Светска банка
2
Увод
Овај рад представља покушај да се објасни појам и организација Светске Банке па
је тако прво поглавље рада посвећено управо уобјашњавању појма Светске банке, у
оквиру кога је дат и кратак историјски развој исте. Друго поглавље рада је орзанизовано
тако да објашњава пет главних институција светске банке, односно објашњава се
Међународна банка за обнову и развој, Међународна организјација за развој,
Међународна финансијска корпорација, Мултилатерална агеција за инвестиционе
гаранције и Међународни центар за решавање инвестиционих послова.
Наиме, Светска банка је Међународна организација основана децембра 1945, која је
одговорна за обезбеђивање финансија и давање савета земљама како би се повећао
економски развој и смањило сиромаштво, али и очувале међународне инвестиције.
Седиште се налази у Вашингтону а локалне канцеларије постоје у 184 земље.
Светска банка
4
Мултилатерална агеција за инвестиционе гаранције и Међународни центар за решавање
инвестиционих послова.
1
2. Међународна банка за обнову и развој
Међународна банка за обнову и развој основана је крајем 1944 године. Са циљем да
помаже обнову и изградњу земаља – чланица да би се њихове привреде разорене и
дезорганизоване у рату што пре обновиле и исто тако да би се подстакао развој у
недовољно развијеним земљама, и да би им се пружила могућност искоришћавања својих
природних богастава. Зајмове од Међународне банке могу добити само земље-чланице.
Чланство у Међународној банци је условљено са чланством у Међународном монетарном
фонду.
2
IBRD је усмерена на смањење сиромаштва у земљама са средњим дохотком и
сиромашнијим земљама којима се исплати давати кредите, потпомажући њихов развој
кроз зајмове, гаранције и нефинансијске – аналитичке и саветодавне – услуге. ИБРД не
увећава свој профит до крајњих граница већ зарађује нето доходак сваке године почев од
1948.
Захваљујући овим својим приходима она финансира неколико развојних
активности и обезбеђује финансијску моћ која јој омогућава ниско каматне зајмове на
тржишту новца и добре услове отплате за своје клијенте. Земље које позајмљују од IBRD-
а имају дужи период отплате дуга, него када би позајмљивале од комерцијалних банака
(15 до 20 година са 3 до 5 година грејс периодом). Владе ових земаља позајмљују новац за
специфичне програме, фокусиране на смањење сиромаштва и на економски развој који би
омогућио боље услове живота становницима ових земаља. С обзиром да је ИБРД
власништво земаља чланица, моћ одлучивања у њеном раду је у тесној вези са
финансијским доприносима, који се базирају на релативној економској снази сваке од
земаља чланица.
На политику банке највиши утицај има влада САД, која традиционално учествује у
формирању капитала банке са 1/5 од укупног капитала Банке. Највећи удео средстава
отпада на САД, затим Јапан, Велика Британија и Немачка.
У циљу обнове и развоја својих чланица Међународна банка одобрава дугорочне
зајмове, банка годишње одобри 15-20 милијарди долара кредита. Највећи корисници
1
Клачмер М. ,,
Финансијске институције у тржишту капитала
“, Београд, 2003. год. стр. 53.
2
Ђуровић Р.,
,,Међународно привредно право“,
Београд, 2004. год. стр. 90.
