Konceptualna   osnova   i   metodologija   programskog   budžetiranja   podrazumevaju   prethodno
definisanje poslovne uspešnosti korisnika javnih sredstava koji bitno odstupaju od zahteva za
konkurentnošću   i   profitabilnošću.   Definisanje   zahteva   uspešnosti   prema   načelu   primarne
neprofitabilnosti podrazumeva usvajanje seta mera performansi čije planiranje, realizovanje i
kontrola   izvršenja   obezbeđuju   efikasno   sprovođenje   upravljačke   funkcije   subjekta   javnog
sektora   i   izvršenja   ciljeva   njihovog   poslovanja,   time   i   zadovoljenje   opštih   interesa   čijim
zadovoljenjem se bavi javni sektor.

Determinante poslovne uspešnosti korisnika budžetskih sredstava

Prema   Zakonu   o   budžetskom   sistemu,   upravljačka   odgovornost   obuhvata   obavezu
„rukovodioca korisnika budžetskih sredstava da sve poslove obavlja zakonom , poštujući
principe ekonomičnosti, efikasnosti, efikasnosti u javnosti kao u da za svoje odluke , postupke
i rezultate odgovaraju onome koji ij je imenovao ili im preneo odgovornost“. Na osnovu
upravljačke   odgovornosti   proističe   da   se   pod   pojmom   uspešnosti   poslovanja   korisnika
budžetskih   sredstava   podrazumeva   da   rukovodilac   korisnika   budžetskih   sredstava,   kao
produžena ruka osnivača , u konkretnom slučaju država obezbedi:

a) Zakonitost poslovanja (u skladu sa propisima, internim aktima i ugovorima)
b) Polaganje računa o poslovnoj uspešnosti (realnost, integritet, kontinuitet i

blagovremenost finansijskog i poslovnog izveštavanja za potrebe organa koji
ih je imenovao i preneo nadležnost)

c) Ekonomično, efikasno i efektivno korišćenje ustupljenih sredstva
d) Zaštitu sredstava i podataka (informacija).

Prenošenje   nadležnosti   izvršenja   javnih   funkcija,   što   znači   eksterna   uređenost   područja
poslovanja budžetski korisnika istovremeno podrazumeva i eksternu uređenost pojma uspeha,
gde se pojam uspeha bez obzira na područje rada svodi na f-ju izvršenja ciljnih vrednosti. A
ocena visine postignutih rezultata posmatra u kontekstu podudarnosti zadatih i realizovanih
efekata   posmatrajući   uočena   odstupanja   kao   kritične   (rizične)   faktore.   Naime,   dok   se   u
privredi pojam uspeha vezuje za pojam profita, kao prirast priliva sredstava u odnosu na
ulaganja, pojam uspeha u uslovima primarne neprofitabilnosti je po pravilu ne finansijskog
karaktera i posmatra se u f-ju izvršenja odnosno stepena i / ili inteziteta izvršenja eksterno
priznatih   performansi   kojima   je   definisan   zahtev   uspeha.   Tako   se   uspešnost   poslovanja
korisnika   budžetski   sredstava   praktično   svodi   na   izvršenje   utvrđenih   programa   u   okviru
budžetom   odabrane   potrošnje,   uvažavajući   profesionalno   priznate   i   ekonomski   opravdane