2
САДРЖАЈ
1.
УВОД
............................................................................................................................3
2.
ПОСЛОВНА
ШИЈУНАЖА
..........................................................................................4
3.
ПОСЛОВНА
ШПИЈУНАЖА
И
МЕЂУНАРОДНЕ
ФИНАНСИЈСКЕ
ИНСТИТУЦИЈЕ
...................................................................................................................8
3.1.
ММФ
-
Међународни
монетарни
фонд
.....................................................................9
3.2.
ММФ
-
ова
политика
условљавања
и
притисака
...................................................... 10
3.3.
Пословна
шпијунажа
и
берзанске
трансакције
....................................................... 11
3.4.
Пословна
шпијунажа
и
заштита
патената
............................................................... 13
3.5.
Пословна
шпијунажа
и
интелектуална
својина
...................................................... 16
4.
ЗАКЉУЧАК
................................................................................................................ 18
5.
ЛИТЕРАТУРА
............................................................................................................ 19
4
2.
ПОСЛОВНА
ШИЈУНАЖА
Као
врста
обавештајне
делатности
,
осим
војне
и
политичке
шпијунаже
,
у
новије
време
све
чешће
се
говори
и
о
економској
,
индустријској
,
компетитивној
(
конкурентској
)
и
пословној
шпијунажи
.
Већ
током
19.
века
дошло
је
до
великог
развоја
обавештајних
служби
,
што
се
најчешће
повезује
с
развојем
индустрије
,
тржишта
и
борбом
за
економску
,
војну
и
политичку
предност
.
Све
то
је
утицало
на
професио
нализацију
рада
обавештајних
служби
,
након
чега
се
проширује
опсег
њихове
делатности
са
војног
и
политичког
подручја
на
економско
,
научно
и
технолошко
.
Појам
пословна
шпијунажа
1
први
пут
се
појавио
1989.
године
.
Настанак
појма
пословна
шпијунажа
веже
се
за
име
Х
.
Дреснера
,
који
је
имао
велико
искуство
у
пословном
свету
,
а
од
1992.
године
био
је
и
потпредседник
и
главни
аналитичар
америчке
Gartner Group Inc.
Основна
поставка
Х
.
Дреснера
је
у
томе
да
вође
пословних
субјеката
више
не
могу
одлуке
доносити
на
основу
интуиције
,
већ
да
се
читав
процес
доношења
одлука
мора
заснивати
на
чињеницама
.
Коришћење
чињеница
више
него
интуиције
за
Дреснера
је
суштина
обавештајног
деловања
,
а
тиме
и
централни
,
односно
најважнији
чинилац
његове
прве
концепције
business intelligence-
а
.
Та
концепција
,
у
предузетништву
,
подразумевала
је
коришћење
разних
начина
за
истраживање
,
прикупљање
и
анализу
информација
,
које
се
налазе
у
разним
базама
података
.
То
је
требало
да
омогући
боље
познавање
свеукупног
предузетништва
,
а
тиме
и
бољу
информисаност
(
обавештеност
)
и
доношење
квалитетнијих
одлука
.
Одмах
после
појављивања
концепције
business intelligenc-
а
,
ИБМ
је
у
сарадњи
са
Gartner Group
и
Vision Associates
развио
стратегију
business intelligenc-
а
.
То
је
,
затим
,
омогућило
успостављање
"
система
business intelligence-
а
" (business intellignece system)
у
хиљадама
пословних
субјеката
широм
света
.
Економска
шпијунажа
је
настала
као
резултат
снажног
индустријског
и
технолошког
развитка
у
свету
.
Тек
када
је
индустријски
развитак
обухватио
низ
земаља
у
свету
,
када
је
на
тржиште
избациван
вишак
производа
и
када
је
почела
борба
за
освајање
тржишта
,
економска
шпијунажа
је
почела
да
постаје
све
значајнији
фактор
у
склопу
целокупне
обавештајне
делатности
једне
земље
.
И
она
је
,
као
и
сви
други
облици
шпијунаже
,
била
првенствено
подређена
потребама
војне
шпијунаже
.
Међутим
,
док
су
сви
остали
облици
шпијунаже
(
војна
,
политичка
,
итд
.)
резултат
делатности
обавештајних
организација
једне
државе
,
економска
шпијунажа
је
попримила
и
елементе
приватне
шпијунаже
.
Фабрике
,
корпорације
,
концерни
и
удружења
,
било
да
су
приватно
или
државно
власништво
,
свако
на
свом
подручју
и
у
оквиру
своје
надлежности
оснивају
своје
службе
за
прикупљање
података
о
производњи
,
плановима
производње
нових
производа
,
ценама
,
иступима
на
домаћем
и
светском
тржишту
истоврсних
предузећа
у
својој
и
страним
земљама
.
Чврста
повезаност
и
међузависност
привреде
свих
земаља
у
свету
,
конкуренција
која
стоји
изнад
свега
тога
,
условили
су
и
развитак
економске
шпијунаже
до
невероватних
размера
.
Због
тога
је
економска
шпијунажа
остала
искључиви
вид
делатности
свих
оних
који
се
баве
производњом
и
организацијом
производње
.
Када
се
пише
и
говори
о
индустријској
шпијунажи
уопште
,
често
се
настоји
да
се
ова
врста
шпијунаже
прикаже
као
нешто
посебно
,
изузето
из
општих
појмова
,
циљева
и
задатака
обавештајних
служби
у
оквиру
њихових
основних
и
одређених
подручја
делатности
.
1
Поједини
научници
и
стручњаци
из
пословног
света
као
синоним
за
тај
појам
употребљавају
и
појам
economic intelligence.
Видети
у
:
Дедијер
,
С
., Opening Plenary Lecture, Business Intelligence '99.
5
Неспорна
је
чињеница
да
је
индустријска
шпијунажа
типична
карактеристика
савремене
шпијунаже
,
јер
је
индустрија
производ
и
карактеристика
савременог
друштва
.
Међутим
,
не
може
се
порећи
да
је
индустрија
само
део
привреде
једне
земље
и
да
су
се
туђе
идеје
и
тајне
у
области
производње
вековима
крале
.
Ако
се
полази
од
утврђених
и
проверених
чињеница
да
је
циљ
економске
шпијунаже
одувек
био
да
дође
до
нових
и
важних
података
о
економском
развоју
и
односима
у
једној
земљи
(
производња
,
нови
проналасци
,
наступи
на
тржиштима
других
земаља
,
уговори
економског
карактера
са
другим
земљама
,
итд
),
који
су
од
интереса
за
другу
државу
,
корпорацију
или
организацију
.
Тако
Е
.
Потер
2
сматра
да
појам
економске
шпијунаже
,
односно
economic intelligence-a "
обухвата
политику
или
комерцијално
релевантне
информације
,
укључујући
финансијске
,
трговачке
или
информације
поједине
владе
,
које
помажу
сопственим
националним
интересима
(
државним
или
интересима
економских
субјеката
),
непосредно
или
посредно
помажу
подизање
релативне
ефикасности
и
продуктивности
или
помажу
конкурентност
сопствене
економије
у
свету
."
Она
може
снажно
помоћи
једној
држави
,
односно
штетити
другој
,
што
ће
се
посебно
огледати
у
различитим
економским
пословима
,
инвестицијама
,
продуктивности
,
конкурентности
или
економском
расту
.
Појам
индустријске
шпијунаже
Потер
одређује
као
"
употребу
легалних
,
тајних
и
присилних
или
непоштених
начина
или
метода
да
се
дође
до
одређених
сазнања
унутар
субјеката
у
приватном
сектору
".
Међутим
,
оба
појма
подразумевају
тајно
прикупљање
осетљивих
,
рестриктивних
или
посебно
класификованих
информација
.
Појам
индустријска
шпијунажа
подразумева
и
крађу
информација
од
конкурената
.
Индустријска
шпијунажа
може
да
представља
само
једно
подручје
и
део
економске
шпијунаже
,
јер
је
она
по
својим
задацима
усмерена
само
на
одређену
,
специфичну
и
стручну
делатност
у
области
економије
.
Међутим
,
као
што
се
не
може
порећи
да
је
индустријска
шпијунажа
само
део
ширег
појма
,
који
се
назива
економска
шпијунажа
,
тако
се
исто
не
може
рећи
да
економска
шпијунажа
обухвата
и
све
друге
области
људске
делатности
,
због
чега
се
може
извести
закључак
да
је
и
један
и
други
вид
шпијунаже
саставни
део
пословне
шпијунаже
,
јер
се
она
не
изражава
само
у
интересу
једне
државе
према
другој
него
и
у
посебно
израженом
интересу
појединаца
или
групација
у
једној
држави
према
сличним
или
истим
појединцима
и
групацијама
у
другим
и
у
сопственој
држави
.
То
значи
,
за
разлику
од
осталих
облика
шпијунаже
,
да
пословна
шпијунажа
представља
спој
интереса
приватних
лица
–
правних
и
физичких
–
и
државе
према
истим
таквим
лицима
у
другим
државама
,
на
једној
,
али
и
интерес
приватних
правних
лица
према
истим
таквим
лицима
у
сопственој
држави
,
на
другој
страни
.
С
обзиром
на
значај
појма
пословна
шпијунажа
,
још
нема
генеричке
дефиниције
,
јер
се
истраживачи
,
научници
и
стручњаци
пословног
света
нису
усагласили
,
потребно
је
истаћи
неколико
целовитијих
дефиниција
.
The Free Encyclopedia
наводи
да
је
"
пословна
шпијунажа
процес
прикупљања
информација
у
пословном
свету
…
с
циљем
стицања
предности
у
односу
према
кокуренцији
".
Вернон
Приор
сматра
да
је
пословна
шпијунажа
комбинација
података
,
информација
и
знања
у
односу
према
пословном
окружењу
у
којем
компаније
делују
,
комбинација
која
,
ако
делују
на
основу
истих
,
компанијама
омогућава
стицање
конкурентске
предности
или
доношење
битних
одлука
.
3
Једна
од
битнијих
светских
научних
глобалних
истраживачких
организација
,
2
Potter Evan, Economic Intelligence and National Security, Carleton University Press and The Center for Trade
Policy and Law,
Канада
, 1998.
3
Prior, V.
The language of business intellignece,: Society of Competitive Intellignece Professionals (SCOP), CI
Resources
, Wikipedia, The Free Encyclopedia:
Business Intelligence
.
