VISOKA STRUKOVNA ŠKOLA ZA PREDUZETNIŠTVO
MENADŽMENT BEZBEDNOSTI
SEMINARSKI RAD
Predmet : Makroekonomija
Tema: Kretanje najamnine, inflacija i (ne)
zaposlenost
Predmetni profesor : Student :
Dr.
Svetlana Tasić
Beograd, 2015
SADRZAJ
Uvod………………………………………….....................1
Inflacija……………………………………....................…2
Inflacija je cist monetarni fenomen………...…....4
Inflacija nije cist monetarni fenomen…....……..5
Nezaposlenost……………………………….................6
- uzori nezaposlenosti………………..........………...8
Najamnina kao oblik placanja radne snage……9
- visina najamnine…………………………............….10
- nominalna i realna primanja radnika………....11
Zakljucak…………………….....................................12
Uvod
Makroekonomija kao zasebna ekonomska nauka ima veliki opseg izucavanja.Kako ekonomskih, tako i
neekonomskih, svih eksternih i internih faktora kiji imaju uticaj na ekonomsku stabilnost privrede, a samim tim
podsticu adekvatno funkcionisanje privrede automatski se povecava stabilnost i same drzave sa svim njenim
elementima. Za normalno funkcionisanje svega u drzavi potrebno je da drzava cvrsto i stabilno stoji na svojim
nogama, a to su dobro vodjena ekonomska politika i jaka privreda.
Problem nezaposlenosti, inflacije i kretanje najamnina samo su jedni od mnogobrojnih za cije je sprecavanje ili
prevenciju zaduzena makroekonomija i makroekonomska politika drzave.
Ovaj rad ce podrobno objasniti i obraditi probleme na temu ”Kretanje najamnine, inflacije i (ne) zaposlenosti.”
ekonomske politike da reducira stopu inflaciju, mogu istovremeno voditi daljoj redukciji stope privrednog rasta
posebno u kratkom roku.
Kada privredu jedne zemlje opterecuje relativno visoka inflacija, proizvode koje izvozi bice skuplji i zbog toga
manje konkurente na svetskom trzistu. A proizvodi koji se uvode bice znatno jeftiniji nego isti domaci proizvodi.
Posledica je ocigledna, izvoz ce da opada, a uvoz da raste obaveze placanja u inostranstvu uvezenih roba u vecoj
su potraznje za naplatu od inostranstva izvezenih roba. Zbog toga ce se bilans placanja, ili platni bilans zemlje
pogorsavati.
Ipak, ukoliko je stopa inflacije jednocifrena, troskovi inflacije mogu biti relativno mali. Medjutim, ako inflacije
izmakne kontroli i razvije se u hiper inflaciju, ili cak mega inflaciju same osnove privrede se dovode u pitanje.
Preduzeca neprestano povecavaju cene svojih proizvoda i usluga u nastojanju da pokriju extremno brz rast
troskova, zaposleni traze ogroman rast plata da bi pokrili astronomski rast troskova zivota. Opsta praksa cena i
plata odvija se kroz stalno rastucu inflacionu spiralu. Niko vise ne zeli da stedi novac, svi nastoje da ga sto pre
potrose, s obzirom dam u kupovna stopa stalno opada. Sto vise, svi nastoje da novac sasvim iskljuce iz upotrebe
prelazeci na tramp.
Inflacija je cist monetarni
fenomen
Po shvatnju koje zastupaju monetornosti inflacija je cist monetarni fenomen. Najpoznatiji zastupnik ove teorije je
dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Milton Fridman. Privredni subjekti zele da drze odredjen kolicinu novca
zbog njegove kupovne snage, odnosno zbog mogucnosti da njime kupe odgovarajucu kolicinu robe. Zbog toga
potraznja za novcem jeste potraznja za relnim novcem, jer niko ne pati od novcane iluzije da sto vise ima novca
ujedno ima i vece bogatstvo. Samo ako veca masa novcanica omogucava kupovinu vece mase roba, onda se
zaista radi o vecem novcanom bogatstvu. Realni dohodak odredjuje velicinu robnih transakcija, pa veca kolicina
robnih kupoprodaja nuzno zahteva vecu masu novca. Kamatna stopa jeste mera oportunitnetnog troska drzanja
novca. Ako je kamatna stopa veca, raste propustena dobit sto se novac drzi kod sebe, a ne u banci i to smanjuje
spremnost privrednih subjekata da drze realnu masu novca.
Na trzistu novca ponuda realnog novca M1/P mora biti jednaka njegovoj traznji koju obelezavamo sa L ( y, r )
Ponuda realnog novca = Teznja za realnim novcem M1/P = L ( u, r )
Kamatna stopa se uvek tako prilagodjava da omogucava uspostavljanje ove jednakosti. Sta se sada desava ako se
iznenada poveca masa novca koju narodna banka pusta u opticaj? Znamo da se na kratak rok cene i normalne
plate sporo prilagodjavaju. Zato dolazi, najpre do pada kamatne stope i do porasta investicija i potrosnje po tom
osnovu. Zato potrosnja za robom na trzistu radi kupovine vise nego sto je ima. Nakon porasta cena smanjuju se
realne plate. Radnici mogu realno da kupe manje robe nego pre. Zato traze reviziju ugovora o platama. Preduzeca
im izlaze u susret jer inace ostvaruju veci profit zbog vecih cena. Medjutim na prelasku iz srednjeg u drugi rok rast
