2
1. UVOD.....................................................................................................................................3
2.INTERVJUU........................................................................................................................4-5
3. VRSTE INTERVJUA.... ........................................................................................................6
3.1. OSTALE VRSTE...................................................................................................6-7
4. TOK IZRADE INTERVJUA.................................................................................................8
4.1 GLAVNE FAZE IZRADE INTERVJUA..................................................................8
4.2 POTREBNE OSOBINE ANKETARA.....................................................................9
4.3 NAČINI ISPITIVANJA...........................................................................................9
5. TOK INTERVJUA...............................................................................................................10
5.1. PRIPREMA INTERVJUA.......................................................................................10
5.2 TEHNIKE VOĐENJA INTERVJUA.......................................................................10
5.3 ZAVRŠAVANJE INTERVJUA...............................................................................11
4. ZAKLJUČAK.......................................................................................................................12
LITERATURA..........................................................................................................................13
1. UVOD
4
Intervju i anketa najčešće su anonimni. Ispitanicima se garantuje da se neće voditi evidencija
na osnovu koje se može utvrditi autor odgovora, kao i da se o tome neće niko obavještavati.
1
Kada je u pitanju "živi slučaj", a pojava odnosno akcija je nova, prethodna obaveštenja
sakupljaju se posredstvom prethodnih informacija, ličnim kontaktima sa dobro
obavještenima i poznavaocima, neposrednim uvidom u situaciju na mjestu zbivanja i sl.
2
Na osnovu prethodnih informacija istraživač priprema osnovnu idejnu skicu naučne zamisli i
instrumentarija, posebno skicu osnove za razgovor koji će voditi sa posebno upućenima na
terenu, popis izvora podataka i dokumenata, elemente za kvalitativnu analizu sadržaja
dokumenata, elemente za protokol u neposrednom posmatranju i listu mogućih sagovornika
(ispitanika).
3
Ovako opremljen istraživač (ili, što je još bolje, istraživačka ekipa od više
članova) odlazi na mjesto istraživanja i započinje terenski rad. Prvo, obavljaju se individualni
intervjui sa informisanim licima. Na taj način se formiraju tri pregleda osnovnih podataka na
osnovu iskaza ispitanika: 1. hronologija događaja; 2. pregled najznačajnijih aktera; 3. pregled
mogućih i dostupnih izvora podataka, posebno pisanih, od kojih se neki
istovremeno i pribavljaju. Prva etapa prve faze sakupljanja podataka završava se formiranjem
i sređivanjem pomenutih pregleda. Druga etapa je verifikacija pregleda, koja se, po pravilu,
obavlja kolektivnim intervjuom sa grupom učesnika odabranih po kriterijumu obaveštenosti i
ostvarivanjem uvida u raspoložive pisane i slične izvore. Druga faza sakupljanja podataka
započinje razradom instrumentarija i izborom uzorka dokumenata i ispitanika. U nekim
slučajevima moguće je istraživanjem obuhvatiti sva izvorna dokumenta, dok u
drugim slučajevima to nije moguće, bilo zbog dostupnosti, bilo zbog obima
dokumenata. Instrumentarij se razrađuje za: 1. individualni i kolektivni intervju, najčešće
usmereni orijentacioni, 2. analizu sadržaja (kvalitativnu i kvantitativnu),3. protokol za
neposredno posmatranje (tip "posmatrač – učesnik“).
Ovo bi se moglo smatrati minimumom zahtjeva u primjeni metode studije slučaja.
Razumljivo, od prirode akcije i situacije bit će stavljen naglasak na određene tehnike i njihovu
1
Haralambos M., Holborn M.,
Sociologija, teme i perspektive
, Zagreb, 2002. godine. str. 54.
2
Ibid. str. 54.
3
Horvatić Željko,
Elementarna kriminologija
, Zagreb, 1995. godina. str. 102.
