Visoka poslovna škola strukovnih studija Blace
Seminarski rad iz osnova prava
TESTAMENT
(NASLEĐIVANJE NA OSNOVU ZAVEŠTANJA ILI
POSLEDNJE VOLJE)
Mentor: Student:
Milica Krulj-Mladenović
1
Sadržaj
1. Uvod.................................................................................................................................................3
2. Pojam testamenta............................................................................................................................. 4
3. Pravna priroda testamenta............................................................................................................... 4
4. Uslovi za sastavljanje testamenta.................................................................................................... 5
4.1 Subjektivni uslov................................................................................................................
5
4.2 Objektivi uslov................................................................................................................... 5
4.3 Animus testandi................................................................................................................. 5
5. Sadržina testamenta ........................................................................................................................ 5
5.1 Podela sadržine testamenta …........................................................................................... 5
5.2 Postavljenje naslednika …................................................................................................. 6
6. Oblici testamenta............................................................................................................................. 6
6.1 Olografski testament (Svojeručno zaveštanje).................................................................. 6
6.2 Alografski testament (Pismeno zaveštanje pred svedocima) ............................................ 7
6.3 Sudski testament................................................................................................................ 7
6.4 Konzularni testament......................................................................................................... 8
6.5 Međunarodni testament..................................................................................................... 8
6.6 Brodski testament.............................................................................................................. 9
6.7 Vojni testament...................................................................................................................
9
6.8 Usmeni testament............................................................................................................... 9
6.9 Javnobeležnički (notarijalni) testament............................................................................. 9
7. Pravila o zaveštajnim svedocima ................................................................................................. 10
8. Konverzija..................................................................................................................................... 10
9. Opozivanje zaveštanja................................................................................................................... 10
10. Ništavost zaveštanja.................................................................................................................... 10
11. Rezime......................................................................................................................................... 11
12. Literatura..................................................................................................................................... 12
2
2. Pojam testamenta
Prema Zakonu o nasleđivanju (“Službeni glasnik RS”, br. 46/95, 101/2003 – odluka USRS i
6/2015), zaveštanje je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono
raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku.
Lični karakter testamenta znači da u ovom pravnom poslu nije moguće zastupanje. Budući da
proizvodi važne i dalekosežne posledice za određena imovinska prava, kao i za određeni krug lica,
testament ima zakonom utvrđenu formu. Reč je o izjavi volje koja je usmerena na postizanje
naslednopravnog efekta, a data je u određenoj formi zakonom predviđenoj za testament.
Dekujus može imati više testamenata, od kojih je važeći biti samo onaj poslednji (poslednja
volja ostavioca). Svaki sledeći testament poništava prethodni. Međutim, dešava se da zaveštalac
napiše više testamenata, a da u poslednjem ne uredi neko pitanje koje je uredio u prethodnim
verzijama. Tada će, u određenoj meri, važiti i prethodni testamenti.
U materijalnom (subjektivnom) smislu zaveštalac može imati samo jedan testament.
Poslednja volja mora biti jedna i jedinstvena, jer je to ono što će biti sprovedeno u pravnom životu.
Testament u materijalnom smislu predstavlja vanvremensku i apstraktnu volju ostavioca, što znači
da, ako npr. testament bude uništen, on će i dalje postojati u materijalnom smislu. Ako se nekako
sazna njegova sadržina (ili bude rekonstruisan), sud će postupiti po toj volji.
U objektivnom smislu, testament predstavlja dokument koji sadrži ostaviočevu poslednju
volju, odnosno objekt na kome je napisan testament (parče papira).
3. Pravna priroda testamenta
Pod pravnom prirodom testamenta podrazumevaju se njegove osobine pravnog posla. To su
sledeće osobine:
1. pravni posao
mortis causa
(za slučaj smrti) – to je posao koji se preduzima za života, ali
njegova pravna dejstva otpočinju tek smrću određenog lica (u ovom slučaju ostavioca);
2.
dobročin
(lukrativni) pravni posao – jeste onaj posao kod kojeg jedna strana dobija korist,
a da za to ne daje nikakvu, ili daje izuzetno nesrazmernu protivnaknadu;
3.
jednostran
pravni posao – nastaje i proizvodi pravna dejstva izjavom samo jedne volje;
4.
strogo ličn
i pravni posao, što znači da je kod njega isključeno svako zastupanje.
Zaveštalac mora lično, svojom sopstvenom i slobodnom voljom, da iskaže sadržinu svog
testamenta. Jedini način da drugo lice učestvuje u procesu nastanka testamenta je taj da daje savete
koji se tiču forme, a nikako sadržine, jer će u suprotnom slučaju testament biti ponšiten;
5.
formalni
pravni posao jer se za njegovu punovažnost zahteva da bude sastavljen u
naročitoj formi koju propisuje zakon. Naš zakon dozvoljava više formi testamenta;
6.
jednostrano opoziv
pravni posao – s obzirom na to da je testament jednostrani, strogo
lični i dobročin posao, proizlazi ovlašćenje zaveštaoca da u svakom trenutku opozove tu svoju
poslednju volju. Jedino ograničenje koje se njemu postavlja je to da on mora testament da opozove
u nekoj od zakonom određenih formi za sastavljanje testamenta. On ne mora da opoziva testament
baš u onoj formi u kojoj ga je sastavio.
4
