1
POJAM ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA
Kriminalitet predstavlja
č
in, postupak, delo ka
ž
njivo po zakonu tj. Zlodelo
Kriminalitet je pojava u dru
š
tvu koja se manifestuje vr
š
enjem dru
š
tveno opasnih dela za koje je
predvi
đ
ena krivi
č
na sankcija.
Svaka dru
š
tvena zajednica preduzima mere za suzbijanje kriminaliteta i te mere mogu biti
preventivne i represivne.
Preventivne mere – usmerene su na uklanjanje uzroka kriminaliteta
Represivne mere – primenjuju se na u
č
inioca krivi
č
nog dela kada je delo ve
ć
izvr
š
eno
Organizovani kriminalitet je kompleksna pojava koja mo
ž
e da se posmatra sa vi
š
e aspekata:
Filozofskog – da li neko lice mo
ž
e da odlu
č
i o tome da izvr
š
iocu krivi
č
nog dela treba da se
oduzme
ž
ivot?
Ekonomskog – koliko dr
ž
avu ko
š
ta jedan zatvorenik?
Psiholo
š
kog – kako izgleda profil kriminalca
Pravnog – adekvatne sankcije za vr
š
enje krivi
č
nih dela
Organizovani kriminalitet kao anti dru
š
tvena pojava ima izuzetnu sposobnost za stvaranje i
kori
šć
enja uslova za infiltriranje u legalne strukture dru
š
tva kao i sposobnost prilago
đ
avanje
trenutnoj politi
č
koj, dru
š
tvenoj i ekonomskoj situaciji. Organizovani kriminalitet postaje toliko jak
da se uvla
č
i u vrhove politi
č
kih i bezbednosnih struktura pa problem njegovog prepoznavanja i
eliminisanja postaje sve ve
ć
i.
Kriminalne organizacije uglavnom su nastale na teritoriji isto
č
ne i centralne Evrope kao i iz
biv
š
ih zemalja SSSR-a a naro
č
ito ruska i albanska mafija koje predstavljaju pandan
dominantnoj italijanskoj mafiji.
Zastra
š
ivanje, iznu
đ
ivanje, nasilje, ubistva, kidnapovanja, bomba
š
ki napadi, terorizam, trgovina
narkoticima, trgovina oru
ž
jem, trgovina ljudima naro
č
ito
ž
enama i decom, pranje novca,
korupcija itd. Predstavljaju instrumente organizovanog kriminaliteta kojima se ugro
ž
avaju
osnovne dru
š
tvene vrednosti u celini.
Kriminal je izraz koji predstavlja primer dru
š
tvene devijacije i odra
ž
ava skupni naziv za kr
š
enje
pozitivno-pravnih dru
š
tvenih normi pona
š
anja koje prate sankcije.
Krivi
č
no delo je svako
č
injenje i ne
č
injenje definisano zakonom kojim se ugro
ž
avaju dru
š
tvene
vrednosti na koje dru
š
tvo reaguje zakonom definisanim krivi
č
nim sankcijama.
Osnovna podela kriminala:
•
Primarni – svi pravnosna
ž
no osu
đ
eni izvr
š
ioci krivi
č
nih dela
•
Recidivizam – povrat:
2
+op
š
ti – lica koja nakon izdr
ž
ane kazne za neko KD u
č
ine novo KD
+specijalni – lica koja nakon izdr
ž
ane kazne za KD u
č
ine isto ili sli
č
no KD
Kriminal prema organizovanosti:
•
Neorganizovani (tu
č
a u kafani izme
đ
u dve grupe lica)
•
Poluorganizovani (bande, navija
č
ke drupe...)
•
Organizovani (Pink Panteri)
Osnovne karakteristike:
•
Hijerarhijska struktura
•
Monopol mo
ć
i
•
Otpornost na standardne metode suzbijanja kriminaliteta
•
Kori
šć
enje korupcije i izbegavanje sankcija
•
Ekonomski interesi i ostvarivanje dobiti tj profita (5 italijansko-sicilijanskih porodica u
Njujorku ostvaruje dobit preko milijardu dolara godi
š
nje)
Kriminal prema bitnim sadr
ž
ajima:
•
Imovinski kriminal (najrasprostranjeniji vid kriminala koji se sastoji u vr
š
enju krivi
č
nih
dela imovinskog karaktera u cilju ostvarivanje materijalne dobiti)
•
Kriminal belog okovratnika (karakteristi
č
no da ga vr
š
e lica sa visokim dru
š
tvenim
statusom u okviru svojih profesionalnih delatnosti)
•
Politi
č
ki kriminal (ugro
ž
avanje pravnog poretka neke dr
ž
ave)
Pojam organizovanog krimina prvi put se pominje u 18. veku u engleskoj (D
ž
onatan Vajld) kada
delatnost jedne bande kradljivaca iz Londona dobija upravo takvo ime. Kolevka organizovanog
kriminaliteta jeste Evropa tj Italija.
POJAM ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA U DOMA
Ć
OJ I STRANOJ LITERATURI
Definiciju koja je osnov svih drugih definicija dao je Majkl Malc. On je organizovani kriminalitet
definisao kao „kriminalne i druge nezakonite aktivnosti velikih, trajnih, multi ekonomskih
organizacija, koje su osnovane pre svega u kriminalne svrhe, uz re
š
enost da koriste korupciju i
nasilje u svojim aktivnostima.“
Stanovi
š
ta stranih autora mogu da se podele u dve osnovne grupe.
Prema prvom shvatanju koje zastupaju poznati autori M.A. Eliot, H.H. Schneider, G. Kaicer, G.
Fiandanca, E. Savone, organizovani kriminalitet podrazumeva pored postojanja kriminalne
organizacije sa visokim stepenom organizovanosti, hijerarhijom, podeljenim zadacima,
disciplinom, planiranjem kriminalne delatnosti
č
iji je cilj ostvarivanje dobiti i stvaranje profita i
odre
đ
enu vezu sa dr
ž
avom i pojedinim njenim organima.
Po drugom shvatanju koje zastupaju J.C. Kiney, E.Rosman, H. Schuler-Springourm, D. Vens i
drugi, za postojanje organizovanog kriminaliteta nije neophodna veza kriminalne organizacije sa
