Монетарна економија и банкарство
ВИСОКА
ПОСЛОВНА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ЧАЧАК
Креативност и иновативност
Предмет: Монетарна економија и банкарство
Предметни наставник: Студент:
Чекеревац ???????????
Виолета
Нешић
Број
индекса
:
116-019-10
1
Институционални инвеститори
Чачак, новембар 2011. год.
Садржај
Стран
а
1.
Увод ...........................................................................................................
2
2. Међусобни однос пословног и информационог
система .....................
2
3. Управљање информационим
системом ..................................................
3
4. Анализа захтева корисника - вербални
опис .........................................
4
5. Структурна систем
анализа .....................................................................
4
6. Ток података у информационом
систему ...............................................
4
7. Спецификација информационог система у методи
ССА .....................
5
7.1. Хијерархијски организован скуп
ДТП ................................................
5
7.1.1. Графички
симболи ..............................................................................
5
7.1.2. Правила
ДТП .......................................................................................
5
8. Речник
података ........................................................................................
8
2
Институционални инвеститори
структуру низом нових далеко флексибилнијих и ефикаснијих
институција од конзервативних и споро прилагодљивих банкарских
организација. Најтипичнији представници ових веома младих, али веома
ефикасних институција на банкарско – финансијском тржишту су свакако
инвестициони фондови .
Финансијски системи развијених земаља у новијем периоду обогаћени
су појавом и развојем нових типова финансијских посредника, од којих се
посебан значај придаје управо инвестиционим фондовима. Ове релативно
младе финансијске организације су оставиле дубоки траг на тим
финансијским тржиштима и данас чине њихов незаобилазан саставни
део. Развој ових институција је имао значајне по¬зитивне утицаје на
развој привреде и финасијског система у развијеним земљама, а као
најважније могу се истаћи следеће: пораст нивоа институционалне
штедње, пораст броја алтернатива за прибављање извора финансијских
средстава од стране предузећа, јачање конкуренције међу финансијским
институцијама, интензиван развој финансијских иновација,
продубљивање и развој тржишта капитала и поготово тржишта
корпо¬ративних акција и обвезница, итд.
Инвестициони фондови имају значајну позицију у финансијским
системима високоразвијених земаља, јер се данас се сматрају
најпогоднијом формом за мобилизацију уситњене, дисперзивне штедње
становништва и њену ефикасну алокацију у профитабилне пласмане на
тржишту капитала.
Снажан раст капитала инвестиционих и приватних пензијских
фондова у новијем периоду у појединим високо развијеним земљама
довео је ове институције у сам врх институционалног инвестирања на
финансијском тржишту . Када је у питању инвестирање у акције
корпорација, приватни пензијски и инвестициони фондови су водећи
институционални инвеститори на овом тржишту и у погледу вредности
својих холдинга заостају само за сектором домаћинстава као
традиционално највећег холдера корпоративних акција. Ради о моћним
финансијским институцијама чија ће респективна финансијска снага
долазити до изражаја и у наредном периоду, посебно у земљама код којих
се уочавају почетни кораци у погледу преструктуирања привреде и
трансформације финансијског система, тј транзицији.
4
Монетарна економија и банкарство
Код избора теме за овај рад руководили су ме следећи мотиви: Често се
истиче да је нужно трансформисати готово све сегменте наше привреде,
па и наше финансијско тржиште. Као важну карику која недостаје у тој
реформи јесте и доношење Закона о инвестиционим фондовима. И поред
тога што нисмо законски регулисали ту материју, то није спречило да у
процесу приватизације значајно место заузме једна страна инвестициона
компанија. Конкретно мислим на деловање „Салфорд” инвестиционог
фонда из Лондона. Полемике које су се у јавности при том појавиле,
пробудиле су и мени интелектуалну радозналост.
2. Осигуаравајућа друштва и компаније као
институционални инвеститори
Осигурање представља удруживање оних који су изложени истој
опасности са циљем да заједнички поднесу штету која може задесити
само неке од њих. Поред основне функције, која се, састоји у заштити
имовине и лица, осигурање има и веома важну финансијску, односно
акумулацијску функцију. Она проистиче из правила да се премије у
делатности осигурања плаћају унапред, а да се надокнада штета врши
сукцесивно када настају. У међувремену прикупљена средства пласирају
се у репродукциони процес преко финансијских тржишта.
12 Б. Маровић, Н. Жарковић, Осигуравајућа друштва као
институционални инвеститори на финансијском тржишту -наше
могућности и ограничења, Зборник ″Финансијска тржишта - систем
регулисаних односа″, Милочер, 1996,стр. 177-178
Осигуравајућа друштва су финансијске институције које за утврђену
накнаду обезбеђују исплату уговорене суме, уколико се деси одређени
случај. Преко осигурања обезбеђује се трансфер ризика чије би
испољавање имало негативне последице за корисника осигурања, што се
постиже дистрибуцијом ризика на већи број носилаца ризика.
Осигуравајуће компаније су значајне интермедијарне финансијске
институције. Оне креирају и продају своје обавезе у облику полиса
животног осигурања, односно осигурања од разних врста незгода и тиме
прикупљају финансијску штедњу, тј. купују новац, који у облику кредита
5
