1. Глобални монопол
Људски ум је чудесан скуп структура, система и сећања. Он је центар човекове свести и
његовог начина деловаља. Захваљујући специфичности ума сваки човек има свој
сопствени идентитет и сопствени поглед на свет. Како таквог јединственог човека
утопити у масу? Очигледно никако. Зато таквог човека треба променити и прилагодити
моделу који се зове "пожељни субјекат" . "Манипулација људи укључује манипулацију
њихових умова и њихових веровања, као што су знања, мишљења, и идеологије.
Постоје многи облици менталних утицаја, као што су информисање, подучавање и
убеђивања, који такође обликују или мењају знања и мишљења људи."
Џени Кисинџер тврди да масовни медији садржајем који емитују могу "вишеструко да
утичу на то како схватамо свет у којем живимо, али, и на наше понашање у њему."
Вештом манипулацијом симболима, идејама, знаковима, усмерава се понашање
појединца или групе. То је уједно био и значајан преокрет у остваривању власти која се
огледа у промени метода: суптилно убеђивање замењује грубе облике принуде.
Манипулацијом се може постићи промена у свести људи која је "равна оној која се
постиже мењањем природних и друштвених околности".
Погрешно је схватање да је савремено друштво изнедрило манипулацију, иако
теоретичари почињу да се баве овом проблематиком тек средином прошлог века, а сам
термин "манипулација" се као научни појам појављује у другој половини двадесетог
века. Манипулација као облик социјалне комуникације била је неизбежан пратилац
развоја људског друштва од настанка до садашњег стадијума када медије посматрамо
као моћно средство комуникације али и манипулације. Тај неосетни манипулативни
манир постаје нов избор "опасности и неконтролисане медијске моћи", који има
значајну улогу у формирању јавног мнења али и утицај на формирање ставова и код
деце, што би требало да нас упозори да ниједна генерација није имуна на утицај медија.
Филип Бретон скреће пажњу да се медијском манипулацијом тежи стварање слике
стварности "која само изгледа као да јесте стварност". Могуће је суптилно публику
неостено навести да прихвате одређене ставове, навике, веровања, мишљења, судове и
сл. Стручњаци за манипулацију желе да утичу на веровања и понашања друштва као
целине. Они настоје да се појаве пред јавним аудиторијумом на начин који
недвосмислено показује њихову снагу и друштвену моћ која им обезбеђује ауторитет
који заступају.
Медијско друштво више није једноставно друштво које је функционисало у склопу
једнодимензионалних и међусобно разграничених образаца и улога. Нове технологије,
нови медији, потребе савременог човека, учинили су да се медији, у намери не само да
опстану, већ и да се позиционирају као креатори друштва, прилагођавају тако што
човеку као делу масе нуде различите "лепо упаковане" садржаје којима они
задовољавају своје комуниколошке потребе грађењем "сигурне оазе" у све
немилосрднијим тржишним условима. Начин пласирања информација увек је
прилагођен најновијим технолошким карактеристикама одређеног медија, који нас
уверавају да раде искључиво у финкцији публике, њених жеља и прохтева.
Медијски недовољно едукована јавност често без поговора прихвата такве медијске
поруке, без дубље анализе и тражења праве суштине која се вешто крије у поруци.
Медији су одавно надградили своју основну информациону улогу, у смислу да су се
упустили у кретање стварности и усмеравање масе да прихвати ону стварност за коју су
они проценили да је потребна власницима информација. Овакво деловање медија нас
упућује на опсежну психолошку манипулацију, јер се утицаји све више остварују не
само на свесном већ и на несвесном делу човекове личности.
Основна улога савремених елитних медија јесте заштита интереса моћних слојева
друштва (елите), а не читалаца. Они који ово не препознају настављају да живе у
илузији да је на сцени развијен демократски систем. У суштини све је сакривено у
подели света на две класе: Први и Остали. "Први слој је онај који има активну улогу у
друштву. То је посебан елитни слој. То су људи који анализирају, извештавају, доносе
одлуке и управљају свим политичким, економским, и идеолошким саставима. То је
мали проценат популације". остали који се налазе изван те групе су "збуњено стадо" ,
како их је Липман звао. Елита мора да формира такав систем који омогућава заштиту
од беса и гажења збуњеног стада.
Олигопол
контролише вести и информације које стижу до јавности уз помоћ владине
политике и корпоративног манервисања првенствено због друштвено-економских
разлога. Примери националне и међународне манипулације од стране Владе САД, коју
спроводе и подржавају масовни медији, показују да се користе когнитиним
механизмима манипулације. Различити догађаји се манипулативно преводе у догађаје
са јаким утицајем на људске емоције како би се ментални модел јавности усмерио у
жељеном правцу. Наравно увек је ту "непријатељ" који се спрема да угрози безбедност
нације (која није нападнута). Ако непријатеља нема- треба га измислити да би
