1. UVOD
„
Planiranje je menanadžerska funkcija kojom se bira efikasan pravac akcija za
pribavljanje, alokaciju, korišćenje i zamenu resursa preduzeća
“.
Planiranje za preduzeće predstavlja proces utvrđivanja ciljeva i iznalaženje
načina da se oni ostvare. Ukoliko nema planiranja, menadžeri ne mogu pouzdano da
rukovode, niti da očekuju da će ih drugi pratiti.
Planiranje predstavlja osnovu za obavljanje drugih menadžerskoh aktivnosti -
organizovanja, zapošljavanja, vođenja i kontrolisanja - koje zavise od izrađenih planova.
Planiranje može biti
formalno i neformalo
. Pri
neformalnom
planiranju ništa
nije zapisano, ono je opšte i nedostaje mu kontinuitet.
Prilikom
formalnog
planiranja definišu se specifični ciljevi koji mogu da
pokrivaju period i do nekoliko godina. Ovakvi ciljevi su dati u pisanom obliku
2. POJAM PLANIRANJA
Planiranje predstavlja filosofiju ponašanja neke organizacije koja se bazira na
potrebi za sistematičnim i kontinualnim razmišljanjem o budućnosti pre neposrednog
reagovanja.
Planiranje predstavlja formulisanje ciljeva i načina njihovog prilagođavanja, koje
je koordinirano sa stvaranjem i prilagođavanjem organizacione strukture, stila vođenja i
modela kontrole. Planiranje pomiruje dve stvari, teoriju i praksu, misao i delovanje.
Rezultat procesa planiranja su planske odluke.
Planiranje je neophodno uvek kada je uspeh preduzeća zavistan od skupa
povezanih odluka koje su međusobno korelativne i međusobno uslovljene, i ne mogu se
stihijski donositi i bez međusobne koordinacije jednih i drugih
Planiranje pre svega podrazumeva naučno predviđanje budućeg poslovanja nekog
subjekta.
3. ULOGA PLANIRANJA
Uloga planiranja sastoji se iz toga što je ono specifična komponenta tri osnovne
funkcije :
funkcije upravljanja,
funkcije rukovođenja,
izvršne funkcije.
koje doprinose efikasnijem funkcionisanju a time i boljem funkcionisanju neke
organizacije kao društvene jedinice.
4. PLAN KAO SREDSTVO KONTROLE
Na osnovu relativnih odstupanja stvarnih radnih efekata od planiranih proizilaze
zaključci o uspehu rada kolektivnih ili individualnih subjekata poslovne delatnosti
poslovnog subjekta u određenom periodu.
5. CILJEVI PLANIRANJA
Ciljevi planiranja mogli bi se formulisati na sledeći način:
utvrđivanje optimalne proizvodne odnosno poslovne orjentacije,
iznalaženje optimalnih veličina pojedinih elementata reprodukcije,
odkrivanje, obuhvatanje planom i ukazivanje organima upravljanja i rukovođenja na
sve one interne i eksterne, prirodne, tehničke, društvene i subjektivne faktore i
pružanje planom što potpunije i jasnije slike o uslovima i očekivanim rezultatima
poslovanja u planskom periodu.
6. PLANIRANJE I ODLUČIVANJE
Planiranje je skup aktivnosti koje dovode do odgovarajućih odluka. Planiranje je
priprema odluka, a odlučivanje je donošenje odluka.
Donošenje odluka predstavlja završni proces.
Donošenje odluka predstavlja proces indentifikovanja alternativa i izbora
definitivnog kursa akcija kako bi se rešili konkretni problemi . Odluke se donose više
puta u procesu planiranja.
Kako bi odluke bile preglednije, moramo ih klasifikovati. U tom procesu
poznajemo dva kriterijuma :
Prvi kriterijum – nivo predvidivosti odluke /
se deli na
programirane i
neprogramirane
.
Drugi kriterijum – karakter statističke sredine u kojoj se odluke donose.
Programirane odluke –
se odnose na rutinske probleme koji se ponavljaju, a one
se formulišu u skladu sa određenim običajima, pravilima, postupkom u toj oblasti
problematike
Neprogrmirane odluke –
se odnose na situacije koje karakterišu nepredvidivi,i
bitni problemi.
Odluka u uslovima izvesnost donosi se na bazi
ekstremne vrednosti
ishoda.
Odluka u uslovima rizika donosi se na bazi
matematičkog očekivanja,
u uslovima
neizvesnosti donosi se na bazi kriterijuma odlučivanja.
1) Racionalan metod donošenja odluka-
mora biti u skladu sa racionalnim modelom
rešavanja problema.
2
