1.Predavanje
Шта је рачуноводство?
Активност која се бави обухватањем трансакција које су примарно финансијског
карактера, вештина састављања финансијских извештаја, анализирање трансакција
с циљем да се пруже информације лицима која треба да донесу одлуке или дају
оцене.
Циљ рачуноводства?
Размумевање пословања предузећа, информације које рачуноводство пружа (услов
разумеванје догађаја), подаци које рач. производи – препознавање и коришћење.
3 дела:
1.оснивање система двојног књиговодства
2.примена правила и инструмената књиговодства
3.надзор над квалитетом рачуноводствених информација (како користити инфо)
Предузеће је
основна пословна јединица у оквиру које се организује пословна
активност. Од других организација га одваја циљ:
остварење профита.
Оснивање предузећа:
1. Одредити делатност
2. Величина фирме
Између 1 и 2 постоји веза, одређују колики капитал је потребан.
Финансијска средства
једним делом потичу од власника – сопствени
капитал, а другим делом се позајмљују од банке (циљ је да се позајми по
што нижој каматној стопи) – прибављен (позајмљен) капитал.
Националну економију
чини скуп предузећа на територији једне земље.
Структура рачуноводства:
1. Књиговодство са билансом
2. Обрачун трошкова и резултата
3. Рачуноводствена анализа и планирање
4. Рачуноводствени надзор
1.Књиговодство са билансом – транскације и састављање извештаја о имовини и
резултату предузећа..Имовина се под утицајем пословања променила (приходи,
расходи,добитак)
2.Обрачун трошкова и резултата – производња информација искључиво за управу
предузећа. Треба рашчланити трошкове. Циљ је доћи до сопственог капитала (ск) и
пружање података о контроли трошкова
3.План – циљ који желимо да достигнемо. Планирањем одређујемо циљеве. Вођење
предузећа захтева план; планови се базирају на ономе што већ постоји (садашње
сање); циљ мора бити достижан (реалан); план подсећа на циљ и омогућава проверу
да ли се крећемо ка коначном резултату.
4.Рач.надзор – основни услов поузданости података; на основу њих доносимо
пословну одлуку; надзором над квалитетом финансијског извештаја задобијамо
веродостојност података.
Књиговодство је рачунска основа рачуноводства.
Који су основни циљеви књиговодства?
1
1. пружа информације о резултату пословања у одређеном временском
периоду и
2. пружа информације о стању имовине, обавеза и сопственог капитала на
одређени дан.
Остали циљеви књиговодства су:
- да пружи основу за контролу рада лица која рукују појединим деловима
имовине предузећа,
- пруже податке за рачуноводствено планирање и
- пруже податке за изршење планских величина
- пруже податке за рачуноводствену анализу
Шта је предмет књиговодства?
Имовина предузећа
Бруто имовина = укупна имовина
Нето имовина = имовина власника
Актива
– имовина по облику
Пасива
– имовина по власништву
Актива
даје одговор у ком облику се имовина предузећа налази.
Пасива
даје одговор на на питање чија је имовина коју предузеће користи.
У ком облику може бити актива?
- ствари
- права
- новца
Пословна актива
Непословна актива
Пословна актива
1. стална средства
2. обртна средства
Стална имовина
1. материјална улагања
2. нематеријална улагања
3. финансијска улагања
Обртна имовина
1. залихе
2. потраживања
3. готовина
Пасива
1. сопствени капитал
2. позајмљени капитал
Које су карактеристике сопственог капитала?
1. капитал власника
2. нема рок доспећа
3. исплате власницима зависе од висине добитка
4. даје право на управљање
Које су карактеристике позајмљеног капитала?
1. капитал поверилаца
2. има унапред утврђен рок доспећа
3. изазива исплате у виду камате
4. не даје право на управљање
2
Код предузећа која се оснивају ради једнократних подухвата резултат се
обрачунава на крају тзв. тотални резултат, а имовина се вреднује у висини
могућег уновчења.
Ако је предузеће основано да би континуирано пословало тада се од
рачуноводства се захтева:
- утврђивање резултата за краће временске периоде
- процењивање имовине сагласно историјском трошку.
Начело новчаног мерила
Захтев
да се имовина, обавезе, капитала, приходи и расходи искажу у
новчаним јединицама.
Разлог:
свођење хетерогених величина на заједнички именитељ.
Претпоставка – стабилност новчане јединице
Уколико новчана једница
нема
стабилну куповну снагу информације које
рачуноводство пружа постају непоуздане.
У условима инфлације имовина је исказана у нижим износима у односу на
текуће тржишне вредности, а резултат је прецењен.
Питање: зашто је имовина подцењена, а резултат прецењен?
Новчана једница у којој се воде књиге и састављају извештаји означава се
као извештајна валута.
Уобичајено је да је то валута земље у којој предузеће има седиште.
3. Начело историјског трошка
Захтев:
имовину треба исказати у висини новчаног издатка учињеног ради
њеног стицања, а обавезе у висини примљеног новчаног износа, или
вредности примљене робе у тренутку када је обавеза настала.
Које су то вредности?
За имовину стечену куповином – набавна вредност.
За имовину која је сопствени учинак предузећа – цена коштања.
За обавезе набавна вредност.
Примена овог правила обезбеђује у монетарно стабилним условима,
објективно исказивање имовине и резултата.
Подаци о вредности имовине и обавеза су поуздани јер су проверљиви.
Да ли примена овог правила увек обезбеђује прави увид у имовину и резулат
предузећа?
Не, у условима инфлације.
Дневна вредност
- недовољно објективно мерило
- фер вредност
4. Начело опрезности
Захтев
за опрезним одмеравањем вредности нето имовине и висине
обрачунатог резултата пословања.
Разлог:
заштита интереса поверилаца и инвеститора.
Опрезно одмеравање вредности активе
Набавна вредност односно цена коштања је горња граница за процењивање
активе.
Ако су тржишне цене на дан састављања извештаја ниже вредновање
имовине се има извршити по нижој тржишној цени.
Начело ниже вредности
Пример:
Набавна вредност робе је 1000.
4
На дан биланса роба се на тржишту може набавити за 950, залихе робе се
морају исказати по 950, а разлика од 50 (1000-950) се сматра губитком.
Опрезно процењивање обавеза
Набавна вредност је доња граница за обавезе, ако је на дан биланса за
измирење обавезе потребно исплатити већи износ, обавеза мора бити
билансирана по том вишем износу.
Начело више вредности
Вредновањем активе по нижој и обавеза по вишој вредноси у односу на
набавну вредност,односно цену коштања обезбеђује се опрезно одмеравање
висине нето имовине.
Питање:
због чега се вредновањем активе у складу са начелом ниже
вредности и обавеза у складу са начелом више вредности онемогућава
прецењивање нето имовине?
Опрезно одмеравање резултата
Принцип реализације
Предузеће може исказати само резултат (добитак или губитак) који је
тржишно потврђен.
Пример:
предузеће има робу чија је набавна вредност 100, на тржишту роба
се може продати за 140. Разлика од 40 може бити исказана као добитак тек
када роба буде продата.
Принцип импаритета
Захтев да се губици признају одмах по њиховом настанку не чекајући
њихово тржишно признање.
Пример:
Предузеће има потраживање од 240. Дужник може да плати само
140, јер је у стечају. Разлика од 100 је губитак који се мора признати одмах
не чекајући наплату потраживања.
Резултат предузећа ће бити утврђен тако што ће реализованим добицима
бити сучељени реализовани губици и настали а нереализовани губици.
5. Начело узрочности
Резултат предузећа се обрачунава као разлика између
прихода
и
расхода
.
Приходи
су сва повећања имовине или смањења обавеза настала из
пословања без обавезе враћања.
Расходи
су сва смањења имовине или повећања обавеза настала из
пословања без могућности надокнаде.
При обрачуну тоталног резултата
приходи=
наплате
,расходи=
исплате
Нема недовршених пословних операција.
При утврђивању периодичног резултата не постоји квантитативна и
временска подударности између исплата и расхода и наплата и прихода.
Разлог:
постојање недовршених пословних операција
Начело узрочности
захтева
да приходи и расходи буду додељени перодима
у којима су настали независно од тога да ли су приходи наплаћени а расходи
плаћени.
Какав може бити однос између наплата и прихода?
1.
Наплата сада = приход сада
Када приход и наплата настају у истом обрачунском период, начело је
задовољено.
2.
Наплата сада = приход касније
5
Које догађаје у животу предузећа означавамо као економске?
Економски догађај /промена/ је онај догађај који има за последицу промену
имовине предузећа.
БИЛАНСНЕ ПРОМЕНЕ
Пошто се имовина предузећа по облику и власништву исказује у
финансијском извештају који се означава као биланс, економске промене се
често називају и билансним променама.
Како изгледа биланс?
Најједноставнији облик биланса је у облику слова Т.
БИЛАНС
АКТИВА ПАСИВА
имовина по имовина по
облику власништву
Промена се може односити на висину и структуру имовине или само на
структуру имовине.
Промена висине и структуре имовине
Пример:
1. Задужење код банке узимањем кредита
2. Додатно улагање средстава од стране власника
Промењена је висина и структура имовине предузећа.
Објасните зашто?
Промена само структуре имовине
Пример:
1. Набавка материјала за готово.
Смањује се износ готовине, повећавају се залихе материјала.
2. Наплата потраживања
Према последицама које имају по имовину предузећа сви економски
догађаји се могу класификовати у четири велике групе економских
промена, ако се као
критеријум
узме
њихово дејство на целину имовине.
Целина имовине предузећа исказана је билансном једнакошћу:
А = П
Четири основне групе економских промена
Група промена
1. група
Актива
повећава
Пасива
повећава
7
