1.
Увод
1.1.
Значај и начин заштите биља
Биљне културе су угрожене од различитих болести, штеточина и корова. Неки од ових узрочника
смањују принос, други квалитет плода, а трећи су узрок угинућа читаве биљке. Штетни организми
угрожавају гајене биљке и прехрамбене производе, смањујући родност за 15-20% у развијеним
земљама и преко 40% у неразвијеним. Биљне болести, штеточине и корови, могу да се сузбију
применом различитих начина заштите.
Агротехничким мерама се успешно спречавају штете од болести, штеточина а нарочито корова у
ратарским културама. Агротехнички начин заштите, ефикасан је уколико се према потреби
примењују и остале методе заштите. Агротенихчке методе састоје се у следећем:
Гајење биљака у одговарајућем плодореду,
Заоравање стрништа,
Правилан избор сорти,
Употреба загорелог стајњака,
Благовремена и правилна обрада земљишта,
Благовремена култивација,
Оптимално обављање сетве и
Сетва чистог семена.
Физички или механични начин, је стари поступак који се састоји у уништавању чишћењем,
прањем ручно као и употребом помоћних средстава као што су хватаљке и клопке.
Термички начин састоји се у сагоревању отпадака и корова на којима се налазе паразитнски
организми, расплодни материјал, шеточине и семе корова.
Биолошки начин заштите захтева дужи временски период, заснива се на успостављању равнотеже
у природи билошким путем. Биолошки начин се заснива на проучавању болести и штеточина
самих штетних организама и глодара и потенцира развитак тих болести како би се исте уништиле
или смањила њихова бројност.
Хемијски начин је данас најважнији метод зашите културних биљака. Брз развој хемије омогућио
је коришћење свих делотворних средстава за заштиту биља. Препарати који се користе састоје се
од две или више супстанци намењених за употребу као средство за заштиту биља. Уређаји за
примену јесу машине, апарате и опрема, укључујући и њихове саставне делове који су
констуисани за адекватну примену средстава на отвореном и затвореном простору, као и за
третирање семена.
2.
Запрашивачи
Прва примена прашива обављена је ручно, истресањем пестицида у праху на биљне делове. Прах
је стављан у чарапе, врећице са рупицама, порозним џаковима и истресан на биљке. Касније је
истресање обављено јахањем на коњу, који се кретао између редова. Ручне запрашивачи који су
били опремљени резервоаром, вентилатором и цевима за избацивање праха први је произвео 1895.
године американац Mopgoe 1897. године, ова машина је прерађена у запрежну са погоном преко
точка. Од 1911. године примењују се запрашивачи са погоном од мотора. Преко дугих еластичних
цеви постављених на греду, прашкасти пестициди расипају се у редове од 1920.године.
Тракторски ношени запрашивачи почели су да се примењују тек после 1920.године.
Запрашивачи су такве машине које пестициди у праху слободним падом или посебним уређајем
потискују у ваздушну струју коју ствара вентилатор. Вентилатор ваздушном струјом издувава
пестицид у праху кроз уређаје за распрашивање и наносе га на биљке. Као средства за заштиту
биља у чврстом стању, у облику прашива, активна материја је помешана са прашкастим инертним
носачем.
Метода запрашивања највише се примењује у ратарству, мање у виноградарству (углавном за
сумпорисање), а најмање у воћарству. Предност ове методе је у следећем:
Третирање запрашивачем обавља се без воде,
Запрашивачи имају велики радни захтев,
Код запрашивања агрегати се крећу већим брзинама,
Машине су лакше од других машина (прскалица),
Слабије је гажење,
Запрашивачи су једноставније и јефтиније машине.
Међутим, ова метода има и недостатке који се огледају у следећем:
Велики је губитак средства за заштиту услед дрифта (одношења),
Слабо пријањане на биљне делове, јер до биљних органа стигне и задржи се свега 10-20%
упућеног, односно избаченог прашкастог средства,
Мања је трајност деловања,
Средство које се примењује у прашкастом облику је скупље по јединици повшине (користи
се од 1-10% активне материје, док је остало инертна материја или носач). Код овог
третирања је велика зависност од ветра.
Не може се тачно дозирати употребљена количина прашкастог препарата.
У циљу откалањања негативне стране запрашивача, данасе се уводе нови побољшани начини
запрашивања, као што су влажно запрашивање, електростатичко запрашивање и сличне
методе.
