1
Sadržaj:
1. Uvod……………………………………………………………………………….……………1
2. Opšti deo…………………………………………………………………….……….…………2
2.1. Globalno zagrevanje i njegovi uzročnici…………………………………………………….2
2.1.1.Efekat staklene bašte………………………………………………………………………..2
2.1.2. Otapanje lednika i poplave…………………………………………………….………...….3
2.2. Ozonska rupa……………………………………………………………………………..…..3
2.4. Uv zračenja…………………………………………………………………….……….…….4
2.5. Kisele kiše…………………………………………………………………….…………..…..4
2.5.1. Efekti kiselih kiša na biljke…………………………………..…………………………....6
2.5.2. Efekti kiselih kiša na životinje……………………………………….………………..…..7
2.5.3.Uticaj kiselih kiša na kamen, beton i metale……………………………………………….8
2.6. Uzajamni uticaj uzročnika globalnog zagađivanja…………………………………….……..9
2.7. Zagađivanje, ekonomija i mentalitet………………………………………...……………..…9
3. Zaključak……………………………………………………………………………………...11
4. Literatura………………………………………………………………………………...…….12
2
1. Uvod
Životna sredina obuhvata sve ono što okružuje organizam i neposredno i posredno deluje
na njegovo stanje, rast, dužinu života, itd. Pod životnom sredinom organizama, podrazumeva se
skup raznovrsnih ekoloških faktora ili odgovarajućih elemenata spoljašnje sredine (fizičke,
hemijske ili biološke prirode, ali i antropogene) u odgovarajućem prostornom okviru koji
neprekidno deluje na organizme i za koji su vezani svojim životnim potrebama. Bitan faktor u
očuvanju te sredine je sam čovek, koji često svojim neodgovornim ponašanjem prekomerno
eksploatiše resurse, i tako narušava prirodni balans. U današnje savremeno doba stavljen je bitan
akcenat na kontrolu i prevenciju zagađivanja, kao jedna od najvažnijih aktivnosti za očuvanje
sredine ali i postizanje koncepta održivog razvoja. Taj koncept podrazumeva zadovoljenje
potreba sadašnjih generacija a da se pritom ne naruši kvalitet resursa za buduće generacije.
Veoma je teško, u dobu industrijalizacije i saobraćaja, postići željeni koncept, jer su posledice,
ova dva neraskidiva začetnika savremenog doba, neizbežne. Kao nus-produkti pomenutih
začetnika javljaju se globalno zagrevanje i otapanje, efekti staklenih bašta, proširenje ozonske
rupe, UV zračenja, kisele kiše koje za sobom nose niz dodatnih posledica poput izumiranja šuma,
menjanja sastava voda... Da bismo se ravnopravno izborili sa ovim i mnogim drugim
problemima moramo se prevashodno informisati o njima.
Slika 1. Globalni problemi
4
2.1.2. Otapanje lednika i poplave
Usled povećavanja globalne prosečne temperature dolazi do naglih otapanja lednika. Led
koji se topi menja pravce i snagu pomeranja dubinskih vodenih masa, čime utiče na promenu
klime. Poslednji put kada se to dogodilo, Severna Evropa je trpela izuzetno hladne zime. Ledeni
pokrivač na Grenlandu, koji ako bi se otopio, nivo vode u okeanima bi se podigao za oko 7m.
Ove promene stvaraju nepovoljne uslove za opstanak brojnih vrsta kao što su morževi, polarni
medvedi i foke. Otapanje lednika takođe uzrokuje i poplave, koje su podjednako nepovoljne za
čitavu životnu sredinu, počevši od populacije koja naseljava te prostore, pa do samih stanovnika
na najvećoj udaljenosti jer otapanjem i poplavama se podiže nivo voda a time se i narušava
kvalitet pijaće vode. Na slici 3 sa leve strane prikazan je lednik na Aljasci, fotografisan
1941.godine, a sa desne strane je fotografija iz 2004.godine. Globalno zagrevanje je
prouzrokovalo
topljenje
glečera
i
stvaranje
vodotoka.
(
http://www.planeta.rs/13/1_klimatologija.htm
)
Slika 3. Aljaska 1941. i 2004. godine
(
http://www.epa.gov/climatestudents/impacts/signs/glaciers.html
)
2.2. Ozonska rupa
Ozon je troatomski molekul koji se sastoji od tri atoma kiseonika (O
₃
). On je prisutan u
atmosferi kao omotač koji okružuje planetu štiteći je od zračenja. Međutim usled prevelike
upotrebe freona, koji se nalazi obično u bocama pod pritiskom, i halona koji se upotrebljava za
gašenje požara, dolazi do razgradnje ozona na obične molekule kiseonika (O2). Tim razlaganjem
stvaraju se tzv.pukotine na samoj površini omotača, čime slabi efekat filtriranja Sunčevog
ultraljubičastog zračenja. Ovo zračenje veoma nepovoljno deluje na celokupan sistem, dovodi do
globalnog zagrevanja, samim tim i na otapanje i poplave. Takođe, dovodi i do povećanja
planktona u vodama, a svako prekomerno povećanje organizama dovodi do narušavanja
prirodnog balansa i ciklusa kruženja materije lancom ishrane. Na slici 4 prikazana je ozonska
rupa iz perioda početka osamdesetih godina prošlog veka, i početka devedesetih godina.
