Monetarna statistika
1
Materijal za kurs
1
Monetarna statistika
Podgorica, 2009.
1
Materijal je preuzet iz: Maja Ba
ć
ovi
ć
: Sistem nacionalnih ra
č
una, Podgorica, 2003.
Monetarna statistika
2
1. Finansijski ra
č
un
Na Finansijskom ra
č
unu evidentiraju se transakcije koje uklju
č
uju finansijsku imovinu i
obaveze a koje se odvijaju izme
ñ
u institucionalnih jedinica i institucionalnih jedinica i sektora
inostranstvo.
Na lijevoj strani Ra
č
una evidentiraju se sve kupovine umanjene za prodaje finansijske
imovine, dok se na desnoj strani evidentiraju nastale obaveze umanjene za otpla
ć
ene obaveze.
Neto nastale obaveze umanjene za neto ostvarene kupovine finansijske aktive daju vrijednost
koja je jednaka vrijednosti ali sa suprotnim predznakom neto datim / dobijenim pozajmicama,
koja je ravnotežna stavka na Ra
č
unu kapitala.
1.1. Uloga finansijskog ra
č
una
Finansijski ra
č
un je drugi ra
č
un iz grupe ra
č
una akumulacije. Na njemu se evidentiraju sve
transakcije koje uklju
č
uju finansijsku imovinu i obaveze.
Finansijski ra
č
un je poslednji u nizu ra
č
una koji prate transakcije koje se odvijaju izme
ñ
u
institucionalnih jedinica. S obzirom da je poslednji, on nema ravnotežnu stavku koja se
prenosi na slede
ć
i ra
č
un. Ravnotežna stavka na finansijskom ra
č
unu je po vrijednosti jednaka
ravnotežnoj stavki na ra
č
unu kapitala ali je izražena sa suprotnim predznakom.
Neto štednja, koja je ravnotežna stavka na Ra
č
unu upotrebe dohotka, uve
ć
ana za saldo
kapitalnih transfera može se koristiti za akumuliranje nefinansijske imovine. Ukoliko se
č
itava ova vrijednost ne iskoristi za akumuliranje nefinansijske imovine, razlika se ozna
č
ava
kao neto date pozajmice, a ukoliko je rezultat deficit, odnosno ako je vrijednost akumulirane
nefinansijske imovine ve
ć
a od sredstava raspoloživih za tu namjenu, rezultat su neto
pozajmljena sredstva.
Bilo da je rije
č
o suficitu ili deficitu, razlika predstavlja vrijednost ravnotežne stavke koja se,
sa razli
č
itim predznakom, nalazi i na Ra
č
unu kapitala i na Finansijskom ra
č
unu.
Monetarna statistika
4
Tabela 1. Finansijski ra
č
un – Ra
č
un III.2.
Upotreba
Izvori
Ulaz za
S.1
S.15
S.14
S.13
S.1
2
S.11
S.11
S.12
S.13
S.14
S.15
S.1
Ulaz za
Uku
pno
Ra
č
un
proizvo
da i
usluga
Inostra
nstvo
Uku
pna
privr
eda
NPOF
D
Doma
ć
instva
Država
Fina
nsijs
ke
korp
oraci
je
nefinan
sijske
korpora
cije
Transakcije i ravnotežne stavke
nefinansij
ske
korporacij
e
Finansijs
ke
korporac
ije
Držav
a
Dom
a
ć
ins
tva
NPOF
D
Ukup
na
privre
da
Inostra
n
stvo
Ra
č
un
proizvo
da i
usluga
Ukupno
B.9
Neto krediti (+)/neto pozajmice (-
)
-69
5
-50
148
4
38
-38
0
691
50
641
32
181
120
237
71
F
Neto
kupovine
finansijske
imovine
F
Neto ostvarivanje obaveza
140
232
170
33
28
603
88
691
1
-1
-1
F.1
Monetarno zlato i SDR
130
11
119
12
68
7
15
17
F.2
Gotovi novac i depoziti
130
2
132
-2
130
37
3
34
2
10
2
15
5
F.21
Gotovi novac
35
35
2
37
64
2
62
7
41
4
10
F.22
Depoziti vo vi
ñ
enju
63
2
65
-1
64
29
6
23
3
17
1
2
F.29
Ostali depoziti
32
32
-3
29
143
5
138
12
29
26
53
18
F.3
HOV izuzev akcija
6
53
64
123
20
143
56
2
54
2
22
11
4
15
F.31
Kratkoro
č
ne
2
34
15
51
5
56
87
3
84
10
7
15
49
3
F.32
Dugoro
č
ne
4
19
49
72
15
87
254
10
244
5
45
167
27
F.4
Krediti
71
94
28
24
217
37
254
86
3
83
3
1
63
16
F.41
Kratkoro
č
ne
16
32
11
17
76
10
86
168
7
161
2
44
104
11
F.42
Dugoro
č
ne
55
62
17
7
141
27
168
46
2
44
3
36
3
2
F.5
Akcije i ostale vlasni
č
ke HOV
26
13
4
43
3
46
36
36
36
F.6
Tehni
č
ke rezerve osiguranja
36
36
36
33
33
33
F.61
Neto imovina doma
č
instava po
osnovu rezervi u osiguravaju
ć
im i
penzionim fondovima
33
33
33
22
22
22
F.61
1
Neto imovina doma
č
instava po
osnovu rezervi u osiguravaju
ć
im
fondovima po oznovu životnog
osiguranja
22
22
22
11
11
11
F.61
2
Neto imovina doma
č
instava po
osnovu rezervi u penzionim
fondovima
11
11
11
3
3
3
F.62
Prepla
ć
ene premije i rezerve
3
3
3
82
21
61
8
40
6
7
F.7
Ostali prihodi i rashodi
37
10
5
52
20
82
36
18
18
11
1
6
F.71
Komercijalni krediti i povlastice
8
6
4
18
18
36
46
3
43
8
29
5
1
F.79
Ostali prihodi i rashodi izuzev
komercijalnih kredita i povlastica
29
4
1
34
12
46
Monetarna statistika
5
2.
Sektor i podsektori finansijskih korporacija (S.12)
Sektor finansijskih korporacija sastoji se od svih rezidentnih korporacija i quazi-korporacija
č
ija je primarna djelatnost finansijsko posredovanje i aktivnosti koje su srodne finansijskom
posredovanju. Zbog velikih razlika u na
č
inu poslovanja izmedju finansijskog posredovanja i
drugih ekonomskih aktivnosti, kao i zbog velikog zna
č
aja koju ova oblast ima za ukupnu
ekonomiju, korporacije i quazi-korporacije koje se bave ovim aktivnostima svrstavaju se u
poseban institucionalni sektor - sektor finansijskih korporacija.
Finansijsko posredovanje
Pod finansijskim posredovanjem podrazumijevaju se produktivne aktivnosti u kojima
institucionalne jedinice preuzimaju finansijske obaveze na svoj ra
č
un zbog sticanja
finansijske imovine i u
č
estvovanja u finansijskim transakcijama na finansijskom tržištu.
Uloga finansijskih posrednika je da preusmjeravaju fondove od onih koji posjeduju višak
finansijske aktive ka onima koji imaju deficit. Oni preusmjeravaju sredstva tako što
preuzimaju obaveze na svoj ra
č
un, ne samo tako što primaju depozite ve
ć
i izdavanjem
obveznica i drugih dužni
č
kih hartija od vrijednosti. Te fondove koriste za formiranje
finansijske aktive, koju dalje, davaljem kredita ili kupovinom obveznica i drugih HOV
preusmjeravaju ka onima koji imaju manjak finansijske aktive. Finansijski posrednici nemaju
samo ulogu agenta koji posreduje izmedju zajmotražilaca i zajmodavalaca, ve
ć
oni takodje
preuzimaju i odredjeni rizik tako što preuzimaju obaveze na sopstveni ra
č
un.
Finansijska preduze
ć
a
U skladu sa Sistemom, finansijska preduze
ć
a se definišu kao preduze
ć
a koja se primarno
bave finansijskim posredovanjem ili srodnim aktivnostima. U ovu grupu preduze
ć
a spadaju i
preduze
ć
a koja služe finansijskim posrednicima iako se sami ne bave finansijskim
posredovanjem. Pod finansijskim preduze
ć
ima podrazumijevaju se sva ona preduze
ć
a
č
ija
primarna aktivnost je klasifikovana u Dijelu 65,66 i 67 Medjunarodnih standarda industrijske
klasifikacije ekonomskih aktivnosti (International Standard Industrial Classification of All
Economic Activities (ISIC) Rev.3)).
