DRŽAVNI UNIVERZITET U NOVOM PARAZU
DEPARTMAN ZA EKONOMSKE NAUKE
EKONOMIJA
-seminarski rad-
AMSTERDAMSKA BERZA
Mentor: Student:
Prof. Borislav Radević
Novi Pazar, 2014.
2
Sadržaj:
Uvod
1.BERZA …………………………………………………………………………………
1.1 Šta je to berza? ………………………………………………………………….
1.2 Mesto trgovanja ………………………………………………………………...
1.3 Vrste berzi ………………………………………………………………………
2. ISTORIJSKI ASPEKTI RAZVOJA BERZE I FINANSIJSKIH TRŽIŠTA U
SVETU - AMSTERDAMSKA BERZA ………………………………………………..
Zaključak ………………………………………………………………………………….
Literatura ………………………………………………………………………………….
3
4
4
4
5
6
15
16
4
1.BERZA
1.1 Šta je to berza?
Berza je mesto na kome se kupuje i prodaje, prvi je odgovor koji se skoro uvek čuje na
pitanje „Šta je to berza?“ Naravno, ovaj odgovor je tačan, ali je i toliko i širok, ako je drugaciji i
mogao da bude. Po čemu bi se, onda, berza razlikovala od pijace, ili bilo koje prodavnice, ili od
tržišta u celini? A upravo u toj razlici leži suština kao institucije. Razlika se sastoji u tome čime
se trguje i kako se trguje. Predmet trgovine, da bi se njime moglo trgovati bez uzorka, mora biti
podložan tipizaciji i standardizaciji. Kod novca i hartija od vrednosti ništa lakše. Sa robom je već
drugačije - standardizaciji su podložne sirovine i proizvodi prvog stepena obrade. Finalnim
proizvodima, zbog njihove raznolikosti, ne može se trgovati na razvijenim berzama. Odsustvo
uzorka iz trgovine, zbog čega je nužno došlo iz potrebe za što jednostavnijim procesom trgovine,
kako bi se kapital što brže obrtao, a zahvaljujući tipizaciji i standardizaciji predmeta trgovanja,
vodi nas do odgovora na sledeće ključno pitanje po kome se berza razlikuje od drugih tržišnih
institucija. Na berzi se dakle, trguje na reč. Ova reč je svojevremeno bila obezbedena
poverenjem, ugledom maloprodajnih trgovaca koji su učestvovali u berzanskim transakcijama, i
koji su se svi međusobno poznavali. Razvitkom trgovine ovo „poverenje“ se institucionalizuje i
biva zamenjen mrežom pravila po kojima se trguje (uzansama), a koje svako ko želi na berzi da
trguje, mora unapred da ih prihvati. Tako smo došli do odredenja berze kao mesta na kome se
trguje, ali tipiziranom robom i po unapred utvrdenim pravilima.
1.2 Mesto trgovanja
Definicija berze sadrži tako tri osnovna elementa: mesto na kojem se trguje, predmet
trgovanja i način trgovanja. Prvi element, mesto trgovanja, razvijao od tržnice do globalne
elektronske mreže. Početak je bio isti, od antike do novog veka, kada su trgovci otvoreni prostor
gradskih trgova i sajmišta zamenili prvo gostionicama, a zatim i posebnim zgradama. Sve do
5
pocetka 20. veka, za svaku berzu mogla se kao sinonim upotrebiti adresa zgrade u kojoj je
smeštena. Uvek na istom mestu i u isto vreme, bilo je pravilo koje pratilo berzansku trgovinu.
Nagli razvoj kompjuterske tehnologije dozvolio je, od početka sedamdesetih godina prošlog
veka, da se pomenuto pravilo počne zamenjivati novim: stalno i svuda. Kako bi svojim
clanovima obezbedile što povojnije uslove za poslovanje, razvijene berze pocele su da se
povezuju kompjuterskim vezama, koje su dozvolile da se svake od njih može trgovati na bilo
kojoj drugoj berzi koja se nalazi u mreži. Jedna od poznatijih berzanskih mreža je GLOBEX,
koju su stvorile dve čikaške i po jedna pariska i londonska berza, a čiji je pun naziv: Globalna
berza, govori sam za sebe o smanjivanju značaja odredenog mesta za sadašnji stepen razvoja
berzanske trgovine.
1.3 Vrste berzi
Sama suština berzi, i pored ukupnog postepenog razvoja tržišta i trgovine, kao i same
institucije berze, pa i pored naglog razvoja posle 1970. godine, ostala je ista. Upravo zbog toga,
berze se ne bi mogle deliti istorijski ili po stepenu ovladanosti tehnologijom berzanske trgovine.
Već su prvi sastanci u kuci flamanskih trgovaca imali sve one elemente koje, u suštini, imaju i
današnje berze. Te elemente: trgovina bez uzorka, na reč, poverenje i njegova zaštita, odredeni
uslova trgovanja jednaki za sve učesnike, treba posmatrati kumulativno. Jedina moguća smislena
podela ostaje, tako, podela po vrstama predmeta trgovine na berzi, što nas odmah vodi do podele
na dve grupe: berze hartije od vrednosti i robne berze. Iako je izvesnije da u samom početku
trgovine stoji razmena roba, dakle, konkretne vrednosti, prve berze bavile su se nekom vrstom
dokumenata, odnosno znaka vrednosti, svojevrsnim hartijama od vrednosti izdatim na osvovu
robe. Vratimo li se razmatranju o samim počecima berzanske trgovine, lako ćemo zamisliti i da je
prva transakcija, koja bi se mogla nazvati berzanskom, bila transakcija vezana za hartiju / znak
vrednosti - najverovatnije neka vrsta pismene obaveze o budućoj naplati u robi ili novcu, koja
promenila vlasnika pre roka dospeća. Mnogo kasnje, umnožavanjem takvih hartija (ovoga puta
pravih) i broja transakcija njima, na jednom mestu, nastaju i prve institucuje koje se mogu nazvati
berzom.
