Visoka medicinska i poslovno tehnološka škola
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA ETIKA I
KOMUNIKACIJA
TEMA: ETIČKI KODEKSI
Mentor:
Studenti:
Šabac, 2017. godine
1. ETIKA, POJAM
Reč "etika" potiče od grčkih reči
ethos
- što znači običaj, i
ethikos
- što znači moralan. Etika je
nauka o moralu ili o moralnom
fenomenu (
mos, moris
- latinska reč koja znači i običaj, narav).
Etika je filozofska disciplina koja proučava moral, odnosno moralni fenomen u najširem smislu -
proučava njegovo poreklo, ciljeve i smisao moralnog delovanja.
1
Predmet proučavanja etike je moral, odnosno aktivnost i praksa koja uzima u obzir važnost
dobroga i lošeg, kao i pravila koja regulišu te aktivnosti. Kao teorija morala, etika se bavi
njegovim izvorima, razvojem principa i normama ljudskog ponašanja, a utvrđujući pravila
moralnog, koje se objedinjuje u etički kodeks.
Proučavanje etike može ponuditi sredstva za donošenje teških moralnih odluka, ličnih i
profesionalnih. Cilj nije da se donose etičke odluke sa kojim ce se svi složiti, vec da se ojaca
nasa sposobnost da na racionalnoj osnovi branimo kritičke sudove. Etičke dileme su svuda oko
nas i kao sastavni deo zivota predstavljaju konstantan izazov našem osećaju za etiku. Većina nas
bi na isto pitanje odgovorila na osnovu ranije zauzetih stavova. Ali, da li onda mozemo da
odbranimo odluke uspostavljene na nekim etičkim principima? To je suština proučavanja etike –
da naucimo kako javno da opravdamo nas etički izbor na osnovu čvrstih etičkih primesa.
O etici se često misli kao o racionalnom procesu primene postojećih principa prilikom sudara
dva moralna ograničenja. Najteže etičke dileme nastaju kada dođe do sukoba dva ispravna
moralna ograničenja. Zato etika često podrazumeva ravnotežu suprostavljenih ispravnih
odgovora tamo gde nema onih tačnih. Primer može biti radnik na poslu koji obeća da ce ćutati
kada mu se kolega poveri da je potkradao firmu. Ako šef pokuša da od prvog radnika izvuče
potvrdu priznanja drugog, prvi radnik mora da odmeri lojalnost kolegi (kao moralne vrednosti)
prema posvećenosti istini (kao drugoj moralnoj vrednosti).
1.1. RAZLIKA IZMEĐU ETIKE I MORALA
Kada se govori o etici neophodno je spomenuti razlike između etike i morala, pošto se ta dva
termina često poistovećuju. Moral podrazumeva dosta preduslova, elemenata kojih se treba
pridržavati. Kada pojedinac poštuje moralne vrednosti zbog obaveza – obaveze prema sebi,
obaveze prema drugima, tada se govori o moralnosti ili o moralnom pojedincu. Kada se
pojedinac pridržava moralnih principa zbog obaveznosti on to čini zbog osećanja straha, tj zbog
nastojanja da ne doživii negativno psihičko osećanje u obliku straha od osećanja krivice i stida.
Dakle, kada se iz sopstvenog interesa pojedinac ponaša kao tako da ne bi osetio krivicu ili stid,
on je moralno biće. U uslovima kada se pojedinac ponaša tako zato što su moralni principi deo
njega, a ne nešto što mu je nametnutno spolja, pojedinac je etičan.
1
http://www.link-elearning.com/lekcija-pojam-morala-i-etike_4295
(dostupno 21.10.2017.)
2. POSLOVNA ETIKA
U današnjem turbulentnom i promenljivom okruženju, menadžeri se bore za interese svojih
kompanija ne vodeći računa o etičnom i moralnom poslovanju. Poslovna etika je filozofska
disciplina koja nas uči na koji način možemo da vodimo poslove i ne ugrožavamo interese
drugih, čak naprotiv, možemo ih preokrenuti u sopstvene interese. Poslovna etika obrazuje
menadžere i od njih stvara fer i posvećene zaposlene, koji ce se međusobno poštovati i poštovati
interese kolega, nadređenih, ali i eksternih interesnih grupa. Savremeni menadžeri će naučiti
kako da vode poslove, a da pritom ne ugroze zakon, niti da naruše odnose sa onima koji su im
bliski i sa kojima sarađuju.
Iz teorijsko empirijskih analiza proizilazi da poslovna etika proučava primenu ličnih moralnih
normi na aktivnosti (proces i odnose) i ciljeve organizacija sveta rada. Naime, poslovna etika nije
poseban moralni standard, već naučna analiza kako poslovni kontekst postavlja svoje jedinstvene
probleme pred moralnu ličnost koja deluje kao predstavnik ovih sistema. A etika ličnosti
predstavlja osnovna, temeljna pravila po kojima ta ličnost deluje.
2
Iako postoji veliki broj različitih moralnih aspekata poslovanja, poslovna etika, može se podeliti
u tri osnovne oblasti odlučivanja:
1. Izbori u okviru zakonskih propisa – kakvi oni treba da budu i da li ih poštovati ili ne;
2. Izbori u okviru ekonomskih i socijalnih pitanja izvan granica zakona – obično se
nazivaju siva područja ili ljudske vrednosti. Oni se tiču konkretnih i apstraktnih načina
na koje jedna ličnost tretira druge i uključuju ne samo moralne pojmove iskrenosti, date
reči i poštenja nego i izbegavanje nanošenje povreda i svojevoljnu nadoknadu za
učinjenu štetu;
3. Izbori koji podrazumevaju davanje prednosti sopstvenom interesu – stepen do kojeg
sopstvena dobrobit pojedinca ima prednost nad interesima kompanije ili drugih ljudi
unutar ili van kompanije. Ovde spadaju i odluke u vezi sa pitanjima prava vlasništva i o
tome koliko treba da se zadrži ili distribuira u drugim pravcima.
3
Poslovna etika nas uči da poslujemo na dugi rok, da trajemo i opstajemo na promenljivom
tržištu, jer se pridržavamo opšte važećih i večitih vrednosti koje nam dugoročno donose velike
rezultate i omogućavaju sigurnu tržišnu poziciju. To se naziva izgradnjom boniteta kompanije,
koji se, između ostalog, ogleda u njenoj tradiciji i dugom postojanju, a obezbeđuje se etičnim
poslovanjem i poštovanjem moralnih vrednosti i odnosa fer pleja.
Ukoliko neko poslovanje nije u skladu sa zakonom i etičkim kodeksom, nikakva novčana dobit
ne može opravdati neetičnost takvog poteza. Nažalost, etičke vrednosti u nekom društvu se
menjaju, pa se tako mnoge aktivnosti pokrivaju novčanim transakcijama, a i mnoge do sada
2
Milijević M; Poslovna etika i komuniciranje, str. 149.
3
Milijević M; Poslovna etika i komuniciranje, str. 151.
