BLUETOOTH
Bluetooth je tehnologija pomocu koje se vrsi bezicni prenos podataka izmedju uredjaja koji posjeduju
istu tehnologiju. Bluetooth je tehnologija koja omogucava komunikaciju između PDA (personal digital
assistent) uređaja, mobilnih telefona, lap-top računara, PC računara, digitalnih foto aparata i kamera
itd. BlueTooth uređaj emituje ultra-ljubičaste zrake do drugog BlueTooth uređaja i tako se odvija
komunikacija koja je izvodljiva na dva načina, chat i WiFi.
BlueTooth uređaj emituje ultra-ljubičaste zrake do drugog BlueTooth uređaja i tako se odvija
komunikacija koja je izvodljiva na dva načina, chat i WiFi.
BlueTooth je bežični standard pre svega namenjen nisikopotrošnim uređajima, sa kratkim dometom
(od 10cm - a do 100m - a) i koji u sebi obavezno sadrže primopredajnik.
BlueTooth omogućava komunikaciju ovih uređaja ,ako su u dometu (maksimum je 100m-a), čak iako
nisu u istoj prostoriji. Nemaju svi uređaji isti domet, on zavisi od klase u koju uređaj spada.
Danas kad je Bluetooth već postao standard za umrežavanje na malim daljenostima,
mogućnosti Bluetooth tehnologije su razne i teško ih je nabrojati – od originalne zamisli, povezivanje
bežične slušalice sa mobilnim telefonom, preko upravljanja kompjutera uz pomoć mobilnog telefona i
razmena podataka između dva mobilna telefona, pa do nalaženja partnera (toothing), kontrole
zamrzivača i mikrotalasne rerne, kao i „bežičnog“ pisanja sa Bluetooth olovkom.
1. Istorijat razvoja bluetooth-a
Bluetooth je tehnologija koja je dobila ime po Danskom kralju, Harold-u Bluetooth Gormson-u.,
Harold Plavozubi ujedinio je zaraćena plemena Švedske, Norveške i Danske, pa je zato i odlučeno da
tehnologija dobije i ime po njemu – tehnologija koja će ljude i razne uređaje ujediniti u jedinstvenu
mrežu. Logo Bluetooth tehnologije sastoji se od kombinacije slova „H“ i „B“ runskog alfabeta
(početna slova imena i prezimena danskog kralja).
Ideja iz koje je potekao Bluetooth, rođena je 1994. godine kada je Ericsson Mobile Communications
odlučio da ispita mogućnosti povezivanja mobilnih telefona sa njihovim dodacima preko jeftine radio
veze sa malom potrošnjom struje. Ideja je bila da se u svaki uredjaj ugradi mali radio i na taj način iz
upotrebe izbace kablovi.
Ovaj standard je prvo razvijan od strane firme Ericsson a kasnije je završen i izdat od strane Bluetooth
Special Interest Group (SIG). Ona je formirana od vise firmi : Sony Ericsson, IBM, Intel, Toshiba i
Nokia, mada su se kasnije priključile i druge kompanije.IEEE 802.15 je radna grupa koja pripada IEEE
802(specijalizovana za razvoj bežičnih PAN mreža) koja se deli u 4 grupe i grupa jedan(IEEE 802.15.1)
je odgovorna za BlueTooth stadard.
Godinu dana kasnije, pravi potencijal te ideje je počeo da se kristališe. Glavna istraživanja obavljana
su u Ericsson-ovim laboratorijama u Lundu, Švedska od strane dr Sven Mattissona i dr Jaap
Haartsena, koji se danas i smatraju za „roditelje“ Bluetooth tehnologije. Ericsson je pre usvajanja
imena Bluetooth tehnologiju nazivao „Multi-Communicator Link“ (MC Link). Originalna zamisao bila
je da se poveže bežična slušalica sa mobilnim telefonom, a to što su otkrili da na isti način mogu da
povežu većinu elektronskih uređaja, bila je, po njihovim rečima – srećna slučajnost.
Početkom 1997. godine Ericsson uradio je nešto sasvim neočekivano – odlučio je da
tehnologiju ne naplaćauju, i svim zaintresovanim kompanija dao besplatne licence, jer je to bio
najbolji način da tehnologija postane globalni standard. Ericsson je započeo razgovore sa
kompanijama iz različitih sfera proizvodnje elektronske opreme (Nokia – mobilni telefoni, IBM i
Toshiba – prenosni kompjuteri i Intel – čipovi za digitalnu obradu signala) sa ciljem da se osnuje
konzorcijum koji će dalje razvijati i promovisati tehnologiju.
Bluetooth tehnologija javnosti je zvanično predstavljena 20. maja 1998. godine kada
je pet kompanija, Ericsson, IBM, Intel, Nokia i Toshiba, održalo simultanu konferenciju za štampu u
Londonu, Tokiju i San Hozeu, na kojoj je objavljeno da su se pet kompanija udružile ne bi li razvile
besplatnu tehnologiju, otvorene specifikacije za bežično umrežavanje, i da se organizacija koja stoji
iza toga, zove Special Intrests Group.
2. Osnove bluetooth tehnologije
Bluetooth je tehnologija koja koristi radio talase za uspostavljanje point-to-point i point-to-multipoint
transfere glasa i podataka u radijusu od 10 metara. Kada se dva ili više Bluetooth uređaja spoje,
kreira se tzv. piconet. Svaki piconet može da sadrži do 8 različitih uređaja (jedan master i sedam slave
uređaja), a više piconeta (najviše 10, odnosno ukupno 80 uređaja) može biti spojeno u scatternet.
Slika br. 1
Topologija piconet-a. Jedan master i do sedam slave uređaja, ali samo tri u isto vreme
mogu raditi u fullduplex režimu
