1
Sadržaj
Uvod
……………………………….………………………………….3
Karakteristike akcija
…….……………………………………….…4
Akcijski kapital
…………………..…………………………………..6
Vrste i klase akcija
…………………………………………………..7
Cijena akcija
.......................................................................................8
Literatura
………………………………………………………….10
2
Uvod
Razvoj akcionarstva počeo je veoma spontano, razvojem tržišta, tako da su prve
emisije „akcija“ nastale polovinom XVI vijeka. Do tada su skupe trgovačke ekspedicije bile
rezervisane samo za one imućne. Oni koji nisu imali dovoljno novca, umjesto uzimanja
kredita, emitovali su potvrde (preteče akcija) i tako prikupljali sredstva za sprovođenje skupih
putovanja. Tako su kupci „potvrda“, preteče današnjih akcionara, postali i vlasnici robe koja
treba da bude predmet trgovanja. Vlasnicima „akcija“ je ostalo da se nadaju očekujući dobar
poslovni rezultat i tako ostvaren lični dobitak.
Smatra se da je prva firma koja je na ovaj način finsirala svoja putovanja, firma
londonskog trgovaca Sebastijana Kaboa „Muscovy Company“ davne 1553 godine. Zbog
rizičnosti poduhvata, Kabo je, umesto kreditnog zaduženja, odlučio da emituje akcije
pojedinačne vrednosti od 25 funti i na taj način sakupi 6000 funti koje su bile potrebne za
realizaciju ekspedicije kojom je želio da pronađe sjeverni morski put za Kinu. Sreća za
akcionare, koji su na samom početku bili osuđeni na gubitak jer ne postoji sjeverni morski put
za Kinu, jeste što je Kabo nekako došao u kontakt sa Rusima i umjesto trgovačkog sporazuma
sa Kinom, potpisao sa ruskim carom Ivanom Groznim.
Druga trgovačka firma, mnogo veća i poznatija, koja je na ovaj način finansirala svoje
pomorske ekspedicije bila je „The East Indian Company“. Ona je za 17 godina poslovanja
emitovala akcije u vrijednosti od 1.6 miliona funti. Prekookeanska trgovina se toliko razvila
da su vlasnici akcija ostvarivali profit i do 40% godišnje. Karakteristično za obje firme je to
što su vlasnici njihovih akcija bili u mogućnosti da ih prodaju mnogo prije povratka
ekspedicije.
Do širenja akcionarstva dolazi u drugoj polovini XVIII veka, posredstvom industrujske
revolucije, kada su posredstvom akcija prikupljen neophodna sredstva za osnivanje prvih
preduzeća u industriji, što je bila inicijalna kapisla i za druge grane – saobraćaj, rudarstvo,
finansije.
Jedan od osnovnih razloga začetka akcionarstva, odnosno emitovanja akcija, jeste
prikupljanje manjih suma kapitala koje su se nalazile u više ruku, kako bi se ta sredstva
koncentrisala radi finansiranja skupih projekata. Drugi razlog je što se akcijama premošćava
vremenski period od ulaganja do profitiranja, odnosno, mogućnost dalje prodaje akcija.
Glavna karakteristika akcija je u tome što kupovinom kupujem i udio u vlasništvu firme sa
svim rizicima i benefitima ali bez naše direktne odgovornosti. Takođe akcionari nikako ne
mogu izgubiti više od onoga što su uložili, za razliku od duga gdje je dužnik odgovoran
cijelom svojom imovinom.
Danas je ovaj vid organizovanja i prikupljnja sredstava široko rasprostranjen, a akcionarska
društva se dijele na dvije vrste, zatvorena ili privatne korporacije i otvorena ili javne
korporacije. Zatvorena akcionarska društva se nerijetko sastoje od manjeg broja akcionara i
postoje ograničenja u prometu akcija, a akcijama se ne trguje na berzi. Na drugoj strani se
nalaze otvorena akcionarska društva gdje ne postoji ograničenje u prometu i njihovim
