Rastenje i deferencijacija

Unirvezitet u Prištini

Poljoprivredni fakultet

SEMINARSKI RAD

ТЕМА: Rastenje i deferencijacija

        Profesor:                                                                                                  Student:
 Prof. Dr. Ljubomir Šunjić                                                                   Srđan Stakić 46/14

Maj, 2016.

Sadržaj:

1. Uvod................................................................................................................................... 1

2.  Intercelularna regulacija rastenja i diferencijacije – fitohormoni.....................................2

2.1. Auksini........................................................................................................................ 2

2.1.1. Fiziološka uloga auksina......................................................................................2

2.1.2. Primena auksina...................................................................................................2

2.2. Giberelini.....................................................................................................................3

2.2.1. Fiziološko dejstvo giberelina...............................................................................3

2.2.2.Primena giberelina................................................................................................3

2.3. Citokinini.....................................................................................................................4

2.3.1. Fiziološka uloga citokinina.................................................................................. 4

2.3.2 Primena citokinina................................................................................................4

2.4.  Apscisinska kiseiina................................................................................................... 5

2.4.1. Fiziološka uloga apscisinske kiseline...................................................................5

2.4.2. Primena apscisinske kiseline................................................................................5

4.5. Etilen...........................................................................................................................6

4.5.1. Fiziološko dejstvo etilena.....................................................................................6

2.5.2. Primena etilena.....................................................................................................6

3. Rastenje.............................................................................................................................. 7

3.1. Rastenje organa...........................................................................................................7

4. Diferencijacija.................................................................................................................... 8

4.1.  Totipotencija, regeneracija i determinacija................................................................8

    4.2. Polarnost......................................................................................................................8

4.3.  Korelacije................................................................................................................... 9

4.3.1. Korelativno pospešivanje.....................................................................................9

4.3.2. Korelativno kočenje.............................................................................................9

4.4. Apcisija..................................................................................................................... 10

4.5. Starenje i uginuće...................................................................................................... 10

5. Zaključak..........................................................................................................................12

6. Literatura.......................................................................................................................... 13

Seminarski rad: Rastenje i deferencijacija

2016

13

2.  Intercelularna regulacija rastenja i diferencijacije – fitohormoni

Koordinacija   izmedu   ćelija,   tkiva   i   organa   u   biljkama   obezbeđuju   hemijske 

supstance koje se u provodnom sistemu transportuju od ćelije do ćelije tj. od organa do 

organa. Dominantnu ulogu pri tome imaju biljni hormoni ili fitohormoni. Oni deluju u 

malim kon- centracijama a mesto njihove sinteze i mesto delovanja su im različiti. 

Fitohormoni se mogu svrstavati u pet osnovnih klasa:  

auksine, gibereline, citokinine, 

apscisine 

i 

etilen. 

Prve tri imaju pretežno stimulativno, a zadnje dve inhibitorno dejstvo.

2.1. Auksini

Do sada je iz biljaka izolovan veći broj jedinjenja koja sadrže indol i ispojjavaju 

dejstvo koje se pripisuje auksinima. Ona se nazivaju prirodnim auksinima kao što su: 
indolsirćetna   kiselina,   indolpirogrožđana   kiselina,   indolpropionska   kiselina, 
indolacetonitril i dr. 

Auksin se u biljkama nalazi u slobodnom i vezanom obliku. Prevodenje slobodnog 

auksina u vezani oblik predstavlja značajni mehanizam u regulaciji nivoa auksina.
Razgradnja auksina je oksidativni proces. Njega katalizuju auksin-oksidaze od kojih neke 
poseduju i peroksiđaznu aktivnost.
2.1.1. Fiziološka uloga auksina

Auksini   utiču   na   brojne   životne   procese   biljaka:  izduživanje,apikalnu 

dominaciju,diferencijaciju pupoljaka, pojavu partenokarpije, opadanje listova i plodova,
deobu ćelija, obrazovanje korena, polarnost organa, aktivnost enzima i sintezu nukleinskih 
kiselina i proteina.

Najpoznatije   i   najviše   proučeno   je   stimulativno   dejstvo   auksina   na   izduživanje 

biljaka. Pojedini organi za optimalno rastenje zahtevaju različite koncentracije auksina.
Auksini mogu da izazivaju kod većeg broja biljaka partenokarpiju tj. obrazovanje plodova 
bez kopulacije gameta. Takvi plodovi ne sadrže seme. Smatra se da auksini sprečavaju 
opadanje plodova i listova. 

Uticaj  auksina na deobu ćelija uočen je i u kulturi tkiva. Auksini podstiču deobu 

ćelija i pri obrazovanju adventivnih korenova. 
2.1.2. Primena auksina

 Auksini irnaju veoma značajnu ulogu u promiranja adventivnih korena, zbog čega 

se oni veoma često kor razmnožavanju voćaka, vinove loze, ukrasnog Šiblja, drveća i 

cveća,   nicama.   Naročito   povoljni   rezultati   postižu   se   kod   vrsta   i   sorata   u   kc   miranje 

adventivnih   korena   otežano.  Auksini   se   koriste   i   za   proredivanje   plodova   kao   i   za 

Seminarski rad: Rastenje i deferencijacija

2016

14

sprečavanje opadanja. Takođe se sa uspehom mogu koristiti i u cilju produžavanja organa, 

posebno krtola krompira.

2.2. Giberelini

Giberelinska   kiselina,   i   po   hemijskoj   strukturi   i   fiziološkom   dejstvo   široko   su 

rasprostranjene   u   svim   biljkama.   Iz   viših   biljaka   je   do   sad   identifikovano   preko   50 

jedinjenja koja u biljkama izazivaju efekte sličm Ova jedinjenja se nazivaju giberelinima, a 

pojedinačno se obeležavaju GA4 itd.

2.2.1. Fiziološko dejstvo giberelina

Dejstvo   giberelina   na   životne   kompleksno.   Giberelini   utiču   na: 

izduživanje,obrazovanje   cvetova,  mirovanje   semena   i   pupoljaka,  apikalnu   dominaciju, 

izazivanje partenokarpije i aktiviranje određenih gena.

Smatra se da dužinsko rastenje giberelini mogu da.podstiču stimulacijom deobe 

ili izduživa stimulišu deobu ćelija u subapkalnom meristemu, dok u drugih vrsta 

podstiču kako deobu ćelija tako i njihovo izduživanje. 

Giberelini   mogu   kod   biljaka   dugog   dana   i   kod   mnogih   biljaka   koje   zahtevaju 

delovanje niskih temperatura u neinduktivnim uslovima izazvati obrazovanje cvetova.

Giberelini utiču i na mirovanje semena i pupoljaka. Uočeno je da kod biljaka čije seme 

klija samo posle delovanja crvene svetlosti, giberelinska kiselina može da izazove klijanje i 

u mraku.

Giberelini imaju značajnu ulogu i u prekidu zimskog mirovanja pupoljaka. Na to 

ukazuje visok nivo giberelina u pupoljcima pre kretanja vegetacije.7

2.2.2.Primena giberelina

Primenom   giberelina   kod   nekih   dvogodišnjih   biljaka   (mrkve,   celera,   kupusa, 

šećerne repe 

i 

dr.) može da se inducira cvetanje već u prvoj godini života, tj. da se zameni 

efekat niskih temperatura, što u nekim slučajevima može da bude od praktičnog značaja.

Kod pivskog ječma upotrebom  

GA3  

postiže se brže i ujednačenje klijanje zrna. 

Primenom giberelina kod nekih biljaka (krastavca, konoplje i dr.) podstiče maskulinaciju. 

Najaktivniji u tom pogledu su 

GA3 

i 

GA4 

i smeša 

GA4 

i 

GA7.

Pored toga, giberelini se 

koriste i u cilju dobijanja partenokarpnih plodova 

(GA

3

, GA4 

i 

GA7

), 

indukciju cvetanja u