1
FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDUJE
Seminarski rad
Predmet: Međunarodna ekonomija i finansije
Tema: Oblici međunarodnog kretanja kapitala
Student:Knežević Vladan
2
Sadržaj
UVOD_____________________________________________3
Međunarodno kretanje kratkoročnog kapitala__________4
Kratkoročni kapital i tržište___________________________4
Kratkoročni kapital i novacano tržište___________________4
Međunarodno kretanje dugoročnog kapitala____________6
Međunarodni zajmovni kapital________________________6
Zajmovi za finansiranje izvoza________________________7
Zajmovi u svrhu ekonomske pomoći___________________8
Direktne inostrane investicije________________________9
Osnovni problemi_________________________________10
Carinska zaštita i oporezivanje stranog kapitala__________11
Način,karakteristike i problem finansiranja_____________12
ZAKLJUČAK____________________________________13
LITERATURA___________________________________14
4
2. MEÐUNARODNO KRETANJE KRATKOROČNOG
KAPITALA
Prema konceptu platnog bilansa uocava se medjunarodna ovisnost kretanja
kratkorocnog kapitala i kretanja zlata.U platnobilansnim kompenzacionim
finansiranjima ulogu zlata u sve vecoj mjeri igra kratkorocni kapital.Diferencije
izvozno-uvoznih tokova balansiraju se pravilima i odlivima kratkorocnog
kapitala.Umjesto akumuliranja i deakumuliranja zlatnih rezervi,svoju kolicinu
mjenjaju devizne rezerve.
Pored pretežno naglašenog kompenzatornog karaktera
kretanja medjunarodnog kratkorocnog kapitala, ne mogu se zanemariti ni autonomne
kratkorocne transakcije. Tu se prije svega misli na špekulativno kretanje kapitala i
kretanje koje je izazvano razlikama kamatinh stopa.
2.1. Kratkorocni kapital i novac
Osnovna filozofija «zlatnog regulisanja» neuskladenosti platnog bilansa ukazuje na to
da zemlja sa suficitom u bilansu realizira priliv zlata, što povecava kolicinu novca u
opticaju, a zemlja sa deficitom platnog bilansa preuzima kratkorocni kapital, priliv
zlata se poistovjecuje sa odlivom kratkoroocnog kapitala, a odliv zlata sa prilivom
kratkorocnog kapitala. Ostvarene devize izvoznici obicno prodaju u krajnoj
instanci
Centralnoj banci
tako da odliv kratkorocnog kapitala djeluje na povecanje
kolicine novca u opticaju. Na isti nacin, kada uvoz nadmaši izvoz, odliv zlata ce
djelovati na smanjenje kolicine novca u opticaju. Ove promjene kolicine novca u
opticaju su rezultat direktnog uticaja razlicitih vrijednosti izvozno-uvoznih tokova.
Tako suficit platnog bilanasa izaziva povecanje kolicine novca u opticaju, a deficit
smanjuje tu kolicinu. Za razliku od ovih primarnih promjena kolicine novca,
sekundarne promjene proizilaze iz odnosa kretanja kratkorocnog kapitala i
finansijskih rezervi u bankama.
2.2. Kratkorocni kapital i novcano tržište
Veza izmedju kratkorocnog kapitala i novca sugeriše da se ova dva monetarna
fenomena trebaju neodvojivo razmatrati i isto tako ukazuje na svrsishodnost njihovog
korelativnog poimanja u medjunarodnim ekonomskim odnosima. Ukoliko se
kratkorocno kretanje kapitala ne provodi posredstvom Centralne banke, ono se obicno
realizira posredstvom novcanog tržišta. Postoje dva nacina finansirana, koji
karakteriziraju vezu kratkorocnog kapitala i novcanog tržišta.
Prvi se odnosi na finansiranje spoljnoekonomskih transakcija špekulativnim
kapitalom, a drugi na direktno finansiranje od strane samih spolnotrgovinskih aktera.
Prva mogucnost finansiranja izvoznih poslova posredstvom novcnanog tržišta ovisi o
