UNIVERZITET U BEOGRADU
Nebojˇsa Dimitrijevi´c
Leonardo da Vinˇ
ci
(1452-1519)
Profesor :
dr Zoran Luˇci´c
Predmet :
Metodika nastave matematike II
Dizajner :
Jelena Mihailovi´c
2
(
Francesco Sforca
). Leonardo je izvrˇsio detaljne pripreme i napravio plan ˇcak
i maketu, na ˇzalost nije uspeo jer 1499. godine Francuzi zauzimaju Milano i
ˇsalju Sforcu u progonstvo. Ludovikov poraz znaˇcio je da je Leonardo ostao
bez zaˇstitnika i doma.
Nekako je stigao do Firence 1500. godine a slede´ce godine otkriva svoj
pripremni crteˇz za sliku Devica i dete sa Sv.Anom i mladim Jovanom. Taj
crteˇz je posluˇzio za njegovo kasnije delo, izuzetno neˇznu sliku Devica sa Sv.
Anom, koja se sada nalazi u Luvru.
Godine 1502. preuzeo je zaduˇzenje glavnog graditelja zloglasnog zapoved-
nika papske armije, Cezara Bordˇze (
Cesare Borgia
). U tom periodu je
naslikao i Bitku kod Angijarija a prema Vazariju i portret tre´ce ˇzene firentinsk-
og plemi´ca Franceska del Dokonda (
Francesco del Giocondo
). Madona Eliza-
beta, zvana Mona Liza posta´ce besmrtna na najpoznatijoj i najmisterioznijoj
slici u istoriji. Leonardo je poneo sliku sa sobom kada se vratio u Milano,
ovoga puta u u sluˇzbi vicekralja Luja XII, ˇSarla D’Ambroaza.
Tokom svog drugog boravka u Milanu, Leonardo se usmerio na studije
anatomije, geometrije, hidraulike i letenja, dok se istovremeno bavio projekto-
vanjem i dekoracijom palata, planiranjem spomenika i gradnjom kanala za
svog zaˇstitnika. Uspeo je da naslika i slike Sveti Jovan Krstitelj i Leda i
Labud. Godine 1512. Ludovikov sin Maksimilijan uspeo da istera Francuze iz
Milana i da uspostavi kratku vladavinu pre nego ˇsto je bio zbaˇcen. Leonardo
je pobegao u Rim, gde je potraˇzio zaˇstitu, Lava X mediˇcijevskog pape (naklo-
njenom Mikelandelu i Rafaelu). Leonardo je retko drˇzao ˇcetkicu tokom
ovog perioda, usredsredivˇsi se prvenstveno na studije anatomije, optike i
geometrije.
Medutim susretao se sa mladim Rafaelom izvrˇsivˇsi jak uticaj na njega.
Smr´cu njegovog mecene 1516. godine presuˇsila je ionako mlaka podrˇska koju
je dobijao od Vatikana. Leonardo je u razoˇcarenju zabeleˇzio pre napuˇstanja
Rima, ”Mediˇcijevi su me stvorili i uniˇstili”. Pra´cen malom svitom svojih
uˇcenika i pomo´cnika, Leonardo je poˇsao iz Milana put Amboaza u dolini
Loare, znaju´ci da se viˇse nikad ne´ce vratiti u zemlju svog rodenja. Poslednjih
nekoliko godina ˇzivota proveo je pod zaˇstitom Fransoa I, kralja Francuske.
Iako je Da Vinˇci imao mnogo zaˇstitnika i oboˇzavalaca, francuski kralj je
moˇzda bio jedini koji je skoro uspeo da prepozna i razume jedinstvenu prirodu
njegovog genija. Fransoa je Da Vinˇciju dodelio divan zamak i veliku platu i
pustio je velikog majstora da slobodno razmiˇslja i radi po svojoj volji.
3
Pod zaˇstitom kralja Fransoa Leonardo je istrajavao u svojim prouˇcavanji-
ma, ali vreme je neumitno teklo. Godine izgnanstva su iscrple njegovu
vitalnost, potom ga je jak moˇzdani udar koˇstao upotrebe desne ruke. Leonardo
je uvideo da ´ce umreti, a da nije u potpunosti realizovao svoj san o ujedinjenju
sveg znanja. Njegovi poslednji dani, kao i ve´ci deo ˇzivota, obavijeni su
misterijom. Jednom je napisao: ”Kao ˇsto dobro provedeni dan donosi blaˇzeni
san, tako i dobro proˇzivljeni ˇzivot donosi blaˇzenu smrt”.
Leonardo da Vinˇci je umro u svojoj ˇsezdeset sedmoj godini 2. maja
1519.
ˇ
Zivot umetnika jeste misteriozna tapiserija, tkana u paradoksu, bojena
u ironiji
.
Leonardo nudi vrhunsku inspiraciju, da se domaˇsi viˇse od onoga ˇcemu se
teˇzi!
2
Nauˇ
cni rad
2.1
Interesovanja
Leonardo je najslavniji intelektualac renesansnog perioda zahvaljuju´ci
mnoˇstvu njegovih interesovanja: od vojne arhitekture, preko anatomije, geo-
metrije, astronomije, gradevinarstva, hidraulike, fizike do opˇste tehnike.
Iako su ga za njegova ˇzivota patroni angaˇzovali za najrazliˇcitije poslove -
od planiranja utvrdenja, zamkova i kanala, do kreiranja balskih odora - on
je do danaˇsnjeg dana ostao poznat kao jedan od najvaˇznijih slikara.
Da Vinˇci je celoga ˇzivota crtao, pravio skice i nacrte, mastilom ili olovkom.
Saˇcuvano je 4.000 njegovih crteˇza, ˇcesto malih dimenzija. Leonardo je pisao
u zbijenim linijama, napisanim kao odraz u ogledalu, s desna na levo. Uz
njih su crteˇzi biljaka i ˇseme zupˇcanika i toˇckova. ˇ
Citave stranice posveˇcene
su oruˇzju, kopljima, buzdovanima, maˇcevima egzotiˇcnog oblika. Tu su zatim,
skice za pravljenje utvrdenja i ˇseme artiljerijskog oruˇzja, crteˇzi lete´cih maˇsina,
tenkova, opreme za ronjenje i drugih fantastiˇcnih stvari, vekovima pre nego
ˇsto su napravljene.
ˇ
Cak je dizajnirao i robota, koji je mogao sedeti, mahati rukama i pomerati
glavom dok bi otvarao i zatvarao anatomski vernu vilicu. ”Mogu da pravim
topove, malo oruˇzje, korisno i veoma lepih oblika, razliˇcito od onog koje se
