1
SEMINARSKI RAD
HRESTOMATIJA NEZAVISNE REVIZIJE
MENTOR: MILE SAMARDŽIĆ
STUDENT: MILOŠ LJUBISAVLJEVIC
BR. DOSIJEA: 3KE-0001/13
2
SADRŽAJ
UVOD................................................................................................................................3
1. REVIZIJA......................................................................................................................5
1.1 ISTORIJA REVIZIJE..................................................................................................5
1.2 POJAM REVIZIJE......................................................................................................6
1.3 ULOGA REVIZIJE.....................................................................................................8
1.4 VRSTE REVIZIJE......................................................................................................9
2. REVIZOR.....................................................................................................................11
2.1 VRSTE REVIZORA..................................................................................................12
2.2 REVIZORI U SRBIJI.................................................................................................13
2.2.1 POŽELJNE KVALIFIKACIJE I OSOBINE REVIZORA.....................................14
2.2.2 OSPOSOBLJAVANJE I ZAPOŠLJAVANJE REVIZORA………………….......14
2.2.3 RADNI USLOVI……………………………………………………………….....14
2.3 REVIZORSKE FIRME..............................................................................................14
2.3.1 DELOITTE&TOUCHE TOHMATSU ...................................................................18
2.3.2 PRICEWATERHOUSECOOPERS .......................................................................19
2.3.3 STANOJEVIĆ AUDITING D.O.O. .......................................................................20
3. BUDUĆNOST REVIZJIE U SRBIJI ...........................................................................21
ZAKLJUČAK...................................................................................................................24
LITERATURA..................................................................................................................26
4
revizora. Zadatak revizije je ispitivanje realnosti bilansa odnosno provera da li su oni istiniti.
Prevare i pronevere u finansijskim izveštajima postaju praksa u današnje vreme i upravo su
revizori ti koji greške treba da otkriju i sankcionišu. Revizija koju Srbija ima je izraz kako
potreba tako i svih okolnosti u kojima se obavlja. Ipak, revizija je itekako značajan faktor
kvaliteta finansijskih izveštaja a time i kvailiteta čitavih ekonomskih odnosa, pa je sigurno
značajno posvetiti joj potrebnu pažnju. Kako god okarakterisana revizija u Srbiji, moramo
imati uvek na umu da društvo mora sve više pažnje posvećivati reviziji kao čuvaru reda u
ekonomskim odnosima. Želimo li unapređenje tih odnosa – jačajmo sve karike u lancu
finansijskog izveštavanja, i reviziju kao bitnu kariku tog lanca.
5
1. REVIZIJA
1.1 ISTORIJA REVIZIJE
Od najstarijih vremena ljudstvo je obavljalo određene svrsishodne poslovne
aktivnostii vodilo poslovne evidencije o istima. Svrha vođenja poslovnih evidencija je bila u
polaganju računa državi za plaćanje poreza. Svrha nastajanja revizije je davanje mišljenja o
finansijskim (računovodstvenim) izveštajima. Istorija revizije je određena istorijom
računovodstva ili knjigovodstva.U latinskom jeziku reč „auditor” je imala značenje slušaoca
koji je saslušavao poreske obveznike o rezultatima njihovog rada kako bi im odredio poresko
opterećenje. Antropolozi su pronašli zapise revizorskih aktivnosti koji se vremenski mogu
lociratiu vreme ranog Vavilona (oko 300 godina pre Hrista). Takođe je nesporno da je
revizorska aktivnost praktikovana i u drevnoj Kini, Grčkoj i Rimu.
2
Međutim, iako je privredni život bio razvijen i u drevnim kulturama (Egipat,
Grčka,Rim), evidentiranje transakcija je imalo za cilj samo održavanje veza sa
poslovnim partnerima. Knjigovodstvo kao instrument za određivanje dobiti ili bogatstva nije
bilo poznato. Racionalno maksimiziranje bogatstva ili profita nije se uklapalo u sistem
drevnih kultura (bogatstvo nije bilo funkcija preduzetništva ili uspešnih poslovnih
transakcija, već je bilo nagrada za lojalnost državi ili za način života usklađen sa verskim i
moralnim principima). Ideja maksimiziranja profita pojavila se krajem srednjeg veka sa
pojavom velikih trgovačkih kuća u Italiji.
Pojava dvojnog knjigovodstva u Italiji (1494. godine) nije bila dovoljna za pojavu
revizije u današnjem smislu. Industrijska revolucija (počela u Velikoj Britaniji oko
1780.godine) dovela do pojave velikih industrijskih preduzeća sa složenom strukturom.
Počela je da se javlja potreba za finansiranjem preduzeća iz eksternih izvora i počelo je
razdvajanje vlasništva od upravljanja preduzećem. Pojavila se tražnja za stručnjacima za
knjigovodstvo i reviziju internih finansijskih izveštaja i izveštaja o bonitetu preduzeća
namenjenih eksternim korisnicima. Institucionalizacija računovodstvene i revizorske
profesije izvršena je prvi put osnivanjem društva računovođa u Edinburgu (1853. godine).
Ubrzano odvajanje vlasništva odupravljanja i finansijski skandali ubrzali su razvoj revizorske
profesije.
Ekspanzija uloge finansijske revizije može se pratiti i u trouglu: dozvolio – preporučio
– zahtevao. Od 1844 god. za vreme Gledstonove vlade, eksternu reviziju je dozvolio Zakon o
preduzeću Ujedinjenog Kraljevstva. Prema ovom zakonu od neimenovanog revizora se
tražilo da podnese izveštaj o tome, da li godišnji bilans stanja daje potpunu i objektivnu sliku
preduzeća. Zakonom o preduzeću, iz 1860 godine, revizija se preporučuje, dok se Zakonom o
preduzeću iz 1900. godine revizija zahteva za preduzeća sa ograničenom odgovornošću.
2
Milovan Stanišić, Revizija,Univerzitet Singidunum, Beograd
7
obnovu sudskog procesa na zahtev jedne od stranaka usporu na osnovu novih dokaza.U
administraciji revizija predstavlja izmenu i dopunu zakona i drugih postojećih pravnih
propisa.U nauci revizija predstavlja izmenu i dopunu autorskog dela, a u publikovanju
poslednji pregled autorskog dela i štampanih stvari sa odobrenjem za štampu.
3
Revizija može da se definiše kao sistematičan pregled poslovnih knjiga
iračunovodstvenih izveštaja izvršen od strane revizora i eksperata sa ciljem da se
izrazikompetentno, stručno i nezavisno mišljenje o ispravnosti, istinitosti i tačnosti istih.
Tom Li reviziju definiše na sledeći način: „Revizija je sredstvo pomoću koga se
jednolice uverava od strane drugog lica u kvalitet, stanje i status nekog predmetnog pitanja
koje je ovo drugo lice ispitivalo”.
Prema Grasgrinu: „Revizija predstavlja uopšteno, naknadno ispitivanje knjiga
nekog privrednog preduzeća preko naročito ovlašćenih osoba izvan njega.” Prema Meltzeru,
revizija je: „Iz određenog povoda ili redovno od vremena do vremena, kritičko ispitivanje
knjiženja i podloga od službenog revizora koji ne pripadaju revidiranom preduzeću.”
Specifičnostdefinicija revizije prema Grasgrinu i Meltzeru je da pripadaju grupi autora koji
prilikomdefinisanja revizije polaze od pojma knjigovodstvene revizije.
Revizija, prema Zigleru treba da se bavi ne samo „kritičkim ispitivanjem ekonomskihi
pravnih postupaka” (izvedenih iz samih knjigovodstvenih beležaka i tome
pripadajućegizvornog materijala), nego će ujedno ispitivati „ispravnost i vrednost te iz toga
izvestizaključak o prosuđivanju poslovnog procesa bilo na svim ili pojedinim radnim
područjimakao i rukovodstva u celosti ili delimično, a napokon i same ekonomičnosti”.
Prema Američkom savezu računovođa (AAA) revizija predstavlja
„Sistematičan proces objektivnog dobijanja i procene dokaza vezanih za izjave uprave
preduzeća oekonomskim aktivnostima i događanjima, kako bi se odredio stepen saglasnosti
između tihtvrdnji i ustanovljenih kriterijuma, a dobijeni rezultati preneli zainteresovanim
korisnicima”.
Reviziju obavljaju lica – revizori. Prema tome revizija predstavlja
intelektualnuaktivnost. Samo za ispitivanje valjanosti finansijskih izveštaja o poslovanju
potreban jerevizor za kog se kaže da je stručno lice koje je ovlašćeno od strane nadležnog
državnog organa da vrši reviziju poslovanja preduzeća a koje pored poznavanja struke mora
znati svoja prava i obaveze.
3
Međunarodni standardi revizije, prevod sa engleskog jezika, Savez RR Srbije, Beograd 2002., str.173.
