуправе, а који су опорезиви у складу са овим законом. Сматра се да би изузимање
од обавезе у смислу става 1. овог члана могло да доведе до нарушавања конкуренције, у
смислу овог закона, ако промет добара и услуга из става 1. овог члана, осим Републике,
органа и правних лица, врши и друго лице.
Порески дужник
Члан 10.
Порески дужник, у смислу овог закона, је:
1) обвезник из члана 8. и члана 9. став 2. овог закона;
2) порески пуномоћник кога одреди страно лице које у Републици нема седиште
ни сталну пословну јединицу, односно пребивалиште, а које обавља промет добара и
услуга у Републици;
3) прималац добара и услуга, ако страно лице из тачке 2) овог става не одреди
пореског пуномоћника;
4) лице које у рачуну или другом документу који служи као рачун (у даљем
тексту: рачун) искаже ПДВ, а није обвезник ПДВ или није извршило промет добара и
услуга;
5) лице које увози добро.
Изузетно од става 1. тачка 1) овог члана, порески дужник је:
1) прималац добара или услуга, обвезник ПДВ, за промет секундарних сировина
и услуга које су непосредно повезане са тим добрима, извршен од стране другог
обвезника ПДВ;
2) прималац добара, обвезник ПДВ, за промет грађевинских објеката и
економски дељивих целина у оквиру тих објеката, укључујући и власничке уделе на
тим добрима, извршен од стране другог обвезника ПДВ, у случају када је уговором на
основу којег се врши промет тих добара предвиђено да ће се на тај промет обрачунати
ПДВ у складу са овим законом;
3) прималац добара или услуга из области грађевинарства, обвезник ПДВ,
односно лице из члана 9. став 1. овог закона, за промет извршен од стране обвезника
ПДВ, ако је прималац добара или услуга инвеститор и ако је испоручилац добара или
услуга извођач радова, у складу са законом којим се уређује планирање и изградња.
Ако је порески дужник из става 1. тач. 2) и 3) овог члана и обвезник, дужан је да
испуни обавезе које су овим законом прописане за обвезника, осим издавања рачуна.
Министар ближе уређује шта се сматра секундарним сировинама и услугама из
става 2. тачка 1) овог члана.
IV. МЕСТО И ВРЕМЕ ПРОМЕТА ДОБАРА И УСЛУГА И НАСТАНАК ПОРЕСКЕ
ОБАВЕЗЕ
Место промета добара
Члан 11.
Место промета добара је место:
1) у којем се добро налази у тренутку слања или превоза до примаоца или, по
његовом налогу, до трећег лица, ако добро шаље или превози испоручилац, прималац
или треће лице, по његовом налогу;
2) уградње или монтаже добра, ако се оно уграђује или монтира од стране
испоручиоца или, по његовом налогу, од стране трећег лица;
3) у којем се добро налази у тренутку испоруке, ако се добро испоручује без
отпреме, односно превоза;
4) пријема воде, електричне енергије, гаса и топлотне енергије.
У случају промета добара у оквиру комисионих или консигнационих послова,
место промета добара од стране комисионара или консигнатера одређује се, у складу са
ставом 1. овог члана, и за испоруку комисионару или консигнатеру.
Место промета услуга
Члан 12.
Место промета услуга је место у којем пружалац услуга обавља своју делатност.
Ако се промет услуга врши преко пословне јединице, местом промета услуга
сматра се место пословне јединице.
Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, местом промета услуга сматра се место:
1) у којем се налази непокретност, ако се ради о промету услуге која је
непосредно повезана са том непокретношћу, укључујући делатност посредовања и
процене у вези непокретности, као и пројектовање, припрему и извођење грађевинских
радова и надзор над њима;
2) где се обавља превоз, а ако се превоз обавља и у Републици и у иностранству
(у даљем тексту: међународни транспорт), одредбе овог закона примењују се само на
део превоза извршен у Републици;
3) где је услуга стварно пружена, ако се ради о:
(1) услугама из области културе, уметности, спорта, науке и образовања,
забавно - естрадним и сличним услугама, укључујући услуге организатора
приредби, као и са њима повезане услуге;
(2) споредним услугама у области транспорта, као што су утовар, истовар,
претовар и сличне услуге;
(3) услугама процене покретних ствари;
(4) радовима на покретним стварима;
У комисионим или консигнационим пословима, време испоруке добара од
стране комисионара или консигнатера одређује се, у складу са ставом 1. овог члана и за
испоруку комисионару или консигнатеру.
Одредбе ст. 1. и 2. овог члана односе се и на делимичне испоруке.
Делимичне испоруке из става 3. овог члана постоје ако је за испоруку одређених
делова економски дељиве испоруке посебно уговорена накнада.
Време промета услуга
Члан 15.
Услуга се сматра пруженом даном када је:
1) завршено појединачно пружање услуге;
2) престао правни основ пружања услуге - у случају пружања временски
ограничених или неограничених услуга.
Изузетно од става 1. тачка 2) овог члана, ако се за пружање услуга издају
периодични рачуни, промет услуга сматра се извршеним последњег дана периода за
који се издаје рачун.
Делимична услуга сматра се извршеном у време када је окончано пружање тог
дела услуге.
Делимична услуга из става 3. овог члана постоји ако је за одређене делове
економски дељиве услуге посебно уговорена накнада.
Време увоза добара
Члан 15а
Време увоза добара настаје даном када је добро унето у царинско подручје
Републике.
Настанак пореске обавезе
Члан 16.
Пореска обавеза настаје даном када се најраније изврши једна од следећих
радњи:
1) промет добара и услуга;
2) наплата, односно плаћање ако је накнада или део накнаде наплаћен, односно
плаћен у новцу пре промета добара и услуга;
3) настанак обавезе плаћања царинског дуга, код увоза добара, а ако те обавеза
нема, даном у којем би настала обавеза плаћања тог дуга.
Изузетно од става 1. тач. 1) и 2) овог члана, пореска обавеза за пореског
дужника из члана 10. став 1. тач. 2) и 3) овог закона настаје даном када се изврши
промет добара и услуга.
V. ПОРЕСКА ОСНОВИЦА И ПОРЕСКА СТОПА
Пореска основица код промета добара и услуга
Члан 17.
Пореска основица (у даљем тексту: основица) код промета добара и услуга јесте
износ накнаде (у новцу, стварима или услугама) коју обвезник прима или треба да
прими за испоручена добра или пружене услуге од примаоца добара или услуга или
