ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПЕДАГОГИЈЕ
ТЕМА: ДВА ФИЛОЗОФСКА ПРИСТУПА - ДВЕ КОНЦЕПЦИЈЕ
СПОРТА МЛАДИХ
МЕНТОР: ПРОФ. ДР ИВИЦА РАДОВАНОВИЋ
СТУДЕНТ: ЗДРАВКО АНИЧИЋ
БЕОГРАД, 2013. ГОДИНЕ
САДРЖАЈ:
Увод ...........................................................................................................4
1.Два филозофска приступа – две концепције спорта младих…………........5
1.1. Како одабрати прави приступ ...............................................................5
1.2. Циљеви и задаци ове две концепције спорта младих……….................6
2.0. Дете има право да се бави спортом ..................................................15
Закључак ...................................................................................................19
Литература ................................................................................................20
2
УВОД
Детињство представља физички најбурнију етапу људског развоја. Деца воле да
се играју и учествују у физичким активностима и спортовима. Нарочито воле да се
такмиче. Да би утицали на повећање дечјег, спортског потенцијала родитељи и тренери
трагају за најбољим програмима тренинга. Често, тренери постају узори, а деца сањају
да постану славни спортисти попут Новака Ђоковића, Ане Ивановић или Немање
Видића и сл. Међутим, многи програми нису у потпуности прилагођени дечјем узрасту.
Велика је грешка подвргнути децу програмима тренинга намењеним одраслим
особама! Деца су јединствена на сваком ступњу свог развоја, с различитим физичким
способностима и потребама. Телесне и психолошке промене, које се догађају на сваком
ступњу дечјег развоја повезане су са важним променама у понашању.
Успех на било ком подручју обично је резултат планираног рада, па тако ни
спортски тренинг није изузетак. У свом покушају да постигну брз резултат тренери
излажу децу моделу спорта одраслих, који њима свакако не одговара. То је као покушај
изградње куће од крова, а не од темеља. Таква конструкција је неиздржива.
4
1. О ДВА ФИЛОЗОФСКА ПРИСТУПА - ДВЕ КОНЦЕПЦИЈЕ СПОРТА
МЛАДИХ
1.1 Како одабрати прави приступ
Седамдесетих година прошлог века почело је интересовање спортских
стручњака за дечји и омладински спорт и у то време спортски програми широм
света доживљавају експанзију. Многи програми су направљени тако да деци
пружају више од рекреације, а притисак за победом је био незнатан.
Истраживања која су тада рађена показују да се велики број деце бавио
одређеним спортом, као што је случај данас. Отвара се све већи број
„школица“ спорта, клубова, играоница и сл. Међутим, дечји спорт, осим добрих
има и своје лоше стране.
Добри програми служе правилном развоју деце, васпитању, социјализацији,
индивидуалном развоју... Али, постоје и они програми који су тако направљени
и усмерени на формирање врхунских спортиста од малена, где су тренинзи
дуги , такмичење интезивно, а притисак тренера и родитеља, у жељи за
победом, веома велики. Такви програми имају за циљ да створе спортисту за
сениорски, професионални спорт, који ће се у даљој будћности такмичити на
међународном нивоу. Суштина оваквих програма је задовољавање потреба
одраслих, а не деце, тј. тренера и родитеља у жељи за славом и успехом.
Овакав приступ код деце доводи до незадовољства и разочарања где они
обесхрабрени напуштају спорт. Зато поједини с правом постављају питање ко
организује спортске програме за децу, какве су квалификације људи који раде
са њима, шта се жели постићи тиме - правилан развој или прерано напуштање
одређеног спорта. Не треба заборавити да деца немају све особине одраслих и
да их не треба терати да раде вежбе не прилагођене њиховом узрасту. Не
5
