Predmet:
Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja
Tema:
Inflacija i platni bilans
Sadržaj
Uvod....................................................................................................... ...
1
Pojam i definicija platnog
bilansa...........................................................1
Metodologija sastavljanja platnog
bilansa.............................................4
Devizni
bilans............................................................................................4
Obračunski
bilans.....................................................................................5
Struktura platnog
bilansa........................................................................5
Stanje platnog
bilansa..............................................................................6
Uravnoteženje platnog
bilansa................................................................7
Inflacija .....................................................................................................
8
Vrste
inflacije............................................................................................9
1
Inflacija je čist monetarni
fenomen......................................................10
Inflacija nije čisto monetarni
fenomen.................................................11
Uloga inflacije u
ekonomiji....................................................................12
Zaključak................................................................................................
14
Literaura..................................................................................................16
http://www.besplatniseminarskiradovi.com
Uvod
Između privrednih subjekata, različitih nacionalinih privreda, odvijaju se
ekonomske transakcije u vidu izvoza, uvoza, zajmova, i kredita.
Sve te transakcije rezultiraju međunarodnim plaćanjima putem novčanih
doznaka i raznih drugih instrumenata plaćanja. Zbog toga se ukupan
( sistematski ) pregled svih ekonomskih transakcija između subjekata
( rezidenata ) jedne zemlje i ( rezidenata ) drugih zemalja, obično za godinu
dana, naziva bilans plaćanja.
Bilans plaćanja je sastavni deo sistema privrednih bilansa koji iskazuje
osnovne makroekonomske varijabile u nacionalnoj privredi kao i njihove
međusobne odnose. Platni bilans ima razuđenije oblike statističkog iskazivanja
u odnosu na račun inostranstva, koji nije jedini ni najpotpuniju prikaz
ekonomskih transakcija sa inostranstvom među društvenim računima.
2
Širi koncept
platnog bilansa obuhvata sve ekonomske transakcije
obavljene u određenom vremenu, bez obzira na trenutak efektivnog plaćanja.
Definicija platnog bilansa izvedena je iz osnovne definicije koju je
Međunarodni monetarni fond utvrdio u Priručniku bilansa plaćanja 1950
godine ( IMF, 1950 god. ). Po njoj
platni bilans jeste sistematski pregled ( u
obliku dvostranog bilansa ) svih ekonomskih transakcija, obavljenih u
određenom periodu između rezidenata neke zemlje i stalnih stanovnika
( rezidenata ) drugih zemalja.
Ova definicija je tokom vremena pretrpela određene promene koje su bile
uslovljene promenama robne, finansijske, i institucionalne strukture
međunarodnih ekonomskih odnosa.
Kada su, posle 1958 godine, mnoge nacionalne valute ponovo postale
konvertibilne, oživeli su i međunarodni tokovi privatnog kapitala. Definicija
platnog bilansa doživela je izmene u Priručniku Međunarodnog monetarnog
fonda 1961 godine ( IMF, 1961 godina ) i u dodatku Priručniku 1973 godine
( IMF 1973 godina ). Ove poslednje izmene bile su najvećim delom posledica
raspada Bretonvudskog međunarodnog monetarnog sistem i masovnog
prelaska deviznih kurseva nacionalnih valuta i sistema fiksnih u režim
fluktuirajućih ( plivajućih kurseva ).
1977. godine je objavljeno novo, četvrto izdanje Priručnika platnog bilansa (
IMF 1977 godina ) čiji se najvažniji delovi takođe publikuju u uvodnim
napomenana Godišnjaka platnog bilansa ( IMF, 1978. godina ). Ova poslednja
najnovija zvanična definicija platnog bilansa glasi :
Platni bilans je statistički
pregled za određeni period koji iskazuje
(a)
transakcije robom, uslugama i dohotkom između jedne privrede i
ostalog sveta
(b)
promene vlasništva i druge promene u monetarnom zlatu i
Specijalnim pravima vučenja koje data privreda poseduje, promene u
potraživanjima i obavezama prema ostalom svetu
(c)
jednostrane transfere i protivstavke koje su potrebne za
uravnoteženje, u računovodstvenom smislu, svih stavki po onim
pomenutim transakcijama koje se međusobno ne potiru
.
1
U platno bilansnom smislu nacionalna, privreda sastoji se od ekonomskih
subjekata čiji je centar ekonomske aktivnosti i ekonomskih interesa na njenoj
teritoriji. Rezidentima se smatraju fizička lica koja imaju stalno prebivalište u
zemlji za koju se platni bilans sastavlja. Osoblje diplomatskih misija i građani
na lečenju ili studijama u inostanstvu smatraju se nerezidentima ( u platnom
bilansu ). Iseljenici koji su konačno promenili sovje prebivalište (najčešće i
1
IMF, 1977., glava II, paragraf 16.
4
državljanstvo) takođe su nerezidenti. Zato se njihove doznake smatraju
jednostranim transferima. Migranti na privremenom radu u inostranstvu
smatraju se rezidentima privrede koju su privremeno napustili, a njihove
uštede ( doznake) se uračunavaju u društveni proizvod njihove matične zemlje.
U platnom bilansu te zemlje njihove doznake se tretiraju kao prihodi faktora
proizvodnje iz inostranstva i registruju se u bilansu robe i usluga.
Pravna lica čija je privredna aktivnost registrovana prema propisima
zemlje na njenoj teritoriji, smatraju se rezidentima. Rezidenti su i svi organi
države, odnosno društveno političkih zajednica. Agencije države u inostranstvu
smatraju se njenim rezidentima. Poslovne jedinice privrednih organizacija u
inistranstvu se smtraju rezidentima one zemlje na čijoj teritoriji obavljaju svoje
aktivnosti.
Međudržavne i međunarodne organizacije se uglavnom smatraju
rezidentima zemlje na čijoj su teritoriji locirane. Važan izuzetak predstvaljeju
međunarodne ekonomske organizacije, Ujedinjenih nacija i njenih
specijalizovanih agencija. One se smatraju rezidentima jednog imaginarnog
područija izvan nacionalne teritorije svih država. Za sve zemlje ove institucije
su nerezidenti.
Platni bilans obično iskazuje transakcije obavljene u toku jedne godine.
Nekoliko zemalja objavljuje i kvartalne podatke koji čine platni bilans. Ono što
platni bilans razlikuje od ostalih spoljnoekonomskih bilansa jeste
vremenski
momenat u kome se transakcije registruju
.
U principu bi sve transakcije trebalo da se registruju u trenutku prenošenja
prava vlasništva (nad dobrima ili finansijskim potraživanjima ).U praksi je
teško obezbediti tako prezicne informacije. Zato se robne transakcije najčešće
registruju na carinskoj granici, to jest prilikom prelaska granice, na osnovu
carinskih prijava. Ima i transakcija u kojima dolazi do promene vlasnika ali ne i
prelaska preko granice.Takve su na primer transakcije zlatom između
monetarne vlasti i ostalih domaćih rezidenata. Kada zlato, kao roba, prelazi iz
vlasništva privrde u vlasništvo emisione banke, ono ujedno stiče svojstvo
deviznih rezervi. Promene u deviznim rezervama se, naravno, registruju u
platnom bilansu.
Robne transakcije ( izvoz i uvoz ) se u principu registruju po
f.o.b.
vrednovanju,
to jest po vrednosti koja uključuje cenu robe i troškove isporuke
do nacionalne granice izvoznika. To je način vrednovanja koji omogućuje da se
troškovi međunarodnog transporta i ostalih trgovinskih usluga registruju kao
posebna stavka u platnom bilansu. Ima dosta zemalja koje nisu u stanju da svoj
uvoz pouzdano registruju franko granica inostranog isporučioca, već ga
prikazuju po
c.i.f vrednovanju,
to jest franko sopstvena granica, uključujući
5
Poslednja šema platnog bilansa po MMF, jasno razgraničava tekuće od
kapitalnih transakcija, a to su sve ostale grupe.Ova interpretacija tekućeg
računa uključuje sve transakcije koje se uzimaju u obzir pri obračunu
društvenog proizvoda. Najvažnije je da novčana masa platnog bilansa
implicitno ima jasnu analitičku usmerenost.
Devizni bilans
Devizni bilans predstavlja pregled o svim međunarodnim plaćanjima i
naplaćivanjima jedne zemlje sa inostranstvom u određenom periodu. Devizni
bilans je vrlo značajan, jer pokazuje devizni priliv i odliv iz zemlje, kao i stanje
likvidnosti zemlje prema instranstvu. Iako je devizni bilans stariji od platnog
bilansa, i pored njegovog značaja, mali broj zemalja objavljuje devizne bilanse,
a ne postoje ni međunarodno usaglašenje šema i metodologija prikazivanja
deviznog bilansa. Ovo se može objasniti time što se smatra da su devizna
kontrola i devizna ograničenja nepoželjni u sistemu međunarodnih
ekonomskih odnosa.
Devizni bilans ima punu korespodenciju sa računima novčanih tokova, dok
u privrednim bilansima za obračun društvenog proizvoda ne pruža direktne
podatke.
Devizni bilans iskazuje efektivna međunardna plaćanja. To znači da nisu
uključeni podaci o kretanju robe koja nije plaćena, odnosno naplaćena. Takođe,
izvoz i uvoz robe na kredit kao i pokloni u robi nisu obuhvaćeni ovim bilansom.
Isto tako i transakcije između privrednih subjekata u zemlji i njihovih jedinica
u inostranstvu nisu u potpunosti registrovane u deviznom bilansu.
U principu, od plaćanja po osnovu robne razmene – treba oduzeti troškove
međunarodnog prevoza i osiguranja ( u oba smera izvoz – uvoz ) i te vrednosti
preneti u stavke usluga. To se radi zbog toga što podaci o izvozu – uvozu,
najčešće nisu registrovani po jednistvenom principu vrednovanja f.o.b., nego se
registruju onako kako je efektivno plaćanje izvršeno.
Dok platni bilans mora iskazati izvoz robe u tekućem bilansu i korišćenje
odobrenog zajma u kapitalnom bilansu, ako je roba izvezena na kredit, dotle
devizni bilans, ne prikazuje sve dok se ne otpalati dati kredit u celini.
Ipak, i pored svega toga, devizni bilans može da bude siguran izvor
informacija za sastavljanje platnog bilansa.
U zemljama koje hronično pate od nestašica deviza, devizni bilans ima
posebnu vrednost jer on tačnije iskazuje priliv i odliv deviza nego platni bilans.
7
