Osnovi preduzetnistva

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

Seminarski rad

Tema:

OSNOVI PREDUZETNIŠTVA

Mentor

Student

Br. Indeksa:

SADRŽAJ

količine utrošene radne snage

) i zaposlenost predstavljaju centralna pitanja rasta i razvoja.

Visokorazvijene zemlje su shvatile da ukoliko ne bude povećanja produktivnosti i zaposlenosti,
neće biti ni daljeg razvoja. Šta su tada bile moguće posledice ostanka na starom, forsiranja
starih obrazaca i načina poslovanja? Pad životnog standarda, koji bi doveo do eventualnih
socijalnih, društvenih i političkih problema. Tražilo se rešenje – a to je tada upravo bilo
preduzetništvo.

Sredinom 20.veka dolazi do tehnološkog diskontinuiteta i oslobađanja preduzetničke inicijative.
Osnovni razlozi važnosti preduzetništva nalaze se u činjenici da ono prvenstveno predstavlja
izvor   novih   poslova,   da   se   kroz   mala   i   srednja   preduzeća   koja   su   usko   povezana   sa
preduzetništvom   obezbeđuje   i   podstiče   ekonmski   rast   i   proizvodnja   na   jednoj   teritoriji,
modifikuje   se   i   podstiče   konkurencija,   stvaraju   potpuno   novi   proizvodi/usluge   i   nove
tehnologije.

Kao ključni rezultati preduzetništva moglo bi se navesti sledeće:

Preduzetnička inteligencija – kreiranje sopstvenog posla nije samo stvar
samozapošljavanje već i izgledniji i brži način napredovanja
Negovanje porodičnog posla
Podsticanje preduzetništva u ostalim sistemima poslovanja

Pored ovih rezultata, preduzetništvo je sa sobom donelo i nove oblike organizacije posla, nova
tržišta, nova preduzeća, nove proizvode/usluge, nove tehnologije. Sa praktičnog stanovišta
preduzetništvo predstavlja aktivnost ulaganja kapitala radi zadovoljavanja nepokrivene tražnje
za novim ili postojećim proizvodima/uslugama na određenom tržištu sa ciljem ostvarivanja
dobiti, uz preuzimanje rizika.

Preduzetništvo se obično vezuje za pokretanje sopstvenog novog malog biznisa, sopstvenog
posla. To je samo delimično tačno. Da bi neko preduzeće bilo preduzetničko, u teorijskom
smislu, ono mora da ima i neke posebne karakteristike (a ne samo da bude novo i malo). Mora
da se zasniva na inovaciji, na “kreativnoj destrukciji postojećeg”.

Preduzetnički način razmišljanja danas je neophodno primeniti u svim oblastima i na svim
nivoima razmišljanja i delovanja: na nivou pojedinca, preduzeća kao celine ali i samog društva.

Preduzetništvo je na prvom mestu

način razmišljanja.

Preduzetničko ponašanje podrazumeva

spremnost za ulazak u rizik

i simisao za samostalnost i samoispunjenje. Preduzetništvo se može

razviti u bilo kojem sektoru privrede i u bilo kojoj vrsti poslovne delatnosti. Važno je zbog
mogućnosti otvaranja novih radnih mesta (i time bolje zapošljavanje).

Putem preduzetništva

jačaju se lični potencijali - ne samo materijalni motivi nego i samoostvarenje, sloboda,
samostalnost, izazov. S obzirom da velik broj malih i srednjih preduzeća obezbeđuju velik
spektar proizvoda, i samim kupcima odnosno korisnicima usluga se povećava izbor a cene su
niže. Preduzetništvo poboljšava društveni i socijalni potencijal – odgovornije ponašanje
preduzeća, uvažavanje interesa kupaca, uvođenje socijalne i ekološke svesti.

Masovna ekonomija predstavlja ekonomsku kategoriju; vrstu ekonomije koja svoju ekonomsku
paradigmu zasniva na dve kategorije: u proizvodnji na ekonomiji obima i masovnoj eksploatacija
jeftinih energenata (nafta, ugalj, gas), što prouzrokuje  stabilan ekonomski rast; a u potrošnji
zasniva se na fenomenu masovne potrošnje  materijalnih dobara i akumulaciji materijalnog
bogatstva.

Međutim, pojavom t

reće tehnološke revolucije - elektronika, računari,

telekomunikacije, javljaju se novi potrošni proizvodi (zabavna elektronika), povećava
produktivnost, javljaju se specijalizacije na području poslovnih usluga i osamostaljivanje funkcija
(dizajn, informatika,marketing, logistika, održavanje).

Masovna ekonomija polako ustupa mesto Ekonomiji zasnovanoj na znanju (preduzetničkoj
ekonomiji).

Ključni momenti koji su do toga doveli jesu

Dinamičan razvoj informacione tehnologije,
Tradicionalni faktori proizvodnje (prirodni resursi, radna snaga i kapital) ne nestaju, ali
postaju sekundarni.
Nova vrednost zasnovana na informacijama i znanju!
Osnovne odrednice ekonomije zasnovane na znanju: inovativnost i uloga znanja u
kreiranju novih proizvoda.

Preduzetništvo porima novi obrazac u kome se na preduzetnike gleda kao na dinamičan proces
u kojem preduzetnici preuzimaju inicijativu u proizvodnji i novim načinima poslovanja,
(re)organizuju ekonomske mehanizme za efikasniju upotrebu resursa, preuzimaju rizik za
mogući neuspeh poduhvata. Značajan je Šumpeterov model kreativne destrukcije (stvaralačkog
razaranja) – začetak nekih novih i/ili revolucionarna izmena tradicionalnih industrijskih grana

1.1 INOVATIVNA EKONOMIJA

ZNAČAJNE PROMENE u karakteristikama globalne ekonomije u periodu od 1980 do 2005 godine
se pre svega odnose na činjenicu da je vrednost inovativnog kapaciteta intelektualnog kapitala
kao komponente ukupne tržišne vrednosti porasla eksponencijalno. Kao posledica svega,
dolazimo u situaciju da su

osnove tradicionalnog ekonomskog i poslovnog načina

razmišljanja,potpuno uzdrmane

Osnovni kriterijum da li smo u inovativnoj ekonomiji jeste kako se stvara vrednost, kako se
osvaja i održava vrednost. Ukoliko se ta osnova značajno razlikuje od one u prošlosti,
neophodno je usvojiti potpuno nove upravljačke alate i pristupe.
INDUSTRIJSKA EKONOMIJA – osnovne karakteristike

Smanjivanje troškova kroz vertikalnu integraciju
Kupci dolaze na određene lokacije/kontrola standardizovanih proizvoda
Infrastruktura ograničava brze promene
Ograničeni izbori kroz unapred utvrđene kanale
Poslovanje koje se zasniva na integrisanoj mreži vrednosti
Fizički resursi i opadanje nivoa uloženog (smanjena zarada)

INOVATIVNA EKONOMIJA - karakteristike:

Fleksibilnost putem

outsourcing-a

Opis proizvoda/usluga putem novih sredstava komunikacije (internet), prilagođeni u
potpunosti kupcu
Infrastruktura tržišta obezbeđuje brze promene
Puno kanala prodaje – puno izbora
Poslovanje zasnovano na dodatnoj vrednosti
Vrednost i značaj nematerijalne imovine

Ključne karakteristike prelaza iz industrijske ekonomije u inovativnu ekonomiju su: smanjivanje
troškova,  izbrisane (nejasno definisane)  granice, ubrzana konkurencija, promena u  rasporedu
moći, novi poslovni modeli, povećana dobit.  Najvažnija je promena karakteristika kupaca u
inovativnoj  ekonomiji:  kupci  pokazuju potrebu  za  proizvodima  koji će odgovarati isključivo
njima,  biti  potpuno njima prilagođeni, globalno su orijentisani (nisu više vezani za prodajno
mesto u svom gradu ili državi), orijentisani su prema uslugama i dodatoj vrednosti proizvoda,
pojavljuju   se   kao   ko-kreatori   znanja,   iskazuju   povećan   uticaj   i   znanje   o
proizvodu/usluzi/procesima  (više   nije   reč   o   jednoj   idve   vrste   istog   proizvoda   –   danas   su
mogućnosti/varijente proizvoda neograničene, broj proizvođača i kanala distribucije ogroman,
za razliku od pozicije kupaca u industrijskoj ekonomiji koji su bili naviknuti na ograničen broj
alternativa) (slika 1).

Slika 1.

Inovacije i preduzetništvo su imperativi i osnovni pokretači u današnjoj ekonomiji.

Uvođenje inovacija u preduzeće, inovativnost preduzeća, inovacije, predstavljaju nove ključne
pojmove u poslovanju koji poslednjih godina izazivaju veliko ineresovanje naučne i stručne
javnosti zbog svog vitalnog značaja u procesima organizacionog prilagođavanja, menjanja i
obnavljanja, kao i zbog postizanja konkurentske prednosti (Lewis, Welsh, Dehler i Green, 2002).
Najčešće se pojam inovacija definiše na sledeći način:



uvođenje jedne nove ideje na tržište u formi novog proizvoda ili usluge,



poboljšanje u organizaciji(preduzeću) ili



poboljšanje samih procesa unutar organizacije.

PRIMERI

1. SAD



Kombinacija preduzetničkog duha i istraživanja, univerzitetske i finansijske sfere



20 mil. novih radnih mesta sredinom 80-tih