Висока школа за васпитаче струковних студија
Алексинац
Семинарски рад
Методика развоја говора 1
Професор: Студент:
Алексинац, март, 2017. године
2
1. Увод
Басне су кратке поучне приче писане у прози или стиховима у којој су главни
ликови животиње. У баснама животиње имају људске особине, чиме представљају
различите карактере и типове људи. Учестали ликови приказују особине које се
најчешће спомињу. Нпр. лисица је мудра и лукава, лав је тиранин и владар, зец је наиван,
мрав је марљив итд. Ликови у баснама могу бити и људи, биљке, ствари и појаве. Свака
басна има поуку. Поуком писац жели показати како су неке људске особине (кроз ликове
животиња) добре и пожељне, а друге непожељне. Многе басне говоре о негативним
друштвеним појавама: о насиљу, освајању, малтретирању слабијих, као и о људским
манама: о лукавости, лакомости, незахвалности, уображености. Неке басне се баве и
људским врлинама: вредноћом, поштењем, упорношћу, храброшћу итд. Басне се
најчешће састоје из дијалога са јасно наглашеном поентом. Та поента треба да буде наук
за оне који читају. Све наведене њихове особине чине да басне имају велику образовно-
васпитну вредност.
Као најстарији баснописац спомиње се Езоп, за кога се претпоставља да је живео
у 6. веку пре Христа. Његове басне шириле су се усменом предајом и сматра се да су
сачуване у приближно изворном облику. Приписује му се ауторство 426 басни, али
изворним Езоповим сматрају се: Лав и миш, Лисица и лав, Два пса, Магарац, Петао и лав,
Коњ и магарац и многе друге. Писане су у прози једноставним и јасним стилом, а
посебну драж им даје фини хумор којим су проткане. Већина његових басни доноси
слике из животињског света, али у многима су учесници и биљке, предмети, појмови,
људи па чак и богови.
Најпознатији писци басни уз Езопа су: Француз Жан де Лафонтен, Немац Готхолд
Ефрајм Лесинг (1729.-1781.), Рус Иван Андрејевић Крилов (1786.-1844.) и Хрвати Ивана
Брлић Мажуранић и Густав Крклец.
