2
SADRŽAJ:
Uvod.................................................................................................................................3
1.Nastanak i razvoj……………………………………………………………………………………4
2.Pojam i karakteristike ugovora o lizingu………………………………………………….5
2.1.Ugovor o lizingu…………………………………………………………………………………..5
3.Prednosti i nedostaci lizinga……………………………………………………………………8
4.Subjekti ugovora o lizingu……………………………………………………………………….8
5.Prava i obaveze ugovora o lizingu…………………………………………………………10
6.Prestanak ugovora o lizingu………………………………………………………………….12
7.Zaključak……………………………………………………………………………………………..13
Literatura……………………………………………………………………………………………….15
4
1. Nastanak i razvoj
O vremenu nastanka Ugovora o lizingu postoje različita mišljena, od toga da je
nastao u Egiptu, još pre 3000. g.p.n.e., odnosno da je nastao u SAD 1877.
Godine kada je Bell-Telephon-Company umesto da prodaje svoje telephone
iste davala na korišćenje u vidu lizinga. Zemljom porekla se smatra SAD, dok
ga industrijski razvije zemlje prihvataju polovinom XX veka.
1
Ugovor o lizingu razvio se iz klasičnog ugovora o zakupu. Naziv lizinga potiče
iz engleskog jezika od glagolskog oblika to lease i označava zakup, najam,
iznajmljivanje. Danas je u poslovnoj praksi prihvaćen izraz lizing i kao takav
figurira i u pravnoj i ekonomskoj sferi.
Lizing posmatran u užem smislu reči je u stvari zakup. U početnim fazama
razvoja, između poslova lizinga i klasičnog zakupa nije bilo razlika. Vremenom
lizing poslovi su se modifikovali, naročito zbog ulaska treće strane u posao u
vidu davaoca lizinga, finansijera, tako da danas lizing prevaizilazi po svojoj
sadržini najam i zakup, budući da obuhvata poslove poput kreditiranja,
kupoprodaje na poček, vršenja usluga različitog profila, itd.
Razloge nastanka lizinga prvenstveno treba tražiti u razvoju tehnike i
tehnologije, pojavi moderne investicione opreme sa visokim stepenom
proizvodnih performansi, savremenih proizvoda vodeće tehnologije,
invntivnosti u pronalaženju novih izvora i metoda finansiranja, novim
načinima plasmana opreme kao i u stalnoj težnji kompanija da u uslovima
opšte konkurencije pronađu profitabilne aranžmane na svetskom tržištu.
Proizvođači opreme su preko lizinga pronašli mogućnost povećanja obima i
efikasnosti realizacije svojih proizvoda, osvajanju novih tržišta, dok kupci te
opreme u lizingu vide šansu za takvu nabavku odgovarajuće opreme koja će
ih poštedeti izdvajanja visokih suma novčanih sredstava odjednom.
Lizing posao možemo definisati kao poslovni aranžman između privrednih
subjekta, baziran na ugovoru o lizingu, u kome davalac lizinga izdaje u zakup
predmet lizinka ( najčešće mašine i investicionu opremu ) korisniku lizinga
1
Poslovi trgovinskog prava
5
a korisnik tu opremu koristi na način i u roku utvrđenim ugovorom, zauzvrat
plaća cenu korišćenja predmeta lizinga, a po isteku perioda korišćenja opreme
ima pravo da istu vrati, produži korišćenje ili otkupi po ugovorenoj ceni.
Ekonomska logika lizinga sastoji se u sledećem: „Umesto da kupi i odmah
plati, na primer opremu i mašine, preduzeće nalazi interes da se obrati
specijalizovanoj finansijskoj instituciji, banci ili neposrednom proizvođaču da
mu potrebnu opremu izda u zakup na određeni rok“, a po isteku ugovorenog
preioda zakupac može kupiti predmet lizinga ili ga vratiti zakupodavcu.
Tokom perioda korišćenja opreme pravo vlasništva nad predmetom lizinga
ima davalac lizinga.
U onovi lizing posla leži ugovor o lizingu, koji sadrži
sve relevantne elemente kojima se reguliše taj posao. Najbitiniji elementi
ugovora o lizingu odnose se na predmet zakupa, lizing naknadu, period
korišćenja sredsava i prava i obaveze učesnika u lizing transakciji.
2. Pojam i karakteristike ugovora o lizingu
Pojmovno određivanje ugovora o lizingu nije jednostavno zbog raznovrsnosti
ovog ugovora u praksi, i zbog različitog pristupa u njegovom definisanju.
Njega definiše, kako pravna, tako i ekonomska nauka. Međutim od bitnog
značaja je razgraničiti lizing posao u fomi finansijskog lizinga od ugovora o
lizingu kao dela lizing posla.
2.1. Ugovor o lizingu
U pravnoj teoriji u definisanju ugovora o lizingu polazi se od stava da je to
ugovor obligacione prirode. S toga, se po pravilu definiše kao ugovor koji
zaključuju dve strane, od kojih je jedna davalac lizinga i koji se obavezuje
drugoj ugovornoj strani, primaocu lizinga, da će joj dati na korišćenje predmet
ugovora za određeni period koji davalac lizinga sam proizvodi ili nabavlja od
trećeg lica, a druga strana se obavezuje da preuzme premet lizinga, da plaća
lizing naknadu u ratama, i da po isteku ugovorenog roka predmet ili vrati ili
otkupi ( svakako po nižoj ceni ) ili vreme korišćenja produži zaključujući nov
ugovor uz nižu naknadu.
Ugovor o lizingu je formalan ugovor, jer mora biti sačinjen u pisanoj formi.
Zakonodavac propisuje obavezne elemente ovog ugovora, a to su:
1. naznačenje premeta lizinga
2. iznos lizing naknade koju plaća primalac lizinga
