Uvod
E-poslovanje (engl. e-business) je relativno nov pojam koji je u oko 90% slučajeva u
svetu tumačen na pogrešan način. Ljudi imaju običaj identificirati ga s online prodajom i
kupovinom, pritom zaboravljajući na njegovu najznačajniju ulogu – ulogu sredstva
komunikacije. Potrebno je zato definisati neke najznačajnije pojmove e-poslovanja.
Što je enterprise business, e-business – elektronsko poslovanje?
E- poslovanje svoj početak beleži još ranih 70-ih, a nove dimenzije dobiva ranih 90-tih –
komercijalizacijom Interneta i World Wide Web-a, te je definiran kao nov način
poslovanja: proces razmene dobara, usluga i informacija online, putem Interneta, VANs,
LANs i sl.
Brzina njegova razvoja te prepoznate beneficije e-poslovanja dovode do pojma e-conomy
ili nove ekonomije – nove ekonomske ere. Neki je još nazivaju i informacijskom erom.
Kako god je nazivali, očito je da su time pomaknute granice i pravila tradicionalnih
načina poslovanja.
U centar zbivanja sada dolaze:
1. borba za kupca – kroz brigu za njega, te sam kupac
2. informacije, te razmjena istih putem IT-a
3. tzv. knowledge worker.
Modeli poslovanja česta su tema razgovora, no što je u stvari model online poslovanja?
S obzirom na to da je e-poslovanje ipak jedna nova sfera i sasvim nova nauka, koja
literaturu menja iz dana u dan zahvaljujući svakodnevnom napretku i promenama,
definicija ima mnogo. Jedna od novijih definicija modele poslovanja određuje prema
načinu na koji e-poslovanje koristi informacijsko-komunikacijsku tehnologiju u svrhu
ostvarivanja dugoročnih partnerstava, dobrih odnosa s okolinom te pridobivanja lojalnih
kupaca, a sve s ciljem što snažnijeg prosperiteta. Ili pak: business model skup je uloga i
odnosa među potrošačima, kupcima, partnerima i dobavljačima – koji definiraju glavni
2
Uvođenje elektronskog poslovanja
Uvođenje elektronskog poslovanja mora imati u vidu trendove u sledećim oblastima:
poslovni trendovi upućuju na tesnu saradnju sa poslovnim partnerima koji su u stanju
da komuniciraju preko mreže u režimu u kojem se kupcu pružaju konzistentne i
pouzdane usluge pre, u toku i nakon prodaje, mereći sve vreme povratak investicija u
elektronsko poslovanje,
organizacioni trendovi podrazumevaju specijalizaciju pri kojoj se vrši izbor
proizvoda, formira pouzdana tržišna marka i određuje udeo na tržištu, zatim se
upravlja veštinama zaposlenih kroz mešovite timove zadužene za razvoj funkcija
virtuelnog preduzeća sa funkcijama preduzeća koje su u potpunosti vidljive
zaposlenima i kupcima i to uz stalno inoviranje znanja zaposlenih i
tehnološki trendovi elektronskog poslovanja na prvom mestu zahtevaju bezbednost
koja će omogućiti sigurne transakcije koje se ne mogu opovrgnuti, zatim standarde
zasnovane na pristupačnom jeziku koji omogućavaju efikasnu obradu transakcija u
integrisani sistem sa internim poslovnim funkcijama organizacije i sa različitim
servisima komunikacionih prenosa podataka.
Da bi se navedeni trendovi uspešno realizovali, neophodno je prethodno precizno
postaviti strategiju i na osnovu nje formirati jasan poslovni model elektronskog
poslovanja.
4
Nove vrednosti elektronske trgovine
Poslovna vrednost elektronske trgovine može se posmatrati kroz sledeće komponente:
promocijom proizvoda pomoću Web tehnologija izlazi se iz fiksnog formata papira i
omogućava kontinuirana interaktivna prezentacija prilagođena pojedinim
korisnicima,
Internet omogućava novi, neposredni kanal za prodaju bez posrednika i na novim
tržištima,
neposredna prodaja smanjuje troškove posrednika, zaposlenih, hartije i poštarine,
novi proizvodi stižu na tržište čim su spremni za njega, smanjujući vremenski ciklus
promocije na minimum,
informacijama bogato okruženje Web sajta pruža kupcima znatno bolje informisanje i
podršku,
imidž robnih marki koje se promovišu preko Interneta je znatno bolji od onih sa
klasičnom promocijom,
kompanije koje se pojavljuju na elektronskom tržištu moraju biti agilne i fleksibilne i
one sa implementacijom Internet tehnologija stiču nova znanja o mogućnostima koje
u budućnosti mogu koristiti,
elektronska trgovina omogućava stvaranje bližih veza sa kupcima jer može saznati
njegove potrebe i njima prilagoditi svoje proizvode i usluge,
informacije od kupaca mogu biti osnova za razvoj novih proizvoda i usluga i
5
sistem mora biti jednostavan za upotrebu, jer njegovi korisnici mogu lako otići na
Web sajt konkurenata,
funkcionalnost Web sajta mora biti prilagođena onome šta korisnik očekuje, a ne
razmišljanjima vlasnika sajta,
korisnik očekuje brzi odgovor od on-line servisa, što znači da obrada upita korisnika
treba da bude potpuno integrisana sa inforamacionim sistemom ili sa vrlo efikasnom
pozadinskom obradom.
Razlikujemo dve grupe faktora od značaja za prihvatanje elektronske trgovine. U prvoj
su oni koji su vezani za formiranje namere potencijalnog kupca da uopšte kupuje
elektronskim putem i u nju spadaju: lične potrebe kupca, oglašavanje i publicitet,
organizacija distribucije i atraktivnost proizvoda.
Druga grupa vezana je za izbor marke proizvoda koji bi mogao biti kupljen i nju čine:
troškovi kupca, ključne prednosti proizvoda, reputacija firme, mogućnost servisiranja,
postojanje grubih opisa proizvoda, složenost proizvoda, relativne prednosti, povoljni
prikazi, nivo standardizacije, alternative, dužina postojanja firme, buduća proširenja,
trend promene cena i broj modela izbora robe.
U SAD je razvijen projekat efikasnog odgovora potrošaču (Efficient Consumer Response
– ECR) da bi strateški reformisao principe rada prodavnica u oblasti njihovog asortimana,
razvoja i uvođenja novih proizvoda, promocije i popunjavanja proizvodima. Ovi ciljevi
su u okviru projekta ECR poduprti nizom pratećih tehnologija kao što su: upotreba
barkoda, EDI, računarski podržano naručivanje, alternativne metode distribucije idr.
Sistemi implementirani prema ovom projektu spadaju u klasu interorganizacionih sistema
i oni direktno pomažu organizacijama da ostanu konkurentne na globalnom tržištu.
7
