UVOD
Govor je bio-psiho-socijalna funkcija
Pod govornim poremećajima se podrazumevaju sve
smetnje u govornom funkcionisanju koje na bilo koji
način remeti verbalnu komunikaciju
Govorni poremećaji se mogu javiti samostalno ili kao
prateća smetnja mnogim drugim poremećajima
Većina govornih smetnji je blaže prirode i zahteva kraće
korektivne postupke
POJAM,KLASIFIKACIJA I PRIRODA
GOVORNIH POREMEĆAJA
Govorni poremećaji su nepravilnosti u
izgovaranju i jezičkom izražavanju,koji mogu
da zahvate sve modalitete govora i
glasa,strukturu jezika,artikulaciju,čitanje i
pisanje,a prouzrokovani su uticajem sredine
ili patološkim promenama nu govornom
sistemu.
Dele se na: poremećaje glasa, poremećaje
artikulacije,poremećaje ritma i tempa
govora,poremećaje jezičko-govorne
strukture i poremećaje čitanja i pisanja.
POREMEĆAJI ARTIKULACIJE
(DISLALIJA)
Poremećaji izgovora,nepravilan izgovor
glasova
Može se ispoljiti kao
omisija
(izostavljanje
nekog glasa),supstitucija(zamena nekog glasa
drugim),distorzija(iskrivljen izgovor glasova).
Dislaličan govor – tepanje
Najučestaliji govorni poremećaji
30 % dece predškolskog uzrasta i 16 % dece
osnovnoškolskog uzrasta pati od poremećaja
izgovora
UZROCI NASTANKA DISLALIJA:
1.Defekti govornih aparata (mehaničke
dislalije)
-labijalne-deformacije usana (nepravilno
izgovaranje glasova m,p,b)
-dentalne-nepravilnosti i oštećenja na zubima i
deformacija vilice
-lingvalne-posledica anatomohistoloških
promena na jeziku(nepravilan izgovor glasova
r i l)
-palatalne-oštećenje funkcija nosa i
nepca(nepravilna artikulacija glasova k,g,h).
Funkcionalni uzroci dislalije:
-odnose se na redukciju fonematskog
sluha(nesposobnost diferenciranja nekih
glasova)
