1
PARALELNO PROGRAMIRANJE
PARALELNI RAČUNARSKI SISTEMI
Sadržaj
UVOD...........................................................................................................................................2
1.PARALELNI RAČUNAR…………………............................................................................................3
1.1. Superračunar………………………………………………………………………………..…………………….….3
1.2. Superračunari i paralelni računari visokih performansi..............................................4
1.3. Okruženje paralelnih računarskih sistema..................................................................5
2. MEMORIJA I KOMUNIKACIJA PARALELNIH RAČUNARA..........................................................5
3.PARALELNO PROGRAMIRANJE................................................................................................6
4.PROGRAMIRANJE PARALELNIH RAČUNARA............................................................................7
4.1.
Paralelni programski jezici...........................................................................................7
4.2.Arhitekture paralelnih računara...................................................................................8
5.KOMUNIKACIJA PARALELNIH RAČUNARA...............................................................................8
6.SIMULATORI PARALELNIH RAČUNARA....................................................................................9
ZAKLJUČAK................................................................................................................................11
LITERATURA..............................................................................................................................12
3
1. PARALELNI RAČUNAR
Najmoćniji računari na svijetu, čiji su snaga i brzina višestruko veći od običnih računara,
zapravo su zbir procesora koji zajedno izvršavaju zadatke. Ovakvim računarima nazivaju još i
„superračunarima“. Kao takvi koriste se za specijalne poslove, obično za poslove koji
zahtijevaju preobiman, komplikovan i dugotrajan posao za obične računare. Teško je reči kada
je nastao prvi superračunar, međutim pravi superrkompjuter na svijetu je nastao 1964.godine
model CDC 6600, koji je korišten za istraživanje fizike i bio je najjači superkompjuter dugi niz
godina. Izdvajaju se dvije bitne kategorije paralelnih računara, a to su višeračunarski sistemi i
centralizovani višeprocesorski računarski sistemi.
Višeračunarski sistem je sistem računara povezanih u računarsku mrežu putem koje procesori
različitih računara međusobno komuniciraju slanjem i primanjem poruka.
Centralizovani višeprocesor je visoko integrisani računarski sistem u kojem sve centralne
procesorske jedinice dijele pristup globalnoj memoriji.
Kad govorimo da je nešto paralelno, u ovom slučaju kada kažemo za neka dva događaja da su
paralelna misli se na to da se realizuju u okviru istog vremenskog perioda, odnosno intervala. To
se u računarstvu naziva konkurentnost. Tako i na paralelnim računarima naredbe se izvršavaju
konkurentno, ukoliko su njihiva izvršavanja vremenski poklapaju. Tako se kod paralelnih
računara pod konkurentnošću podrazumjeva istovremeno ili djelimično preklapanje rada više
procesora.
1.1.
Superračunar
Superračunar je računar posebne namjene koji predstavlja najbolju vrstu računara svog
doba kada je riječ o brzini i efikasnosti njegovog rada. Superračunari su ranije bili
jednoprocesorski, konstruisani za brzo izvršavanje operacija. Zahvaljujući razvoju računara
široke potrošnje procesori visoke snage su počeli da se koriste svakodnevno dok su bolje verzije
procesora postale ograničene skupom izradom, otežanim hlađenjem i fizičkim limitima
prilikom proizvodnje komponenti. Danas pod superračunarima podrazumjevamo paralelne
računare, odnosno, računare konstruisane za paralelno izvođenje programa na više procesora.
Prednosti višeprocesorskih nad jednoprocesorskim superračunarima su:
Rješavanje problema koji se dugo izvršavaju na jednom procesoru
Korištenje gotovih komponenti pri sastavljanju
Mogućnost stalnog proširenja novim komponentama;
