Nasilje: sociološki aspekti i definicije

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO

SEMINARSKI RAD

Tema: NASILJE

Predmet: Sociologija

Mentor:                                                                                             Student:

Prof. dr Željko Simić                                                                                    Aleksandar Pantelić

                                                                                                                               I123

Obrenovac, novembar, 2017. godine

2

SADRŽAJ:

UVOD

........................................................................................................................................ 3

1. DEFINISANJE POJMA NASILJA....................................................................................... 4

1.1. Agresija i nasilje- međusobna veza.................................................................................5

1.2. Strukturni pristup definisanja nasilja- nasilje kao složen fenomen.................................5

1.3. Supertipovi nasilja........................................................................................................... 7

1.3.1. Direktno nasilje.........................................................................................................7

1.3.2. Strukturno nasilje......................................................................................................7

1.3.3. Kulturno nasilje.........................................................................................................8

2. ISTRAŽIVANJE NASILJA- FORME, MANIFESTACIJE I KARAKTERISTIKE............9

2.1. Istraživanje nasilja polazeći od aktera............................................................................. 9

2.1.1. Kolektivno naselje.................................................................................................... 9

2.1.2. Interpersonalno nasilje............................................................................................ 10

2.2. Oblici nasilja prema tipu štetne akcije...........................................................................11

2.3. Nasilje u prostoru.......................................................................................................... 11

2.4. Deskriptivne karakteristike nasilja................................................................................ 12

ZAKLJUČAK

.........................................................................................................................13

LITERATURA

....................................................................................................................... 14

4

1. DEFINISANJE POJMA NASILJA

Jednoznačno definisati  nasilje nije jednostavan zadatak. U svakodnevnom  jeziku reč nasilje 

prepliće se s mnoštvom pojmova sličnog ili istog značenja, a koji sami po sebi s više ili manje 

preciznosti odnosno nepreciznosti, razmatraju ovu kompleksnu pojavu.

Iz dosadašnjih istraživanja na temu nasilja izdvajaju se dve grupee definicija: 



Bihevioralne;



Motivacijske.

Glasser

 je, u okviru opisa nasilja kao bihevioralnoga fenomena, definisao nasilje kao „telesnu 

reakciju s namerom nanošenja povrede drugoj osobi, a koji uključuje tela izvršitelja i žrtve“.

1

Definiciji se zamera zanemarivanje autoagresije kao oblika nasilja i naglašavanje telesne 

reakcije   kao   esencijalne   za   nastanak   fenomena,   zanemarujući   ulogu   mentalnih   stanja   u 

nastanku   i   sprovođenju   nasilja.   Još   jedna   definicija   iz   grupe   bihevioralnih   definicija   je 

Taylorova

 koji ograničava definiciju nasilja na akciju koja uključuje motornu aktivnost. Kao i 

u slučaju Glasserove definicije i ova definicija usmerena je na parcijalni opis značenja pojma 

te uključuje samo jedan deo celokupne pojave, tj. fokusira se na opažajni prikaz nasilja i 

opisuje ga u okviru najslikovitijeg prikaza, nasilja kao destrukcije spoljnog objekta.

  S   druge   strane,   definicije   koje   naglašavaju   značenje   motivacije   su   pomalo   drugačije 

koncipirane. One stavljaju naglasak na psihičke procese koji prethode samom nasilnom činu 

ili koje prethode razvijanju nasilničkog stava. Međutim, većina autora teži sveobuhvatnoj 

definiciji nasilja koja će uključivati kako motivacijske aspekte tako i bihevioralne.

Meltzer u tom smeru daje definiciju nasilja kao „fizičku i psihičku povredu“.

2

Drugii problem u definisanju nasilja je često poistovećivanje pojma s ostalim pojmovima koji 

se u kolokvijalnom jeziku koriste gotovo kao sinonimi. Ovde je naročito važno razjasniti 

koncept agresije. Najjednostavnije rečeno, agresija ima šire značenje te se može reći da je 

nasilje manifestacija agresije u određenom obliku.

1

Babić, J. , 

Sociologija

, Službeni glasnik, Beograd, 2011. godine, str. 83

2

Mitrović M. , Bovan S. , 

Osnovi sociologije i sociologije prava

, Službeni glasnik, Beograd, 2009. 

godine, str. 111

5

1.1. Agresija i nasilje- međusobna veza

Tokom prošlosti menjale su se rasprave o agresiji ali većina psihijatara uključujući 

Freuda

, 

Kleina

  i  

Junga

  smatra da je agresija instinkt, povezujući s njom nasilje i destruktivnost u 

jednu homogenu emociju koja ima instinktivnu bazu. Tako 

Freud

 smatra da agresija nastaje 

kao „frustracija gratifikacije principa ugode“

odnosno uključuje narcističku povredu ličnosti.

3

Tek kasnijim istraživanjima javljaju se i teorije o agresiji kao afektivnoj komponenti unutar 

instinkta, odnosno urođenoj nesvesnoj fantaziji koja ima specifičnu funkciju. Na temelju 

ovoga moguće je razumeti nasilje kao manifestaciju agresije odnosno tip akcije s određenom 

psihološkom funkcijom, ponajviše namenjenoj oslobođenju od neželjenih mentalnih sadržaja.

Iz te perspektive nasilje se može smatrati odgovorom na nepodnošljivo afektivno stanje koje 

preti da će postati nepodnošljivo psihičko iskustvo  odnosno na deo identiteta koji smatramo 

stranim.   Definišući   nasilje   tako,   ono   poprima   „evakuacijsku“   funkciju.   Naglašavajući 

psihološku dimenziju nasilja preciznije ograničavamo pojam koji nije puka upotreba fizičke 

sile, kako se to smatra u svakodnevnom jeziku, već se radi o kompleksnijem pojmu kojem se 

psihička podloga ne sme zanemariti. Time olakšavamo i kliničku i teorijsku neodređenost na 

tom području.

Agresivnost je svojstvo ne samo čoveka, nego i životinja. Agresivno ponašanje životinja u 

pravilu je reakcija na bilo kakvo ugrožavanje opstanka ili mesta u hijerarhiji. Kod životinja je 

uz agresiju, a tako može biti i kod ljudi, mada su mehanizmi nastanka agresije kod ljudi puno 

složeniji,   vezana   aktivacija   mehanizma   „borbe   ili   bega“,   zavisno   od   proceni   opasnosti   – 

„velika“ opasnost od jačeg protivnika, u okolnostima mogućnosti bega, dovodi do bega, 

odnosno   „mala“   opasnost   koja   dolazi   od   nešto   slabijeg   neprijatelja,   kojeg   bi   se   moglo 

savladati, ili ako nema mogućnosti bega, dovodi do upuštanja u borbu. Agresivnost je kod 

ljudi,   iako   se   zasniva  na   istim   (biološkim)   procesima  kao   i  kod   životinja,   modifikovana 

uticajima kulture, morala i socijalne situacije.

1.2. Strukturni pristup definisanja nasilja- nasilje kao složen fenomen

U   savremenim   proučavanjima   preovlađuje   nastojanje   da   se   nasilje   razume   kao   složen 

fenomen u svojim višestrukim oblicima. Ovakav razvoj u proučavanju u velikoj meri se 

duguje   autorima   koji   su   u   razmatranju   nasilja   primenili   strukturni   pristup.   Jedan   od 

najuticajnijih autora iz te grupe je Johan Galtung.

3

Babić, J. , Sociologija, Službeni glasnik, Beograd, 2011. godine, str. 92