UNIVERZITET U PRISTINI
EDUKATIVNI FAKULTET
PRIZREN
SEMINARSKI RAD
Predmet:
Tema: Disciplina u cetvrtom razredu osnovne skole
Mentor: Student:
Uvod
Disciplina je neophodna da bi skola funkcionisala kao zajednica, samo je pitanje
kakva disciplina i kojim se sredstvima ona postize. Tu se otvara veliko eticko
pitanje: ko ima pravo da odlucuje da li je neko ponasanje pozeljno ili nepozeljno,
te da određuje ciljeve? Po stavu prema ovim pitanjima razlikuju se autoritarna i
demokratska disciplina. Autoritarna ili totalitarna disciplina jeste ona gde ciljeve,
pravila ponasanja i sankcije određuje iskljucivo autoritet, bilo da je pojedinac,
grupa ili institucija. Strah i potcinjenost odlike su takve discipline. Ucenik nema
nikakvu ulogu, od njega se jedino ocekuje da bude miran, tih i poslusan.
Disciplina postaje sama sebi cilj, ostvaruje se po cijenu osujecivanja osnovnih
decjih potreba za sigurnoscu, prisnoscu, privrzenoscu, za aktivnoscu, i po cijenu
ugrozavanja razvoja djecije licnosti. Posljedica toga su strah, apaticnost,
nesigurnost i naruseno samopouzdanje.
Demokratska disciplina podrazumeva ravnopravno ukljucivanje svih clanova
zajednice u odlucivanje o ciljevima, pravilima i sankcijama. To znaci da su
ucenici na aktivan i odgovoran nacin ukljuceni u bitna pitanja skolskog zivota,
sto im omogucava da razviju sposobnost donosenja realnih odluka i pravih
izbora, i da razviju samokontrolu.
Vazno je da stvorimo sigurnost, samopostovanje i samopouzdano dijete, jer samo
takvo dijete moze da uradi nesto u zivotu. To izgrađivanje pozitivnog pojma o
sebi kod ucenika je kod nas najbolnija tacka.
Problem discipline je prisutan znatno prije nastanka skole kao institucije, a
njegovo naucno i strucno sagledavanje je uglavnom zapostavlјeno u nasim
okvirima. Međutim, u svijetu postoji niz razlicitih i međusobno suprotstavlјenih
programa za uspesno ostvarivanje discipline u razredu.
3
1. Sta je razredna disciplina
Pitanje skolske discipline nije isklјucivo deo profesionalnog polјa pedagoga i
drugih ucesnika u skolskom zivotu i radu, vec zaokuplјa roditelјe, psihijatre,
defektologe i druge strucnjake kojima je ova problematika bliska.
U teorijskim razmatranjima mogu se razlikovati dva suprotstavlјena shvatanja
pojma „disciplina“ – tradicionalisticko i progresivisticko. Prema
tradicionalistickom shvatanju, deca su po prirodi divlјa i nekontrolisana,
potrebna im je spolјasnja kontrola dok ne ovladaju samokontrolom, treba ih uciti,
koristeci kaznu i moc, da postuju autoritet i da se povinuju njegovim zahtevima.
Predstavnici progresivisticke struje smatraju da su deca po prirodi dobra, ne
treba ih usmeravati, vec im omoguciti da se slobodno i prirodno razvijaju, a ona
ce tokom odrastanja spontano razvijati samokontrolu i samodisciplinu.
Suprotstavlјeni modeli razredne discipline polaze od razlicitih pretpostavki o
prirodi lјudskog bica, sto implicira i razlicita shvatanja ovog pojma. Navedena
podela odgovara distinkciji koja se javlјa između teorija o disciplini koju navode
Karvnin i Mendler. S jedne strane, govori se o potpunoj spolјasnjoj kontroli kako
bi se ponasanje pojedinca podredilo potrebama grupe ili autoriteta, dok, s druge
strane, u prvi plan se istice unutrasnja kontrola i potrebe pojedinca nad
potrebama grupe ili autoriteta. Bez obzira na razlike u pristupima, savremeni
autori se slazu oko toga da je disciplina sastavni i nerazdvojni deo skolskog zivota
i da je nuzan uslov za uspesnu nastavu i ucenje.
4
