БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
СЕМИНАРСКИ РАД
Предметни професор: Проф. др
Студент:
Број интекса:
Београд
2016
Семинарски рад
2016
Специјалистичке струковне студије
Специјалистички програм: Менаџмент рачуноводства, контрола и ревизија
СЕМИНАРСКИ РАД
Контрола и ревизија
2
Семинарски рад
2016
21.
РЕВИЗОРСКИ ИЗВЕШТАЈИ
22.
РЕВИЗОРСКО МИШЉЕЊЕ
23.
КОНТРОЛА И РЕВИЗИЈА У БАНКАРСКОМ СИСТЕМУ
24.
КОНТРОЛА И РЕВИЗИЈА У ЈАВНОМ СЕКТОРУ
25.
ДРЖАВНА РЕВИЗОРСКА ИНСТИТУЦИЈА
26.
МЕЂУНАРОДНА РЕВИЗОРСКА КОНТРОЛА
27.
ЧЕТИРИ ВЕЛИКЕ РЕВИЗОРСКЕ КУЋЕ ,“ВЕЛИКЕ ЧЕТВОРКА“
28.
ЗЛОУПОТРЕБЕ У РЕВИЗОРСКОЈ СТРУЦИ
29.
ЗАКЉУЧАК И АРГУМЕНТИ , НЕОПХОДНОСТ КОРИШЋЕЊА
КОНТРОЛЕ И РЕВИЗИЈЕ У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ
30.
ПРИМЕР РЕВИЗОРСКОГ ИЗВЕШТАЈА:
31.
ЛИТЕРАТУРА
4
Семинарски рад
2016
1. УВОД
У данашњем времену склоном брзим и велим променама, на тржишту је потребан
поуздан начин управљања. Управљање мора бити темељно, на реалним, истинитим и
објективним информацијама. У тренуцима када влада на тржишту неповерење, постоји
потреба власницима капитала, ради заштите својих интереса, за независним мишљењем о
реалним објективним информацијама које се налазе на финансијским извештајима
друштва. Све наведене промене довеле су до стварања јединственог, моћног алата за
контролу пословања предузећа који предствља ревизија.
Ревизија представља сложен процес испитивања и оцене финансијских извештаја
чији је циљ давање стручног мишљења ревизора о томе да ли финансијски извештаји
изражавају реално и објективно финансијско стање, резултате пословања, капитала и
обавеза. Ревизор треба да је у свом раду независтан, објективан и савестан и да своје оцене
доноси на основу расположиве документације о оствареним пословним променама.
Ревизија је веома блиско повезана са рачуноводством, али је нешто касније настала. Сврха
настајања ревизије је давање мишљења о рачуноводственим извештајима.
2. ИСТОРИЈАТ
У најстарија времена, ревизори су радили за владу и били су задужени за убирање
пореза. Ревизорска професија, онакву какву је данас знамо, датира из почетка XIX века, а
развила се као резултат развоја економије у то време. У почетку је акценат у раду ревизора
стављан на управљање имовином, односно на проверу постојања имовине и правилно
руковање са њом.
Прапочеци ревизије налазе се још у време Вавилоније, 3000 год. п.н.е. Ревизија је
обављана и у старој Кини, Грчкој и Риму. Ревизорска служба појављује се крајем 18. века
у Енглеској, а временом се ширила и у другим државама. На нашим просторима
организовано се примењивала прво на подручју Словеније, Истре и Далмације, почетком
20. века. Прве ревизије су рађене за задруге, а средином тридесетих година 20. века
приступило се ангажовању и за незадружне привредне делатности. У периоду стварања
нове Југославије, после 2. светског рата, основан је ревизорски завод са седиштем у
Београду. У току 1948. донета је уредба о ревизији државних привредних предузећа,
надлештава и установа уз коју је објављено и опширно Упутство за спровођење те уредбе.
У складу са уредбом, задаци ревизије су били усмерени на проверу резултатских
привредних планова и општедржавног буџета, откривање злоупотреба, неправилности и
пропуста и предузимање мера за њихово спречавање и отклањање. После доношења
закона о ревизији рачуноводствених исказа (1996), долази до оснивања ревизорских фирми
5
Семинарски рад
2016
јавних рачуновођа, а корисници извештаја о ревизији су менаџмент клијента,
банкари, владине агенције, инвеститори и други.
2) Ревизија пословања-
подразумева испитивање пословања неког економског
ентитета у циљу мерења његових економских учинака. Ревизија пословања
једног дела или целине економског ентитета се обавља да би се проценила
ефективност и ефикасност пословања.Ефиктивност је мера обима у коме једна
организација остварује своје задатке и циљеве. Ефективност показује у којој
мери једна организација користи раположиве ресурсе за оствривање својих
пословних циљева.
3) Ревизија доследне примене закона и других прописа
- циљ ове ревизије је да
установи да ли су испоштовани прописи који ту материју регулишу. Налази тих
ревизора се затим достављају пореским обвезницима посредством одговарајућег
медија.Типичан пример за ово јесте ревизија повраћаја пореских обавеза од
стране ревозора или финансијских полицајаца, где је циљ да се установи, да ли
су испоштовани процеси који ту материју регулишу. Други пример за ову врсту
ревизије је ревизија пословања банака, чији је циљ да се традиционалним
стандардима који одржавају здраву банкарску праксу утврди да ли се то
пословање обавља у складу са банкарским законима и регулативом.
4. МЕСТО И УЛОГА КОНТРОЛЕ И РЕВИЗИЈЕ
Контрола и ревизија заузимају битно и одговорно место у систему пословања.
Потребно је само успоствити стабилни систем контроле и ревизије, односно њихове
одговорности. Улога ревизије није само у заштити интереса власника капитала, за њу је
заинтересована и држава због откривања неправилности у обрачунавању и убирању
пореза, доприноса и осталих намета. Такође, за ревизију су заинтересоване и банке и
инвеститори због праћења својих потраживања и својих инвестиција. Ревизија повећава
кредибилитет финансијских извештаја, јер је процес њиховог настајања прошао додатну
ревизијску контролу, а самим тим повећава се кредибилитет привредног субјекта. Ово
указује на велики значај ревизије, односно да ревизија пружa разумна уверења како су
наводи пословодства поуздани у погледу активности пословних резултата и управљања, а
при свему томе мишљење даје стручњак изван контроле пословодства. Због повећања
одговорности ревизију имати улоге: друштвене-где се односи на пружање стабилности у
друштвеним односима, затим економска- која се заснива на томе да ревизија доноси
ефиканост привредног друштва, затим психолошка- где отклања психолошке сумње и
недоумце у раду и поличка улога доноси деловање ревизора у очувању статуса у друштву.
7
