МАТУРСКИ РАД
Предмет:
Систем обезбеђења
Тема:
Контрола и надзор у систему безбедности Републике Србије
~ 2 ~
Садржај
УВОД – ТАЈНОСТ, ЈАВНОСТ И СЛУЖБЕ
БЕЗБЕДНОСТИ...................................................................................................................................3
1. ОРАГАНИЗАЦИЈА И ПРАВНИ СТАТУС СЛУЖБЕ БЕЗБЕДНОСТИ У СРПСКОМ
ПРАВНОМСИСТЕМУ................................................................................................................5
2. КОНТОЛА УПРАВЕ...................................................................................................................11
3. КОНТРОЛА СЛУЖБИ БЕЗБЕДНОСТИ ОД СТРАНЕ
НЕЗАВИСНИХ КОНТРОЛНИХ ТЕЛА....................................................................................16
ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА...........................................................................................................34
~ 4 ~
Питање безбедности и контроле организационих облика који су кључни за ову област је
осетљиво питање, јер обухвата два, на први поглед „непомирљива” појма, о којима је претходно
већ било речи: „јавност” и „тајност”.
Тајност и данас представља једно од главних начела рада служби безбедности. Међутим, како
је основни задатак служби безбедности да се старају о безбедности демократског поретка, у
коме јавност државних институција јесте главни формални принцип, од служби безбедности ипак
се очекује одређени степен транспарентности рада. У том смислу, веома је важно одредити праву
меру јавности и тајности. Свака земља конкретан однос између ова два принципа одређује у
зависноти од тога са којим се безбедносним изазовима, ризицима и претњама суочава. Ипак,
данас постоје општепризнати стандарди и решења која свака држава мора да испуњава ако жели
да буде демократска. У складу са њима, службе безбедности имају дужност да у складу са
осетљивом природом своје улоге, обезбеде и поштовање начела јавности и омогуће слободан
приступ информацијама које се налазе у њиховом поседу.
За разумевање система контроле служби безбедности од кључног је значаја утврдити њихов
правни положај и статус у националним правним системима. Од правног положаја служби
безбедности зависе и „општи” и „посебни” механизми контроле који се над њима врше.
~ 5 ~
1. ОРАГАНИЗАЦИЈА И ПРАВНИ СТАТУС СЛУЖБЕ
БЕЗБЕДНОСТИ У СРПСКОМ ПРАВНОМ
СИСТЕМУ
1.1 Правни оквир служби државне безбедности
Области служби безбедности данас уређује више закона. Свакако да је најзначајнији
Закон о
основама уређења служби безбедности Републике Србије
. Овај закон уређује основе
безбедносно - обавештајног система Републике Србије, усмеравање и усклађивање рада служби
безбедности и надзор над њиховим радом. Законом је предвиђено постојање три безбедносно-
обавештајне службе, односно служби безбедности: Безбедносно-информативна агенција
(БИА) као посебна организација, Војнобезбедносна агенција (ВБА) и Војнообавештајна
агенција (ВОА), као органи управе у саставу Министарства одбране. Законом о државној
управи, утврђено је да послове државне управе обављају министарства, органи управе у саставу
министарства и посебне организације. Према томе, БИА, ВБА и ВОА су органи државне
управе који обављају специфи чне послове државне управе ауторитативног карактера, који су као
такви одређени законом. Положај служби је од кључног значаја за разумевање општег оквира
система контроле. Службе безбедности делују на основу и у оквиру Устава, закона, других
прописа и општих аката, стратегије националне безбедности, стратегије одбране и утврђене
безбедносно обавештајне политике Републике Србије.
Закон о основама уређења служби безбедности Републике Србије забрањује оснивање и рад
других служби безбедности мимо одредаба овог закона. Међутим, овај закон не помиње службе
које постоје при Министарству спољних послова: Службу за истраживање и документацију
(СИД) и Службу безбедности, које су постојале на основу ранијег Закона о службама безбедности
СРЈ (2002). Такође, оне се не помињу ни у Закону о спољним пословима. Према неким
мишљенима, из тога даље произилази да је њихово даље постојање без законског
основа, односно да су оне укинуте доношењем новог закона, али остаје нејасно због чега
у Закону о основама уређења служби безбедности Републике Србије није изричито утврђено
када оне престају са радом, нити је њиме прописано шта ће бити са запосленима, опремом,
документима и архивама које су биле у поседу тих служби, а што се уобичајено чини у случају
укидања државних институција.
Прегледом унутрашње организационе структуре Министарства спољних послова, једна од
унутрашњих организационих јединица МСП-а која се налази под контролом генералног секретара
је одељење за безбедност, док се СИД, односно Служба за истраживање и документацију,
у овој организационој структури више не помиње. Један део послова некадашњег СИД-а, преузело
је Одељење за аналитику и подршку спољно - политичком планирању.
~ 7 ~
прописа донетих у складу са законом. Одлуку о примени мера и метода овог члана доноси
директор Агенције или лице које он овласти. У обављању послова из свог делокруга, припадници
Агенције овлашћени су да од државних и других органа, правних и фи зичких лица траже и добију
обавештења, податке и стручну помоћ од значаја за разјашњавање чињеница везаних за
обављање послова из делокруга Агенције. На пружање помоћи, давање обавештења и података
нико не може бити принуђен, а ускраћивање или одбијање помоћи, давања обавештења
или података мора бити засновано на законом утврђеним разлозима. О пословима из своје
надлежности Агенција обрађује, чува и користи прикупљене информације и документацију, о
чему води одговарајуће евиденције и обезбеђује заштиту њихове тајности. Начин евидентирања,
обраде, чувања, коришћења, заштите и достављања другим надлежним државним органима
информација и докумената утврђује Влада. Припадници Агенције распоређени у посебне
организационе јединице у откривању, праћењу, документовању, спречавању, сузбијању и
пресецању делатности организација и лица усмерених на вршење организованог криминала и
кривичних дела са елементом иностраности, унутрашњег и међународног тероризма и најтежих
облика кривичних дела против човечности и међународног права и против Уставом утврђеног
поретка и безбедности Републике примењују овлашћења утврђена законом и другим прописима
које примењују овлашћена службена лица и радници на одређеним дужностима министарства
надлежног за унутрашње послове, у складу са прописима о унутрашњим пословима.
1.3 Војнобезбедносна и Војнообавештајна служба
1.3.1 Статус Војнобезбедносне и Војнообавештајне службе
Закон о Војнообавештајној и Војнобезбедносној агенцији (2009) задржао је ранију
организациону структуру војнобезбедносно-обавештајног система. Тако и даље постоје две
„војне” агенције. Тиме је у Србији напуштена идеја о обједињавању функција ВОА и ВБА и
формирању јединствене агенције, што је у Стратегијском прегледу одбране из 2007. године било
предвиђено да ће се десити у периоду од 2008. до 2010. године. Идеја о њиховом обједињавању
била је присутна у стручној јавности дужи низ година, а многе владе постсоцијалистичких држава
примењивале су је и као универзални рецепт приликом реорганизације служби безбедности. Тако
је на пример формирана словеначка СОВА (Словенска обавешчеавално-варностна агенција,
хрватска СОА (Сигурносно-обавештајна агенција и ВСОА (Војно сигурносна-обавештајна
агенција) итд.
Закон о Војнообавештајној и Војнобезбедносној агенцији садржи читав низ заједничких
одредаба које се односе на обе агенције. Најпре, закон уређује да ВБА и ВОА јесу органи
управе у саставу Министарства одбране који обављају безбедносно-обавештајне послове од
значаја за одбрану, те да су део јединственог безбедносно-обавештајног ситема Републике
Србије. Обе агенције су самосталне у обављању послова из своје надлежности, међусобно
сарађују и размењују податке са надлежним органима, организацијама, службама и телима
Републике Србије, као и са службама безбедности других држава и међународних организација
у складу са Уставом, законом, другим прописима и општим актима, утврђеном безбедоносно-
