УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ – КОСОВСКА МИТРОВИЦА
УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ ПРИЗРЕН – ЛЕПОСАВИЋ
Тема: Телевизија и критика
Семинарски рад из Филмске и ТВ културе
Ментор:
Студент:
мр Далиборка Ђерковић
Невена Дамљановић В-05/14
Лепосавић, 2016. год.
1. Телевизија
Савремени свет каквог ми знамо је састављен од мноштва комуникацијских
техника и технологија које служе да побољшају постојећи квалитет живота сталним
уношењем нових модела комуницирања. Наравно, не сме се занемарити постојање још
већег броја апарата и направа које на друге начине доприносе подизању квалитета
живљења, али је чињеница да комуникацијске направе сматрамо револуцијом и
кључним елементом за прекид са претходним начином живљења. Тако је телевизор
највероватније апарат који је највише променио свет у двадесетом веку.
Телевизија је најутјецајнији медиј, јер поред речи пружа и слику, а људи
највише верују ономе што виде. Заокупља нам целокупну пажњу и не можемо је
пратити тек уз пут. Телевизија је уједно и најповршнији медиј јер нај продаје углавном
утисак, а док гледамо слику обично немамо времена за све релевантне информације.
1
Главне предности телевизије су: брзина реакције, могућност демонстрирања
производа у стварним условима, визуални и звучни ефекти, масовна употреба и
широки утицај, боље памћење и прихваћање пропагандне поруке.
Недостаци телевизије су: краткотрајност пропагандне поруке и нужност
њенажог понављања, поштивање времена емитовања и високи трошкови,
пренатрпаност програма,
Својом моћи телевизија пред свет писаног новинарства и културе уопште
поставља потпуно немогућ проблем. Својом распростањеношћу и изванредном моћи
утицај телевизије ствара ефекте који су потпуно нови. На пример: телевизија само
једне вечери око неке телевизиске емисије, може да окупи виче људи него све дневне
новине заједно.
1
Кошир, М.; Зграбљић, Н.; Ранфл, Р. Живот с медијима, Загреб, 1999., стр. 66.
3
1.1. Утицај телевизије на политику и друштво
Несумњиво је да телевизија има велики утицај, како на децу тако и на одрасле.
Улога коју телевизија има у процесу социјализације деце је веома велика. Нека
истраживања су показала да говор усмерен на дете у неким ТВ емисијама обогаћује
говор. Програм који дете гледа треба да је садржајем примерен узрасту детета, да
пружа корисне и јасне информације, једноставним, кратким реченицама, споријим
говором, уз могућност потпуног разумевања приче или информације, обезбеди знања о
значењу нових речи и стицање нових појмова.
2
Деца гледајући телевизију стичу знања о другим културама и о другим
језицима. Та знања о другом језику могу бити корисна за неко будуће учење страног
језика, али је свакако препорука да деца што више гледају синхронизоване програме
на српском језику.
Телевизија може унапредити игру повећавајући друштвене вештине детета у
играма са вршњацима.
Дакле, телевизија може бити образовна и корисна, оли она има и онај негативни
аспект.
Гледање телевизије је главна активност деце и адолесцената и на њих има
велики утицај. Деца у просеку, дневно гледају телевизију три до четири сата. Тим
темпом, до завршетка средње школе деца проведу више времена гледајући телевизију,
него што проведу у учионицама. Док телевизија може забавити, информисати и
правити деци друштво, са друге стране може утицати на њих и на непожељан начин.
3
Позитивни утицај телевизије на језички развој детета може бити умањен
дужином времена које проводи пред телевизором и разумевањем стварности емисија,
врстом емисија и њиховим садржајем.
Истраживања су потврдила да што дуже дете гледа телевизор, то су његове
језичке способности ниже, мисли се на дужину и сложеност реченице, богатство
2
Келнер Даглас „Медијска култура“, Клио, Београд, 2004., стр. 81.
3
Јасна Видић „Теорија филма“, Клио, Београд, 2007., стр. 121.
4
