Šta izučava Poslovna ekonomija kao naučna disciplina?
Prema tome, poslovna ekonomija je relativno mlada nauka, odnosno naučna disciplina. Ona
nije orijentisana ni na određene delatnosti, ni na preduzeća određenog karatktera vlasništva.
U osnovi ona se bavi iuzčavanjem ekonomske problematike savremenih preduzeća, tako da
su slični nazivi prihvaćeni u mnogim evropskim zemljama: Italiji, Nemačkoj, Rusiji,
Francuskoj, Jugoslaviji, itd.
Poslovna ekonomija-teorijska i praktična nauka?
Kao teorijska nauka, poslovna ekonomija izučava ekonomske zakone koji deluju u ekonomiji
preduzeća, kao i ekonomske principe koji se primenjuju u organizovanju i sprovođenju
zadataka u preduzeću.
Ciljevi opšte Poslovne ekonomije?
Opšti cilj predstavlja izučavanje karakteristika i zakonitosti, koje su zajedničke svim
preduzećima, bez obzira koje zadatke obavljaju u društvenoj reprodukciji.
Ciljevi posebnih ili specijalizovanih Poslovna ekonomije?
Poseban cilj, odnosno posebni ciljevi specijalizovanih poslovnih ekonomija su da detaljnije
izučavaju i i stražuju posebne karatkteristike i specifičnosti određenih preduzeća.
Naučne metode koje koristi Poslovna ekonomija?
U ostvarivanju ovih ciljeva, poslovna ekonomija primenjuje i razne metode. U svojim
naučnim istraživanjima ona koristi pozitivna shvatanja drugih nauka, tzv. opšte naučne
metode, kao i određene metode koje su samo značajne za njen predmet izučavanja, tzv.
posebne naučne metode.
Komparativna metoda?
Komparativna metoda se zasniva na upoređivanju srodnih činjenica i podataka u vremenskoj
i prostornoj dimenziji.
Metode procene vrednosti preduzeća?
Metode procene vrednosti preduzeća (vrednovanje preduzeća) se uglavnom baziraju na:
proceni vrednosti sredstava (imovine) preduzeća, utvrđivanju tržišne cene (vrednosti)
preduzeća, proceni prinosa (efekata) preduzeća i sl. One omogućavaju da se sagleda ukupna
ili pojedinačna vrednost preduzeća.
Projektna metoda?
Projektna metoda polazi od činjenice da se u istraživanju pojava osima sagledavanja
postojećeg i stvarnog stanja mora uključiti i predviđanje (projektovanje) željenog stanja.
Pojam preduzeća?
Preduzeće je osnovna ćelija privrednog sistema koje obavlja određene aktivnosti u okviru
ukupnih aktivnosti tog sistema. Kao takvo, ono ima sva obeležja privrednog i društvenog
sistema u kome posluje.
Preduzeće kao ekonomska i poslovna celina?
Preduzeće je osnovni oblik organizovanja privrede. Skup svih preduzeća čini privredu jedne
zemlje. Obavljajući svoju delatnost ono doprinosi ostvarenju ukupne privredne delatnosti.
Između preduzeća i privrede postoji visok nivo povezanosti i uslovljenosti. Po svojim
obeležjima,9 preduzeće čini ekonomsku celinu i u osnovi predstavlja određeni sistem u
malom.
Pravna samostalnost preduzeća?
U svom poslovanju preduzeće stupa u razne imovinsko-pravne odnose, preuzimajući prava,
obaveze i odgovornosti koje iz toga proizilaze. Preduzeće uživa punu pravnu samostalnost, s
tim što je u obavezi da se pridržava važećih propisa, dobrih poslovnih običaja i poslovnog
morala.
Ekonomska samostalnost preduzeća?
Pored pravne, preduzeće uživa i ekonomsku
samostalnost. Ona se ogleda u
“raspolaganju određenim sredstvima neophodnim za
obavljanje delatnosti i pravo
na samostalnost u privređivanju koje se ispoljava kroz pravo
izbora predmeta
poslovanja, vođenja poslovne politike, stupanja u poslovne aranžmane sa
drugim
preduzećima i dr.
Osnovni zadatak preduzeća?
Zadovoljenjem potreba preduzeće ostvaruje ekonomske ciljeve zbog kojih se osniva. Zato je
opšti zadatak preduzeća da se istovremeno prilagođava zahtevima tržišta i zahtevima
savremenog naučnog i tehničkog razvoja.
Radni kolektiv kao element preduzeća?
Radni kolektiv čine svi radni ljudi zaposleni u preduzeću. Broj članova radnog kolektiva po
stručnim profilima i stepenu kvalifikovanosti mora biti usklađen sa ciljevima i zadacima
preduzeća.
Predmeti rada kao element preduzeća?
Predmeti rada su objekti na koje se usmerava ljudska delatnost, s ciljem da se prilagode i
transformišu u proizvode, koji mogu podmiriti neku potrebu.
Organizacija rada kao element preduzeća?
Svako preduzeće ima svoju organizaciju. Preduzeće mora biti organizovano ili uređeno
prema određenim pravilima ponašanja. To su, u osnovi, pravila takvog međusobnog
povezivanja članova radnog kolektiva sa sredstvima, koja omogućavaju da preduzeće
ostvaruje svoje ciljeve i zadatke ekonomski najuspešnije i društveno najcelishodnije.
Oblici organizovanja privrede u administrativno-centralističkom periodu (1945-1950)?
Administrativno-centralistički period našeg razvoja obuhvata razdoblje od oslobođenja
(1945.) pa negde sve do 1950-1952. godine. Njega karakteriše veliki uticaj nadležnih
državnih organa na uređenje odnosa u svim oblastima privrednog i društvenog života. U
ovom periodu kao osnovni oblik organizovanja privrede egzistiralo jedržavno socijalističko
preduzeće, čiji je osnovni zadatak bio izvršenje određenihodluka i planskih zadataka,
utvrđenih od nadležnih državnih organa.
Organizovanje privrede u periodu samoupravnog razvoja (1950-1971)?
Uvođenjem radničkog samoupravljanja, 1950. godine, započinje proces izgradnje
socijalističkog samoupravnog preduzeća. Smanjuje se uticaj države i državnih organa i
proširuje nadležnost privrednih organizacija.
Period „dogovorne ekonomije“ i organizovanost privrede (1971-1988)?
Usvajanjem Ustavnih amandmana 1971. godine počinje izgradnja sistema samoupravnog
udruženog rada u Jugoslaviji. Taj proces je nastavljen kasnije donošenjem novog Ustava,
1974. godine i usvajanjem, dve godine kasnije, Zakona o udruženom radu.
Oblici preduzeća prema Zakonu o preduzećima iz 1988. godine?
Krajem 1988. godine pristupa se reformama privrednog i političkog sistema i traženja izlaska
iz postojeće krize. Izmenjeno je više od jedne trećine Ustava i usvojeno više sistemskih
zakona. Suština ovih promena ogleda se u napuštanju sistema “dogovorne ekonomije” i
prelazak na tržišni način privređivanja.
Preduzeća u društvenoj svojini?
Preduzeća u društvenoj svojini posluju društvenim sredstvima. Mogu biti organizovana kao:
društvena preduzeća, javna preduzeća, deonička društva i društva sa ograničenom
odgovornošću.
Preduzeća u zadružnoj svojini?
Preduzeća u zadružnoj svojini posluju sredstvima zadrugara tj. sredstvima u zadružnoj
svojini. Posebni oblici preduzeća u ovoj oblasti su: deonička društva, društva sa ograničenom
odgovornošću, komanditna društva i društva sa neograničenom solidarnom odgovornošću.
Preduzeća u mešovitoj svojini?
Radi se o preduzeću gde su uložena sredstva iz najmanje dva svojinska oblika i to: društvena
sredstva, zadružna sredstva, sredstva u svojini domaćih fizičkih i građansko-pravnih lica i
stranih lica. U zavisnosti od vrste i porekla sredstava, osnivači mešovitih preduzeća mogu biti
domaća i strana pravna ili fizička lica.
Karakteristike privrednih društva kao oblika organizovanja preduzeća?
Privredno društvo može da se organizuje kao društvo lica i društvo kapitala (kompanija,
korporacija).
Osnovne poslovne funkcije u preduzeću?
Svako preduzeće ima odgovrajuće poslovne (operativne ili izvršne) funkcije. Vrsta, broj i
način organizovanja tih funkcija zavise od karakteristika i vrste delatnosti preduzeća, od
obima njihovog poslovanja i dr.
Pojam proizvodnje?
Funkcija proizvodnje ima za cilj da obezbedi izršavanje zadatka organizacije u proizvodnoj
fazi ciklusa reprodukcije. Ti zadaci su deo ukupnog zadatka organizacije preduzeća, a poslovi
ili aktivnosti kojima se oni obavljaju čine sadržinu proizbodne funkcije.
Priprema proizvodnje?
Poslovi (aktivnosti) pripreme proizvodnje obuhvataju sve mere tehničke i organizacione
prirode čiji je cilj stvaranje povoljnih uslova za normalan tok procesa proizvodnje. Ovi
poslovi se mogu svrstati u sledeće grupe i to:
1. Tehnička priprema;
2. Operativna priprema i
3. Priprema radnih mesta.
Tehnička kontrola proizvodnje?
Tehnička kontrola je posebna služba u preduzeću, čiji je zadatak da utvrdi da li nabavljeni
materijal, proizvodni postupak, proizvodni delovi, sklopovi, ili proizvodi odgovaraju opštim
tehničkim standardima ili propisima, odnosno ugovorenim tehničkim kvalitetima. Ukupna
problematika tehničke kontrole proizvodnje se svodi na:
1. Utvrđivanje domena rada službe tehničke kontrole;
2. Izbor kontrolnih metoda i
3. Organizovanje (organizaciju) službe tehničke kontrole.
Funkcija planiranja?
Proces planiranja u preduzeću obuhvata poslove utvrđivanja ciljeva tekućeg poslovanja i
razvoja, zatim predviđanja i definisanja budućih zadataka, kao i sagledavanja uslova u kojima
treba da se izvršavaju ti zadaci i ostvaruju postavljeni ciljevi.
Značaj planiranja kao poslovne funkcije u preduzeću?
Za efikasno usmeravanje posovanja preduzeća proces planiranja primenjuje metode: analize
prošlosti, ocene sadašnjosti i predviđanja budućnosti. Na taj način, proces planiranja
obuhvata i problematiku izvršenja, jer se odlučivanje o ciljevima zasniva na ostvarenjima u
prošlosti, a provera planiranih ciljeva izvodi se na osnovu saznanja o njihovoj realizaciji.
Pojam marketinga?
Marketing je u savremenim preduzećima poslovna koncepcija i politika tržišne orijentacije u
poslovanju. On usmerava ukupnu poslovnu politiku na što potpunije i efikasnije
zadovoljenje: interesa makroekonomije, uz optimalno zadovoljenje interesa opstanka i
razvoja mezoekonomije, odnosno preduzeća.
Delokrug rada nabavne službe?
U delokrug nabavke spada nabavka svih vrsta materijala, kao i delova za zamenu i
održavanje sredstava za rad. Tu spadaju i svi oni pripremni i završni poslovi kojima treba
obezbediti pravilno i blagovremeno ostvarenje zadataka nabavke.
Organizacija prodajne službe?
Organizacija sistema prodaje razlikuje direktnu i indirektnu prodaju. Prva predstavlja
direktnu prodaju kupcima, a druga prodaju veletrgovini, koja vrši dalju prodaju (preprodaju)
robe kupcima, odnosno potrošačima.
Finansijsko- računovodstvena funkcija?
Poslovi u okviru finansijske funkcije su složeni poslovi, a njihova složenost pro izilazi iz
mnogobrojnosti njenih zadataka, koji treba da obezbede: robno novčanu razmenu, finansijska
sredstva i njihovu cirkulaciju, te evidenciju finansijskih efekata.
Mesto i uloga finansijske službe u preduzeću?
Zadaci finansijske funkcije su: obezbeđenje finansijskih sredstava radi celokupnog
poslovanja organizacije, odnosno svih ulaza u sistem i izlaza iz sistema, svih transformacija
materije i energije, svih procesa i pojava koje imaju finansijski izraz i finansijski efekat.
Proizvodnja kao osnovna faza društvene reprodukcije?
Proizvodnja se obično definiše kao ‚‚proces prisvajanja, prerade i oblikovanja, predmeta
prirode koji vrši čovek da bi obezbedio materijalne uslove života i na taj način zadovoljio
potrebe pojedinaca, društvenih grupa i širih zajednica.‚‚
Raspodela kao faza društvene reprodukcije?
U njoj se vrši raspodela rezultata društvene proizvodnje na pojedince, odnosno socijalne
grupacije u društvu. Raspodela izražava istorijski određene odnose proizvodnje.
Razmena kao faza društvene reprodukcije?
Razmena je vitalan segment procesa reprodukcije. Ona povezuje proizvodnju, uključujući i
raspodelu, s jedne strane, i potrošnju s druge strane. Putem razmene kupci dobijaju sredstva
za potrošnju, a proizvođači sredstva za ponovnu proizvodnju.
Potrošnja kao faza društvene reprodukcije?
Fazom potrošnje okončava se ciklus reprodukcije. U njoj se troše materijalna dobra
proizvedena u prvoj fazi – proizvodnji.
Šta se podrazumeva pod angažovanjem sredstava?
Pod angažovanjem sredstava se podrazumeva blokiranje sredstava u određene namene u cilju
normalnog odvijanje procesa reprodukcije i ostvarenja planiranih ciljeva.
Angažovana sredstva u predmete rada?
Angažovanje sredstava u predmete rada može da se posmatra u užem i širem smislu. Prvi
oblik se odnosi na novčana sredstva koja su korišćena za kupovinu sirovina, repromaterijala,
energenata i drugih elemenata predmeta rada potrebnih za organizovanje proizvodnog
procesa. Drugi oblik, pored ulaganja u prethodne namene, obuhvata i sve troškove predmeta
rada sadržanih u nedovršenoj proizvodnji i zalihama gotovih proizvoda.
Angažovanje sredstava u sredstvima za rad?
Novčana sredstva upotrebljena za kupovinu uređaja, postrojenja, transportnih sredstava i
drugih oruđa imaju karakter angažovanja sredstava u sredstvima za rad.
Sredstva angažovanja u radnoj snazi?
Sredstva angažovana u radnoj snazi predstavljaju isplate radnicima u vidu zarada za izvršeni
rad. Pri tome pod zaradama se podrazumevaju neto isplate i sve obaveze koje iz toga
proističu.
Trošenje sredstava u reprodukciji?
U procesu reprodukcije sredstva se angažuju radi trošenja. To je u ostalom, osnovni cilj i
motiv angažovanja, s obzirom da se tek trošenjem elemenata angažovanja u proizvodnji
stvaraju materijalna dobra prilagođena društvenim potrebama.
Trošenje predmeta rada?
Predmeti rada se troše odjednom i celokupnu utrošenu vrednost prenose na nov proizvod.
Trošenje sredstava za rad?
Sredstva za rad se troše postepeno, tokom veka trajanja, i samo utrošenu vrednost, kao deo
celokupne vrednosti, uključuju u vrednost novostvorenog dobra.
Trošenje radne snage?
Radna snaga je aktivni učesnik proizvodnje. Ona pomoću sredstva za rad deluje na predmete
rada, stvarajući time materijalna dobra, odnosno odgovarajućeupotrebne vrednosti.
Trošenjem radne snage stvara se nova vrednost.
Povezanost angažovanja, trošenja i reprodukovanja sredstava?
U okviru angažovanja, sredstva se blokiraju u osnovne elemente proizvodnje. Njihovim
trošenjem u tehnološkoj fazi stvaraju se upotrebne vrednosti, čijom pridajom se obezbeđuje
reprodukovanje ranije uloženih, tj. angažovanih sredstava.
Fizičko i finansijsko reprodukovanje predmeta rada?
U proizvodnji, predmeti rada se troše u celosti i svu svoju utrošenu vrednost prenose na
vrednost novoproizvedenih dobara. Njihovom prodajom najpre se vrši finansijsko
reprodukovanje, kroz novčanu naknadu utrošene vrednosti predmeta rada, a zatim i fizičkom
kupovinom elemenata predmeta rada za novi ciklus reprodukcije.
